U početku, sve sam ja radila.
Mama je bila brža. Bolja. I efikasnija.
Ja sam sve radila ispravno. Onako kako treba.
Oh, i, naravno, sve vreme sam bila na usluzi svojoj porodici. Bila sam žrtvujuća mama, koja je kuvala, prala veš i čistila za svakim. Skoro sve sam sama radila.
I nadala sam se da će moj “blistavi primer službe drugima” na kraju i moja deca početi da slede. Bilo je tako očigledno da sam radila naporno i davala sve od sebe da zadovoljim potrebe naše porodice. Pa, zar ne bi onda bilo prirodno da moja deca “nastave mojim tragom”?
Bolje se uči primerom nego pridikom, zar ne?
Ali znate šta? Oni nisu sledili moj primer baš onako kako sam ja to zamislila. Oni su jako uživali u tome da ih neko služi… i nisu ni mrdnuli prstom da “krenu mojim tragom”. Ja sam bila dobar pružalac usluga, o oni dobri uživaoci.
Hm. Tu je nastao problem.
Naravno, ja sam mnogo napredovala dajući, ali šta su oni naučili? Da primaju. A to nije baš najteža lekcija koju deca nauče. Možda sam mislila da sam bila na blagoslov svojoj deci sa svim tim mojim davanjem i čišćenjem za njima. Ipak, u tom procesu, ja sam njima uskraćivala priliku da i oni budu od koristi svojoj porodici.
Naša deca tek moraju da budu poučena predivnoj lekciji služenja drugima.
Da pojasnim nešto – ovde se nije radilo o tome da ja sebi olakšam život. A ni o tome da oni rade više, a ja manje. Ovde se uopšte nije radilo o meni. Radilo se o njima i o onome što je njima bilo potrebno.
A ono što je njima bilo potrebno je da nauče kako da imaju srce otvoreno za službu drugima.
Naučimo našu decu užitku služenja drugima
Počnite tako što ćete im dopustiti da rade zajedno s vama. A onda, kako se budu privikavali, naučite ih ne samo veštini služenja, već i duhu služenja. Pričajte im kako je ugodno služiti vašoj porodici… dok peglate veš, pravite kolače ili čistite dvorište. To nije samo posao koji treba obaviti, već je to i blagoslov koji treba nekome ponuditi.
Naučite vašu decu da primećuju šta je potrebno uraditi. Meni je jasno da je njegovom mlađem bratu potreno obirsati nosić, ali njegovim mladim očima to nije tako očigledno. Ja to moram da istaknem, a onda da mu dam priliku da se on postara za svog mlađeg brata.
Ili recite: “Misliš li da bi i tvoja sestra želela šolju mleka?”, umesto da joj vi sami sipate mleko (iako bi vam bilo lakše i brže da tako uradite).
Ili: “Zar ne bi bilo lepo kada bi tata došao kući i zatekao sve čisto i spremljeno? Hajde da ga iznenadimo tako što ćemo skloniti igračke sa poda.” Bolje tako nego da mu samo naredite da skupi igračke iz dnevne sobe.
Dozvolite im da uživaju u pomaganju. Pokažite im koja je nagrada za njihovu službu. “Zar nije predivno imati priliku da budeš od koristi nekome na ovaj način?” Ohrabrite ih da uvide da pomaganje drugima nije samo nešto što je “ispravno” da se učini, već da je to i pravi užitak.
Uputite ih kako bi mogli biti od pomoći. Naučite ih da vas pitaju: “Kako bih mogao/mogla da ti pomognem?” – da ne čekaju da im se sve kaže, već da aktivno traže načine da vam pomognu. A onda im pokažite koliko ste zadovoljni kada su vam oni poslužili na neki naročit način.
Podržavajte ih dok uče da služe. Zastanite na trenutak i prepoznajte njihov trud da vam pomognu – bez obzira na rezultat tog truda, pa čak i ako su nešto prosuli ili razbili čašu dok su pokušavali da budu korisni. Razbijena čaša ili prosuto mleko nisu ni blizu toliko važni kao njihova želja da vam pomognu. Trebalo bi da budemo srećni što je njihovo srce omekšalo i postalo spremno da uradi nešto za druge.
I tako, ova mama više ne radi sve sama. Mi se trudimo da služimo jedni drugima. Da, to je malo sporije, haotičnije i neefikasnije.
Ali je, oh, i mnogo, mnogo lepše!D
Izvor: For the family
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Kako se boriti sa izazovima roditeljstva?