Kako decu podstaći da češće biraju voće, povrće i druge hranljive namirnice, a da obroci ne postanu svakodnevna borba? Dobra vest je da zdrave navike ne nastaju preko noći, već se grade postepeno, kroz rutinu, dobar primer i pozitivno okruženje. U nastavku su praktični saveti koje možete koristiti kao vodič za svakodnevne porodične obroke.
Koristite „Moj tanjir“ kao jednostavan vodič
Vizuelni pristup ishrani često pomaže i roditeljima i deci. Idealan tanjir trebalo bi da bude raspoređen tako da polovinu čine voće i povrće, jednu četvrtinu integralne žitarice (poput hleba ili testenine od celog zrna), a drugu četvrtinu izvori proteina – jaja, meso, riba, sir, pasulj ili orašasti plodovi. Ovakav raspored pomaže deci da spontano usvoje osećaj za balansiran obrok, bez brojanja kalorija ili pritiska.
Pružite raznovrsnost, bez prisile
Vaš zadatak kao roditelja jeste da ponudite raznovrsnu, kvalitetnu hranu – a detetov zadatak je da odluči da li će i koliko pojesti. Neka deca odmah prihvate novu namirnicu, dok će drugima trebati više vremena. Raznovrsnost povećava šanse da dete pronađe ukuse koji mu prijaju, a ujedno obezbeđuje širi spektar hranljivih materija.
Uključite decu u pripremu hrane
Deca koja učestvuju u kuvanju često su radoznalija i otvorenija da probaju ono što su sama pomogla da pripreme. Istraživanja pokazuju da uključenost u kuhinju povećava unos voća i povrća. To može biti jednostavno pranje povrća, mešanje sastojaka ili biranje namirnica u prodavnici. Osim što podstiče zdraviju ishranu, zajedničko kuvanje jača samopouzdanje i osećaj odgovornosti.
Služite obroke za „porodičnim stilom“
Kada se hrana iznese na sto u činijama i tanjirima iz kojih svi mogu da se posluže, deca imaju osećaj kontrole i slobode izbora. Važno je da na stolu uvek postoji bar jedna namirnica koju dete voli, uz druge koje može da proba. Na taj način dete se oseća sigurno, a istovremeno ima priliku da se upozna sa novim ukusima.
Budite uzor, ne sudija
Deca najviše uče posmatranjem. Ako vi redovno jedete povrće, uživate u zdravim obrocima i imate opušten odnos prema hrani, velika je verovatnoća da će vas deca vremenom oponašati. Sedite zajedno za sto, jedite u redovnim razmacima, izbacite telefone tokom obroka i pretvorite vreme jela u priliku za razgovor i povezivanje – a ne u stresnu obavezu.
Skinite pritisak sa obroka
Prisiljavanje dece da jedu određenu hranu često ima suprotan efekat i može dovesti do otpora ili negativnog odnosa prema toj namirnici u kasnijem životu. Ostanite mirni ako dete odbije obrok, ponudite hranu ponovo neki drugi put i nastavite dalje bez dramatizovanja. Zdrava ishrana je maraton, ne sprint.
Budite dosledni i strpljivi
Detetu je često potrebno više ponavljanja da bi prihvatilo novu hranu. Nekada će je samo pogledati, nekada pomirisati, a tek kasnije i probati. Čak i ako mu se prvi put ne dopadne – to je sasvim u redu. Dosledno izlaganje, bez pritiska, ključ je dugoročnog uspeha.
Koristite pozitivan jezik za stolom
Način na koji govorite o hrani ima veliki uticaj. Izbegavajte rečenice poput: „Znam da ti se ovo neće svideti, ali probaj.“ Umesto toga, ponudite novu hranu uz poznatu i govorite neutralno ili pozitivno o njoj. Hrana ne treba da bude „dobra“ ili „loša“, već jednostavno – hrana.
Zapamtite da ne morate sve sami
Ako imate ozbiljne izazove sa ishranom deteta, važno je znati da pomoć postoji. Pedijatri, registrovani dijetetičari, dečji psiholozi i nutricionisti mogu pružiti podršku i smernice prilagođene vašem detetu i porodici.
Zaključno, cilj nije savršena ishrana, već stvaranje zdravog, opuštenog i dugoročnog odnosa prema hrani. Uz strpljenje, doslednost i toplu porodičnu atmosferu, zdrave navike će doći – korak po korak.
Možda će vas zanimati sledeće emisije: