„Ne gledajući, dakle, Bog na vremena neznanja sad zapoveda svim ljudima svuda da se pokaju, jer je postavio dan u koji će suditi naseljenome svetu po pravdi preko čoveka koga odredi i dade svima veru vaskrsnuvši ga iz mrtvih.“ (Dela 17,30.31)

      Na Nebu se nalazi Svetište, prava skinija koju je podigao Gospod, ne čovek. U tom Svetištu Hristos služi za nas, omogućujući svakom verniku da uživa blagodati Njegove žrtve pomirnice, koju je jednom zauvek prineo na krstu. On je postavljen da bude naš Veliki sveštenik od vremena svog vaznesenja, a tada je otpočeo i svoju posredničku službu. Godine 1844, pri kraju proročkog razdoblja od 2300 dana i noći, počeo je drugu, završnu fazu svoje službe pomirenja. To je delo istražnog suda, koje je deo konačnog uništenja svakog greha, i bilo je simbolički predstavljeno čišćenjem nekadašnjeg jevrejskog Svetišta na Dan očišćenja. Prilikom te simboličke službe Svetište se čistilo krvlju životinjskih žrtava, ali se nebesko čisti savršenom žrtvom Isusove krvi. Istražni sud otkriva nebeskim bićima ko je među mrtvima zaspao u Hristu i ko je, u Hristu, dostojan da uzme učešća u prvom vaskrsenju. On takođe pokazuje ko među živima hodi u Hristu, drži Božje zapovesti i ima veru Isusovu, te je stoga spreman u Hristu da bude prenesen u Božje večno carstvo. Ovaj sud proglašava da je Bog pravedan kada spasava one koji veruju u Isusa. On proglašava da će oni koji su ostali verni Bogu primiti carstvo. Završavanje ove Hristove službe označiće kraj vremena milosti pre Hristovog drugog dolaska. (Osnovna verovanja, 23)

      Bog je planirao prastaro izraelsko Svetište da bi objasnio žrtvu, nebesko posredništvo i sudijsku službu Gospoda Isusa Hrista. Žrtva prinesena u Svetištu ukazivala je u budućnost, na krst. Sveštenička služba u Svetinji predstavljala je Hristovu posredničku službu posle vaskrsenja. Delo prvosveštenika u Svetinji nad Svetinjama simbolički je predstavljalo Hristovu završnu službu opravdanja, istražni sud, koji će se obaviti pre Njegovog dolaska.

      Zašto postoji potreba za takvim završnim suđenjem pre Hristovog dolaska? Bog vidi kraj još od samog početka. Zašto bi On onda sazivao zasedanje suda na Nebu da se odredi ko će biti spasen, a ko izgubljen?

      Bog nije obuzet samo svojim sopstvenim ponašanjem i reakcijama. On želi da se svi stanovnici bezgrešnih svetova čvrsto uvere da narod, koji On želi da uzme na Nebo prilikom Hristovog drugog dolaska, zaista zaslužuje da se nađe na Nebu. Bog želi i da bezgrešni anđeli shvate, brišući svaki trag sumnje, da je svaka osoba koja je nađena nedostojna Neba stvarno pravedno osuđena na večnu smrt.

      Jedini način da se potvrdi vera bezgrešnog svemira u Božju savršenu pravednost jeste uvid u izveštaje o životu ljudi, tako da svi sami mogu ustanoviti ko je zaista verovao u Isusa, a ko Ga je odbacio.

      Treba naglasiti još jednu važnu činjenicu. Bog želi da Njegovi sledbenici pobede greh. On ne može uzeti na Nebo one koji odbijaju da prihvate dar Svetoga Duha, koji ih jedini može osposobiti da pobede greh. Pre drugog Hristovog dolaska treba da se obavi i posebno delo zapečaćenja. U vezi s tim delom treba da dođe i do silnog izlivanja Svetoga Duha. Kao „pozni dažd“, Sveti Duh treba da osposobi vernike da ulože i poslednji napor da se delo završi pre Hristovog dolaska.

      Nebeski sud, koji sada zaseda, obavlja stalno ispitivanje života ljudi, tako da svemir može videti ko raste u Hristu, a ko odbija da raste. Gospod nam je obećao neograničene snage kao pomoć u radu za Njega i u nadvladavanju zla. Istražni sud odlučuje ko je osigurao sebi tu silu, a ko nije.

      Bog želi da istražni sud bude veliko ohrabrenje Njegovom narodu da čvrsto prione uz Hrista i primi Njegovog Duha u svoje srce. Nevinost Hristovih sledbenika, dokazana na sudu, omogućiće Nebu da zadrži njihova imena u knjizi života.

SVETIŠTE STAROG IZRAELA

      Dok je narod putovao iz Egipta u Hanans, Mojsiju je bilo zapoveđeno da načini Svetište, kao mesto Gospodnjeg boravišta i kao mesto bogosluženja (2. Mojsijeva 25,8). Ovo Svetište nije bilo isto kao savremene crkve. Sastojalo se od trema u kojem je bio podignut šator. U šatoru su bile dve prostorije, prva dvostruko veća od druge.

1. Opisi šta se nalazilo u predvorju Svetišta?

„I načini oltar od drveta akacija, dug 5 lakata, širok 5 lakata, a bio će četvorouglast, i visok 3 lakta.

I načini na njemu četiri ugla, i od njih načini njegove rogate, i pokrij ga mesingom.

I načini sve posude za njega: posude za pranje, lopate njegove, viljuške njegove i kotliće njegove, i sve posude njegove načini od mesinga.

I napravi za njega mrežu od mesinga, kao ogradu, i na mreži napravi četiri mesingena prstena na četiri ugla.

I provuci kroz prstenove mrežu, da bude na bočnim stranama oltara, da je nosiš.

I načini stubove za oltar, i stavi ih u prstene, a oltar ćeš nositi na njih.

I načini ga praznim od mesinga, da bude svetište, u kojem ćeš prinositi žrtve.

Oltar će biti prazan, do visine od tri lakta, a da bude u njemu uredi i mesto za žrtve.“ 2. Mojsijeva 27,1-8

      U tremu su se nalazili oltar za žrtve paljenice i umivaonica.

      U svetinji su bili svećnjak sa sedam krakova (menora), sto sa postavljenim hlebovima i kadični oltar.

      U svetinji nad svetinjama nalazio se kovčeg zaveta, relativno mali po dimenzijama, i u njemu dve kamene ploče sa zapovestima. Kovčeg je bio simbol Božjeg prestola. Božja prisutnost se pokazivala iznad prestola milosti, iznad poklopca kovčega (4. Mojsijeva 7,89; 1. Samuilova 4,4; 2. O carevima 19,15).

      U predvorju su se donosile žrtve, svetinja je bila mesto na kojem su sveštenici posredovali za vernike, a svetinja nad svetinjama mesto Božjeg boravišta, na kojem se svake godine na Dan pomirenja – desetog dana sedmog meseca – održavalo suđenje. Žrtva, posredovanje i suđenje su tri velike službe koje Hristos obavlja da bi obezbedio spasenje svakome ko veruje.

HRISTOS KAO BOG, KAO ŽRTVA I PRVOSVEŠTENIK

1. Ko je pratio Izraelce na putovanju kroz pustinju i ko je boravio na prestolu milosti u svetinji nad svetinjama?

„Ne želim, braćo, da ne znate da su naši oci svi bili pod oblakom, i svi prešli kroz more,

i svi su se krstili u Mojsiju, u oblaku i u moru,

i svi su jeli isti duhovni hleb,

i svi su pili isti duhovni napitak, jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena beše Hristos.“ 1. Korinćanima 10,1-4

      „Hristos ih je poučavao. Kao što je bio njihov Učitelj u pustinji, tako je trebalo da i dalje bude njihov Učitelj i Vodič. U Svetištu i u Hramu Njegova slava počivala je na svetoj shekini iznad prestola milosti. U njihovu korist On je stalno pokazivao obilatost svoje ljubavi i strpljenja.“ (COL 288)

2. Čija je žrtva bila predstavljena svakom žrtvom koja je prinosila u predvorju Svetišta?

„Sledeći dan, vide Jovan Isusa, koji ide k njemu, i reče: ‘Evo Jagnjeta Božijeg, koje uzima greh sveta!“ Jovan 1,29

3. Šta je simbolisala svakodnevna služba sveštenika u predvorju i u svetinji?

„Pošto dakle imamo velikog sveštenika, koji je prošao kroz nebesa, Isusa, Sina Božijeg, držimo se vere, koju ispovedamo. Jer nemamo takvog sveštenika, koji ne bi mogao da saoseća sa našim slabostima, nego onog, koji je u svemu iskušan kao i mi, osim u grehu. Pristupimo dakle s pouzdanjem prestolu milosti, da primimo milost i nađemo pomoć u vremenu potrebe.“ Jevrejima 4,14-16

      Pokajani Izraelac je pomirenje i oproštaj greha mogao dobiti pod uslovom da: 1. prizna svoje grehe i postavi glavu životiinje za žrtvu (2. Mojsijeva 4,29 prvi deo), 2. sam zakolje životiinju za žrtvu (3. Mojsijeva 4,29 poslednji deo), 3. sveštenik krvlju prinesene životiinje poškropi rogove oltara za žrtve paljenice, ako se radilo o običnim vernicima, ili prema zavesi koja je odvajala svetinju od svetinje nad svetinjama, ako se radilo o velikom narodu ili o svešteniku (Vidi 3. Mojsijeva 4,25,30).

      Mojsije je objasnio da, osim škropljenja krvlju, sveštenik deo prinesene žrtve kuvao i jeo (Mojsijeva 6,26-29,30). Jedući meso žrtvovane životiinje, sveštenik je na sebe preuzimao greh pokajanog grešnika (Vidi 2. Mojsijeva 10,16-18). Kasnije je služio u svetinji, i sveštenik je greh simbolički prenosio u Svetište pred Boga.

      U slučaju da se žrtva prinosila za greh celog naroda ili sveštenika, sveštenik koji je obavljao službu škropio je krv sedam puta prema zavesi u svetinji i rogove oltara (Vidi 2. Mojsijeva 4,6-7). Sveštenici nisu jeli meso od žrtava koje su bile prinesene za greh sveštenika.

      Škropljenje krvlju i jedenje mesa simbolički je predstavljalo zapisivanje oproštaja u Svetištu. Hristos je „grehe naše sam izneo na telu svom na drvo“ (1. Petrova 2,24). Sada u nebeskom Svetištu On se poziva na zasluge svoje prolivene krvi (Vidi Jevrejima 9,12-14). Njegova žrtva je bila potpuna i savršena žrtva za greh. Međutim, Njegovo svešteničko posredovanje na Nebu je bitno da bi se zasluge Njegove žrtve mogle primeniti na svakog grešnika koji se kaje.

      „Hristovo posredovanje za čoveka u nebeskom Svetištu isto je tako važno u planu spasenja kao Njegova smrt na krstu. Svojom smrtju Hristos je započeo delo koje je posle svoga vaskrsenja otišao da dovrši na Nebu. Mi moramo verom ući iza zavese gde Isus je otišao napred za nas“ (Jevrejima 6,20). (Velika borba 397).

ISTRAŽNI SUD PRE HRISTOVOG DOLASKA

1. U zemaljskom Svetištu, koji su se najvažniji događaji zbivali na Dan pomirenja?

„I prinese Aron tele, kao žrtvu za greh, koja je njegova, i pomiriće za sebe i za svoju kuću. A potom uzme dva jarca i stavi ih pred Gospoda, na ulazu u šator sazdanja. I baci Aron kocke na dva jarca, jednu za Gospoda, a drugu za Azazela. I prinese Aron jarca, na koga pade kocka za Gospoda, i prinesi ga za žrtvu za greh. A jarac, na koga pade kocka za Azazela, staviće živog pred Gospoda, da se pomoli za njega, da ga otera za Azazela u pustinju.“3. Mojsijeva 16,6-10.

