“Jer vera čista i bez mane pred Bogom je ova: obilaziti sirote i udovice u njihovim nevoljama, i držati sebe neopoganjena od sveta.”(Jakov 1:27)
Šta jednog heroja čini herojem? Da li je to neka određena kakrakterna crta? Da li su neki tipovi ličnosti skloniji herojstvu od drugih? Ili možda svako može da bude heroj kada se “slože kockice”? Jedan istraživački projekat sa Ohajo državnog univerziteta bavio se upravo ovim pitanjima.
Cilj tog istraživanja bio je da se utvrdi kako heroji nastaju i kako se ponašaju. Odlučili su da izučavaju ponašanje pojedinaca uključenih u genocid u Ruandi 1994. godine.
Sa užasom se sećam kako sam posmatrao te događaje na televizijskim vestima. Događaj koji je pokrenuo genocid bio je atentat na predsednika Ruande, koji je bio pripadnik većinskog Hutu naroda. Za samo nekoliko sati, pripadnici Hutu naroda napali su i masakrirali članove manjinskog Tutsi naroda. Ukupan broj ubijenih nije pouzdan, ali sigurno je da je ubijeno najmanje 500.000 ljudi, a neke procene idu i do 1,3 miliona pobijenih – a to bi bilo oko 70% ukupne populacije pre izbijanja sukoba.
Ali bilo je pojedinaca iz Hutu naroda koji su sakrivali pripadnike Tutsi plemena. A zašto bi oni to činili? Neverovatno je, ali neki od tih Hutu spasilaca su istovremeno bili i ubice – šestoro od svih ljudi koji su bili obuhvaćeni ovim istraživanjem ubijali su one pripadnike Tutsi naroda koje nisu poznavali, u isto vreme dok su skrivali one Tutsije koje su znali.
Studija je došla do zaključka da su priroda i motivacija heroja komplikovani. Ali primetili su i da su spasioci većinom bili “ljudi vere”, sa retkim izuzecima. Ipak, jedina vera kojoj su pripadali svi spasioci obuhvaćeni istraživanjem bila je hrišćanska vera. Oni koji su svoje živote predali Gospodu, iako su još uvek nesavršena oruđa, sposobni su da učine neobično hrabra i rizična dela ljubavi, koja se ne mogu pripisati isključivo humanosti, već u najvećoj meri delovanju i sili Svetoga Duha.
Izvor: creation moments
Možda će vas zanimati emisija: