Istraživači su otkrili jednostavan način da ljudi jedu manje: zamislite da jedete. Efikasnije od bilo koje dijetalne pilule, rutine vežbanja ili režima „samo kupus sve vreme“, sama pomisao na jelo može dovesti do toga da osoba zaista pojede manje.
Ovaj rad se zasniva na procesu koji se naziva navikavanje — fenomenu koji smanjuje reakciju na hranu i motivaciju za njenim unosom. Na primer, prvi zalogaj hamburgera ili čokoladice često je uzbudljiviji za mozak od desetog zalogaja. Signali sitosti ne stižu uvek do mozga dovoljno brzo da bi zaustavili konzumiranje kada je telo već sito, pa se mozak oslanja na spoljašnje stimulanse i psihološke procese, poput navikavanja, kako bi usporio jedenje.
Autori najnovije studije postavili su hipotezu da zamišljena konzumacija može izazvati navikavanje na isti način kao i stvarna konzumacija. U studiji, objavljenoj u časopisu Science 10. decembra 2010. godine, istraživači su pokazali da ljudi koji su vizualizovali svako žvakanje i gutanje hrane jedu manje od onih koji su zamišljali da obavljaju druge aktivnosti.
Studija donosi rezultate pet odvojenih eksperimenata, od kojih je svaki obuhvatio približno 50 do 60 učesnika. Većina ispitanika bili su studenti, ali su neki eksperimenti uključivali i veći uzorak odraslih Amerikanaca. U svakom eksperimentu, grupe učesnika su zamoljene da više puta ili samo nekoliko puta zamišljaju kako jedu određenu hranu (najčešće slatkiše ili sir), ili da zamišljaju obavljanje jednostavnog zadatka (poput ubacivanja novčića u mašinu za pranje veša). Nakon toga im je data prilika da zaista pojedu zamišljenu hranu. Učesnici koji su zamišljali da jedu hranu više puta konzumirali su manje te hrane u poređenju sa onima koji su zamišljali manju količinu hrane, neku drugu hranu ili neku drugu aktivnost.
Na rezultate nije uticala glad, niti to da li su učesnici voleli ili ne voleli određenu hranu. Takođe, zamišljanje hrane nije umanjilo uživanje u njenom konzumiranju. Kako su autori pretpostavili, mašta izgleda ima sličan efekat na navikavanje kao i stvarno jedenje.
Na navikavanje utiče više faktora, ne samo mašta. Poznato je da raznovrsnost u ishrani smanjuje efekat navikavanja. Brzina navikavanja je obrnuto proporcionalna unosu kalorija, a gojazne osobe se sporije navikavaju na stimuluse hrane nego mršave. Pamćenje takođe ima značajnu ulogu. Pored toga, individualni faktori, kao i druge bihejvioralne i psihološke reakcije, određuju brzinu i obim navikavanja. Zbog toga bi buduća istraživanja trebalo proširiti na veće i raznovrsnije populacije kako bi se rezultati mogli primeniti u realnim uslovima.
Vizualizacija je važan psihološki alat. Treneri često savetuju sportiste da vizualizuju pobedu u važnoj utakmici, terapeuti podstiču pacijente da zamisle pravac u kojem žele da im se život razvija, a negovatelji preporučuju bolesnicima da zamišljaju kako postaju jači i zdraviji.
Moglo bi se pretpostaviti da bi vizualizacija jedenja manje hrane dovela do manje potrošnje u stvarnosti, ali izgleda da to nije slučaj. Umesto toga, zamislite da jedete više hrane i navedite telo da poveruje da je ona već konzumirana.
A kada ste već kod toga, možete zamisliti i da perete veš, kosite travnjak i redovno idete u teretanu.
Izvor: brain blogger