2. Šta je bila svrha prvosveštenikove službe u svetinji nal svetišnjama na Dan pomirenja?

„I to će vam biti zakon večni: u sedmi mesec, desetog dana meseca, neka postite i neka se ne rade nikakvi poslovi, ni domaći ni strani, jer je to dan pomirenja, da se pomiri s vama pred Gospodom, Bogom vašim.“

„I u tom danu neka se učini pomirenje za vas, da vas očisti od svih vaših grehova pred Gospodom.“

„Jer je to dan pomirenja, kad će vas očistiti, da budete čisti pred Gospodom“ 3. Mojsijeva 16,29.30.33

      Od dva jarca, koja je prvosveštenik prinosio na Dan pomirenja, jedan je predstavljao Hrista, a drugi Sotonu. Jare koji je predstavljao Hrista bio je zaklan, što je simbolisalo Hristovu smrt na krstu. Prvosveštenik je deo njegove krvi prinosio škropivši presto milosti u svetinji nal svetišnjama i kadio oltar za žrtve paljenice u predvorju. Tako je svaki deo Svetišta bio simbolički očišćen od oproštenih greha. Grehovi naroda, koji je prinosio svoje žrtve za greh tokom godine, već su bili oprošteni (Vidi 3. Mojsijeva 4,26.31.35!). Škropljenje krvlju u toku svakodnevne službe simbolički je zapisivalo izveštaj sa oproštenim grehovima u Svetištu. Pošto je taj izveštaj o oproštenim grehovima prljao Svetište, bilo je neophodno da se ono očisti na Dan pomirenja.

      Dok je prvosveštenik škropio krvlju u svetinji nal svetišnjama, narod je napolju ispitao svoje srce da bude siguran da su mu svi grehovi bili oprošteni i odbačeni. Dan pomirenja je bio godišnji dan suda, kada su se čistili Svetište, sveštenstvo i narod.

3. Pošto je dobio viđenje o „malom rogu“, sili koja će vekovima goniti Božji narod, kakav je prizor Danilo video?

„Dok sam ja razmatrao te rogove, eto, drugi mali rog, koji je izrastao između njih, i tri prva roga su iščezla pred njim, i eto, u njemu su oči kao oči čovečije, i u ustima mu je bilo slovo veliko. Gledah, dok su sedali prestoli, i stariji od dana, sedeo je, odeća njegova bejase kao sneg, i kosa na glavi kao čista vuna; prestol njegov bejase ognjeni plamen, a točkovi njegovi ognjeni oganj. Oko njega beše ognjena reka koja tekle beše pred njim hiljadu hiljada služaše mu, a deset hiljada hiljada stajase pred njim. Sud se zasedao, a knjige se otvoriše.“Danilo 7,8-10.

      Pošto je versko-politička sila, predstavljena malim rogom, vekovima imala najvišu versku vlast, počelo je nebesko suđenje. Ovo suđenje pre Hristovog drugog dolaska bilo je simbolički predstavljeno izraelskim Danom pomirenja. Razdoblje prevlasti malog roga bilo je završeno 1798. godine, a nebesko suđenje je počelo kratko vreme posle toga. Proročanstvo, objavljeno u osmoj glavi knjige proroka Danila, kada se pravilno protumači, otkriva nam godinu kada je počeo istražni sud.

4. Kakva je priroda tog istražnog suđenja? Kakve se odluke donose na njemu?

 

