Vi svakako ne želite da budete ogovarač. Nema dobrih strana toga. Ogovaranja povređuju komšije, rastavljaju prijatelje i štete ugledu i odnosima. Biblija označava ogovaranje kao nešto nepouzdano i nametljivo, pa čak i kao nešto što vodi u smrt.
Kao hrišćani, mi ne želimo da budemo ogovarači. Isuviše često, međutim, vi i ja želimo da ogovaramo. Ogovaranje može biti zabavno i zarazno i podstaći kratkotrajno grešno zadovoljstvo. Knjiga Priče Solomunove povezuje reči ogovarača kao “ukusne zalogaje”, nešto što naizgled obećava užitak onome ko mu se prepusti. Nama često bude dosadno i želimo da se zabavimo tako što ćemo se hraniti prepričavanjem događaja iz života drugih. Ili se ponosimo time što znamo nešto što drugi ne znaju i želimo da se pokažemo pred drugima. Ili smo ljuti na nekoga i čeznemo da dobijemo zadovoljenje atentatom iz daleka na karakter te ličnosti, napadajući naše neprijatelje, a da oni nisu ni svesni opasnosti. Može biti jako teško odupreti se ogovaranju.
Ali ogovaranju se nije samo teško odupreti, već ga je ponekad teško i definisati. Mi nismo uvek ni svesni da ogovaramo. To se ponekad neprimetno provuče kroz naš razgovor. Stoga, šta je to što ogovaranje čini ogovaranjem? Potrebno nam je nešto za šta se možemo uhvatiti.
Šta je ogovaranje?
Sveto pismo ne daje definiciju ogovaranja na jednom mestu. Umesto toga, ono opisuje ogovaranje na delu i intimno ga povezuje sa karakterom ljudi koji uzimaju učešća u ovom nametljivom grehu. Biblija često korist reč “opadač” da opiše vrsu osobe radije nego samo određeni vid komunikacije.
Moj način da sumiram biblijska učenja na ovu temu bio bi da kažem da greh ogovaranja predstavlja prenošenje loših vesti iza nečijih leđa iz pokvarenog srca. Ova funkcionalna definicija uzima u obzir sam čin ogovaranja, sadržaj njime zaražene komunikacije, situaciju u kojoj do toga dolazi i, možda najvažnije, motive i pobude ljudi koji su u ogovaranje uključeni.
Prenošenje loših vesti
Ogovaranje je nešto potpuno suprotno jevanđelju. Jevanđelje je dobra vest, a u ustima i ušima ogovarača kriju se “zalogaji” loših, a ne dobrih vesti. Te loše vesti – priče o nečijem grehu ili sramoti – mogu biti loše po najmanje dva osnova.
Loša informacija. Priča može biti lažna i ako to znate, a ipak je širite, onda to nije samo ogovaranje već i klevetanje Ili možda samo mislite da je priča istinita (možda i bez dobrog razloga), ali se ispostavi da nije bila istinita, već samo trač ili poluistina.
“Greh ogovaranja predstavlja prenošenje loših vesti iza nečijih leđa iz pokvarenog srca.”
Loše vesti o nekome. Možda ste učeni da „ako je nešto istina, to onda nije ogovaranje“. Ipak, nepotrebno deljenje sramne istine o nekome može biti ogovaranje. Jedna biblijska fraza za ovu vrstu govora je „zli glasovi“, poput onoga što je Josif prenosio svom ocu o svojoj braći. Samo zato što je neko uradio nešto loše ne znači da mi trebamo, ili moramo, da pričamo o tome s drugima.
U nekim drugim slučajevima, možda prenosimo „zle glasove“ o nečemu što bi se nekome moglo dogoditi. Jednom kada je car David bio bolestan, njegovi neprijatelji su se pravili da su zabrinuti kada su ga posetili, ali su onda tajno likovali zbog njegovoj mogućeg pada i širili priču da će umreti. I to je bilo ogovaranje.
Stoga, krajičkom svog uma, kada bilo koji razgovor počne da se usmerava ka drugim ljudima, trebalo bi da se zapitate: „Da li je ovo istina? Kako da znam?“ „Da li je moje da o tome pričam? Da li on treba meni o tome da priča?“ „Da li je ova priča zao glas‘?“
Iza nečijih leđa
Ogovaranje je prenošenje ovih “zlih glasova“ iza nečijih leđa. Po definiciji, ogovaranje se javalja samo onda kada njegov subjekt, tj. onaj o kome se priča, nije prisutan. Mnogo je lakše i zabavnije pričati o nekome kada on nije tu.
