Kao roditelj, najvažnije što sam naučila jeste da osiguram da se negativno ponašanje mog deteta ne dovodi u vezu sa mojim ponašanjem. Produktivnije je imati samokontrolu u svom ponašanju i postupcima u roditeljstvu, nego sebično želeti da kontrolišete svoje dete.
Kako se ovaj koncept može primeniti u roditeljstvu kada izazivate bes kod svog deteta?
Kada odgajamo decu da donose bolje odluke i da ne eksplodiraju od besa kada ne dobiju ono što žele, najpre moramo shvatiti da su i naša deca ljudi, baš kao i mi. Ponekad lako zaboravimo da naša deca nisu savršena i da ne treba očekivati savršenstvo od njih. Takva očekivanja u roditeljstvu mogu dovesti do toga da ova mala bića postanu anksiozni ispunitelji nečijih želja, nesposobni da na zdrav način obrade svoj bes, kao i da se izbore s njim na bogougodan način.
Vođenje deteta kroz njegov bes je neverovatna prilika da ih naučimo samokontroli u vezi sa njihovim impulsima. Ali gde leži naša odgovornost u tome? Biblija jasno govori o našoj odgovornosti da ne izazivamo svoju decu. U Efescima 6,4 stoji: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u disciplini i pouci Gospodnjoj.“
Cilj u vezi sa besom naše dece je da ona postanu sposobna da obrade svoj bes i da znaju šta da rade sa njim. Da bismo to postigli, moramo osigurati da ih spremamo za uspeh, što zahteva preispitivanje sa naše strane.
Spremanje deteta za uspeh može se primeniti u svemu što ima veze sa vaspitanjem. Uzmimo, na primer, laganje. Kada znate da vaše dete još nije opralo zube, ali ga pitate da li je to uradilo, time ga možete podstaći da vas slaže. Umesto toga, jednostavno ga zamolite da opere zube. Time ga pripremate za uspeh i eliminišete iskušenje da vas slaže. Ako nakon toga i dalje odluči da slaže, možete se pozabaviti lažima.
Isto važi i za bes. Budite svesni svojih reči, vremena i tona prilikom komunikacije sa detetom. Ovo može biti neverovatan alat za smanjenje ili potpuno eliminisanje izbijanja besa kod deteta.
Poznavanje „jezika ljubavi“ vašeg deteta ključno je za izbegavanje izazivanja besa kod njih. Da bismo znali kako NE izazivati našu decu, prvo moramo ZNATI našu decu. Ne samo znati da ne vole grašak, već ih stvarno POZNAVATI. Kada se ona osećaju najvoljenijima? Šta ih čini srećnima? Ako naša deca ne osećaju da su nam vredna, to postavlja pozornicu za sve vrste problema. Dakle, pre nego što se pozabavite simptomima njihovog besa i na koji način ih možda vi izazivate, zapitajte se da li znate jezik ljubavi svog deteta i da li svakodnevno punite njihove male rezervoare ljubavi.
Znam da ako sam prisutna sa svojom decom i negujem njihova mala srca, ona su sklonija da odgovore ljubaznošću i poštovanjem.
A sada kada smo postavili temelj za uspeh naše dece, pogledajmo neke praktične načine kako možemo izbeći izazivanje besa kod našeg deteta.
1. Nedosledne granice – neka vaše „da“ bude „da“, a „ne“ bude „ne“.
Kada postavite neko pravilo ili granicu i kada ih se samo ponekad pridržavate, stvarate zbunjeno malo dete koje ne zna da li može da veruje svojim roditeljima.
Definitivno sam i sama ponekad kriva za ovo. Dozvoljavam da moje trenutno raspoloženje ili možda pitanje ugodnosti diktira određene granice.
Nedosledne granice uznemiruju decu jer ih pripremaju za neuspeh.
Pošto ne možemo da budemo savršeni u tome, važno je da budemo svesni da kada ovo radimo, to našu decu frustrira, a našu reč čini manje vrednom.
Da biste to izbegli, budite pažljivi kada postavljate granice i pridržavajte ih se koliko god možete. A kada nešto promenite, obavezno objasnite svojoj deci zašto dopuštate nešto što inače ne biste, kako ih ne biste ostavili zbunjene i sklone besu.
2. Oštar ton
Znam da nije uvek lako biti strpljiv s decom. Ali roditelji zaista postavljaju ton za miran dom. Kada imam loš dan, obično i moja deca imaju loš dan.
Ponekada smo svi van forme. To je u redu. Prepoznajemo to i činimo najbolje što možemo.
Ali imajte na umu da agresivan ton verovatno može uticati na ponašanje vašeg deteta i izazvati njegov bes.
esto naša deca ne reaguju na ono što kažemo, već na način na koji to kažemo. Kao roditelji, moramo biti svesni svog tona i kako on utiče na našu decu.
3. Postavljamo pitanja kada su im potrebna uputstva
Ponekad postavljamo pitanja gde su zapravo potrebne naredbe.
„Možeš li izneti smeće?“ ostavlja prostor detetu da odgovori nepristojno. Ali ako date ljubaznu naredbu, smanjuje se šansa da vaše dete odgovori s nepoštovanjem.
„Molim te, iznesi smeće.“
4. Biranje strane tokom nesuglasica među decom
Rivalstvo među braćom i sestrama je jedan od najizazovnijih aspekata roditeljstva. Nema boljeg načina da pomognete deci da razviju ogorčenje jedno prema drugom nego da favorizujete jednu stranu pri rešavanju njihovih sukoba.
Vaša uloga kao roditelja je da ih vodite kroz nesuglasicu – dajte svakome priliku da iznese svoju stranu priče i omogućite im da preuzmu odgovornost za svoj deo.
Verovatno je tačno da svaka strana ima svoj deo u svakom sukobu, u svakom odnosu. Bilo da ste vi 99% problema ili samo 1%, i dalje imate nešto što treba da priznate. Budite trener svojoj deci na područjima sukoba, a ne sudija njihovih problema.
5. Ignorisanje njihovih osećanja i preterano fokusiranje na njihovo ponašanje
Iza svakog lošeg ponašanja često se krije potreba. Kada se fokusiramo samo na ponašanje našeg deteta i ispravljanje simptoma, propustićemo njihova osećanja.
Da li se osećaju udaljeno od vas? Da li su umorni? Da li ih nešto muči u školi?
Razumevanje srca naše dece treba da bude na vrhu naše liste načina kako ne izazvati njihov bes. Da li to znači da moramo biti savršeni roditelji? NE. To jednostavno znači da moramo biti pristupačni i radoznali, uvek analizirajući njihovo ponašanje i osiguravajući da ne postoji skriveni problem.
Iscrpljujuće je ispunnjavati potrebe naše dece 100% vremena. Mi nikada nećemo biti savršeni, i to je u redu.
Ovo su jednostavni podsetnici zašto vaša deca mogu biti sklonija besu i kako im možete pomoći da uspeju!
Izvor: world from the bird
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Kako roditelji uništavaju psihu deteta