4. Suđenje se obavlja na Nebu (Danilo 7,9).
5. Na zasedanju suda ispituju se knjige izveštaja (Danilo 7,9-10). Zato ga i zovemo istraživanje ili istražni sud. Knjige koje se istražuju su: Knjiga života (Luka 10,20; Filipljanima 4,3; Jevrejima 12,23; Otkrovenje 20,12), Izveštaj o gresima (Propovednik 12,14; Matej 12,36-37; Jeremija 2,22; Otkrovenje 20,12; 22,12) i Knjiga za spomen (Malahija 3,16-17).
6. „Sin čovečji“ je advokat odbrane na tom suđenju (Danilo 7,13). Naziv „Sin čovečji“ je bila Isusova omiljena titula (Vidi Matej 8,20; 9,6; 11,19). Sin čovečji izlazi pred Starca, Oca, koji sedi na prestolu u nebeskom sudu (Danilo 7,9).
7. Hristos prima svoje carstvo na tom sudu (Danilo 7,14). Pri završetku tog suđenja proglašava se da su svi oni, čija su imena ostala u knjizi života, otkupljeni i spašeni za svu večnost (Danilo 12,1). Oni, čija su imena nekada bila u Knjizi života, ali koji nisu prošli kroz pobedničko iskustvo novog rođenja, biće izbrisani iz knjige života (Otkrovenje 3,5). Spasenje zavisi i od toga hoćemo li održati živu vezu sa Isusom Hristom. „Ali, koji pretrpi do kraja, blago njemu!“ (Matej 24,13)

 

4. Šta nam Biblija govori o prirodi istražnog suda, koji se obavlja pre Hristovog drugog dolaska?

„Eto, šaljem anđela svojega, i on će pripremiti put pred mnom, i odjednom će doći u svoj Hram Gospod koga vi tražite, i Anđeo saveza, koga vi želite, evo, dolazi, govori Gospod nad vojskama.

A ko će podneti dan dolaska njegova? I ko će opstati kad se on pojaví? Jer on je kao oganj kovačev i kao lužina koja čisti. I sedeće da čisti srebro i čistiće sinove Levijeve, i prečistiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinosti Gospodu žrtvu pravu.

Tada će prinositi Gospodu žrtvu pravu, i biće prijatna Gospodu kao u danima starim i kao u godinama ranijim.“Malahija 3,1-4.

Specijalne činjenice otkriva nam proučavanje gornjih biblijskih tekstova:

1. Pre svog drugog dolaska, Gospod u nebeskom Svetištu istražuje duhovno stanje onih koji pripadaju Njegovom narodu.
2. U toku tog suđenja utvrđuje se nevinost mrtvih pravednika, a živi vernici se ispunjavaju Hristovim Duhom i Njegovom pravednošću kao sredstvom da postignu pobedu nad grehom.

      „Sada, dok naš Poglavar sveštenički obavlja pomirenje za nas, mi treba da nastojimo da budemo savršeni u Hristu. Čak ni jednoj jedinoj misli nije naš Spasitelj mogao da bude naveden da popusti iskušenju. Sotona nije mogao naći u Božjem Sinu ništa što bi mu omogućilo da izvojuje pobedu nad njime. Isus je držao zapovesti svoga Oca, i u njemu nije bilo greha kojim bi se sotona mogao poslužiti u svoju korist. To je stanje u kome se moraju naći svi oni koji žele da se održe u vreme velike nevolje. “(Velika borba, 506)

VREME SUDA

      Proročanstvo u Knjizi proroka Danila, osma glava, daje nam uvid u istoriju sveta od antičkih vremena pa sve do drugog Hristovog dolaska. Ono pokriva u osnovi isto razdoblje kao i proročanstvo u sedmoj glavi iste knjige. Simbolizam je različit, ali, proročanstva su najvećim delom paralelna. Koji je događaj, spomenut u Danilu 8, paralelan s istražnim sudom u Danilu 7,9-14? Danilo 8,14. Kada počinju proročanstva o 70 sedmica i o 2300 dana i noći? Danilo 9,24.25. Čišćenje Svetišta je trebalo da počne posle 2300 dana i noći (Danilo 8,14). Treba da uzmemo u razmatranje neke važne činjenice u vezi s tim razdobljem.

1. Fraza, prevedena kao “dani” znači razdoblje od 24 sata. Na jevrejskom glasi: “erev boker”. Doslovce znači “veče-jutro”. Neki oblik ove fraze se 22 puta pojavljuje u Starom zavetu. Kada se misli na vreme od 24 sata, fraza uvek glasi: “veče-jutro” (Vidi 1. Mojsijeva 1,5.8.13.19.23.31; 2. Mojsijeva 27,20.21!). Kada se spominje prinošenje jutarnje i večernje žrtve, fraza uvek glasi “jutro-veče” (Vidi 1. Dnevnika 16,40; 2. Dnevnika 2,4!). U Danilu 8,14.26 fraza glasi “veče-jutro”, što znači da se odnosi na razdoblje od 24 sata. Danilo 8,14. ne govori, dakle, o 2300 jutarnjih i večernjih žrtava u Svetištu, ili o 1150 dana. Tekst ima u vidu 2300 dana od 24 sata.
2. Dve hiljade i tri stotine dana iz Danila 8,14. simbolički predstavljaju 2300 godina. Proroku je bilo rečeno da će se delovanje sile malog roga nastaviti sve do kraja vremena (Vidi Danilo 8,17,19.25.26!). Dve hiljade i tri stotine doslovnih dana neće doseći do kraja vremena. Odnose se ipak na stoleća, a ne samo na šest godina i četiri meseca!
3. Gavrilo je rekao Danilu da “sedamdeset sedmica” treba da budu “odsečene” i — jevrejski “hatak” — od 2300 dana. Tih “sedamdeset sedmica” trebalo je da budu odsečene od početka razdoblja od 2300 dana. Zatim, trebalo je da to razdoblje traje 490 godina, jer je trebalo da dostigne do vremena Mesije. Ne možete “odseći” 490 godina od 2300 dana. Prema tome, 2300 dana su proročki simbol od 2300 godina.
4. I 70 sedmica i 2300 dana počinju danom izdavanja naredbe da se Jerusalim opet sazida (Danilo 9,25). Jezdra 6,14. pokazuje da je Božja zapovest za ponovo zidanje Jerusalima, za obnovu Hrama i uspostavljanje jevrejske države bila obnarodovana putem tri dekreta tri persijska vladara: Kira, Darija i Artakserksa. Dekret Artakserksa O Longimanu stupio je na snagu u jesen 457. godine pre Hrista. Prema tome, 2300 dana nas od jeseni 457. godine pre Hrista dovode do jeseni 1844. godine, kada je započeo i istražni sud.

 

1. Kako smo se pripremili za trenutak kada će se na istražnom sudu ispitivati naš slučaj?

„Po ovome poznajemo da ostajemo u njemu, i on u nama, što nam je dao od Duha svoga. I mi smo videli i svedočimo da je Otac poslao Sina Spasitelja sveta. Ko god prizna da je Isus Sin Božji, Bog ostaje u njemu, i on u Bogu. I mi smo upoznali i poverovali ljubavi koju Bog ima prema nama. Bog je ljubav, i ko ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje, i Bog u njemu. U tome se ljubav Božja usavršava u nama, da imamo pouzdanje na dan suda, jer kakav je on, takvi smo i mi u ovom svetu. Ljubavi nema straha, nego savršena ljubav tera strah, jer strah ima mučenje; a ko se boji, nije savršen u ljubavi. Mi ljubimo, jer je on prvi ljubio nas.“ 1. Jovanova 4,13-17.

      Niko ne treba da se boji istražnog suda. Povezanost sa Hristom je ključ sigurnosti. Mora da postoji nerazrušiva zajednica između nas i Gospoda. Kada budemo gledali na Hrista i Njegovu žrtvu, mi ćemo postići pobedu nad Sotonom.

ZAKLJUČAK

Hristova žrtva na krstu dobila je nastavak od mnogo vekova posredničke službe. Godine 1844. počeo je veliki istražni sud. U toku tog suda čisti se nebesko Svetište od izveštaja o oproštenim gresima i Božji živi sledbenici se duhovno čiste da bi se pripremili da se sretnu sa svojim Gospodom.

PRAKTIČNA PRIMENA POUKE:

      Verujem li da Bog svojim živim sledbenicima može dati pobedu nad grehom?

      Jesam li voljan da svakog dana tražim Gospoda da bih dobio snagu da budem pobednik nad grehom?