Ogovaranje je potajno, prikriveno, tajnovito, tiho, lukavo. Engleski standardni rečnik obično ogovarača naziva “šaptač”, što naglašava tajnovitu prirodu tog greha. Ponekad, možete sebe da uhvatite u ogovaranju kada stišate glas, osvrćete se da biste se uverili da vas niko drugi ne sluša ili se primaknete bliže svom sagovorniku pre nego što progovorite.
Mi se u tom trenutku možemo zapitati: „Da li bih ja ovo pričao kada bi on bio ovde? Zašto bih ili ne bih?” “Da li ja pokušavam da sakrijem ovaj razgovor od nekoga?“ „Da li se stidim ovoga?“ „Da li bih voleo da neko ovako o meni priča kada ja nisam prisutan?“
Svakako da postoje prilike u kojima možemo, pa čak i moramo, da pričamo o onima koji nisu prisutni. Vi niste ogovarač kada pozovete policiju zbog zločina kome ste prisustvovali, kada iskreno tražite savet kako da se postavite prema nekome u vašem životu ili kada pažljivo upozoravate nekoga o opasnoj osobi. Prisustvo ogovaranja u velikoj meri zavisi od načina na koji pričate o onima koji nisu prisutni i motiva iz kojih pričate o njima. A to nas dovodi do suštine ogovaranja.
Iz pokvarenog srca
Ogovaranje nastupa kada nešto krene po zlu unutar suštine našeg bića.
Gospod Isus nas je učio da sve ono što govorimo, bilo dobro ili loše, izlazi iz “suviška” srca. Isto važi i kao odgovor na pitanje zašto volimo da slušamo kada neko drugi ogovara. Nas zlo privlači zato što je ono već deo nas.
Stoga, najvažnija pitanja koja bi trebalo da vam se javljaju u podsvesti kada pričate o nekome ko nije prisutan su: “Zašto ovo govorim?”; “Da li su ove reči prožete ljubavlju premo onome o kome govorim?”; “Da li su ovo reči prožete ljubavlju prema onome o kome slušam da neko govori?”
Pobude našeg srca nisu uvek očigledne i, s ove strane slave, one će uvek biti izmešane. Vi možda nećete biti sposobni da razlučite sopstvene pobude u datom trenutku. Ponekad ćete u molitvi morati da im se vratite i da ih preispitate ili da, čak, zamolite nekog mudrog prijatelja da ih zajedno analizirate nakon razgovora.
“Mi ćemo odgovarati za sve nemarno izgovorene reči, a ne samo za zlonamerne.”
Neke loše pobude su pokvarenije od drugih. Zabadanje noža u leđa ogovaranjem iz osvete je začeto u zloj nameri i predstavlja najgoru pretnju našim odnosima. Ta vrsta ogovaranja je gora od “guranja nosa” u stvari koje nas se ne tiču. Pa ipak, Isus je rekao da ćemo odgovarati za svaku nemarno izgovorenu reč, a ne samo za zlonamerne.
Srećom, naše pobude mogu biti i dobre i prožete ljubavlju. Ne potiču svi razgovori o drugima, pa čak ni o njihovim gresima, iz pokvarenog srca. Moguće je razgovarati iskreno o lošim stvarima vezanim za druge ljude sa željom da im pomognemo i učinimo dobro i da pravda bude zadovoljena. Isus je to činio a da nikada nije upao u zamku ogovaranja, i On je spreman da i nama pomogne da činimo tako. Hristos nas, takođe, osposobljava da izgovaramo poučne reči koje će pomoći slušaocima i preusmeriti njihov razgovor koji je krenuo u pravcu ogovaranja. Mi možemo biti nosioci dobrih vesti, možemo biti iskreni i neposredni pred drugima i govoriti i slušati iz obraćenog srca koje voli Boga i ljude stvorene po Njegovom obličju.
Bolje vesti
Dobra vest je da vi ne morate da budete ogovarač. Ne samo da vam može biti oprošteno ono u čemu ste uzimali učešća u prošlosti, već verom možete biti utemeljeni u Hristu i prebivati u Njegovoj pravednosti, oslobođenoj svakog ogovaranja. Sam Isus je poneo sva naša ogovaranja „na telu svojemu, na drvetu“. On je umro smrću kojom je naše ogovaranje zaslužilo da umre.
Štaviše, gozba Njegovog jevanđelja obezbeđuje nam veće i dragocenije zadovoljstvo od bilo čega što bi nam otrovne izmišljotine i ogovaranja mogli ponuditi. Jevanđelje obezbeđuje sve što vam je potrebno da biste se svakodnevno oduprli porivu da ogovarate.
Sa svakim iskušenjem koje vam se nameće da ogovarate, Bog obezbeđuje izlaz kroz jevanđeoska obećanja. Iskušenja se, možda, nećete lako rešiti – ukusni zalogajčići koji vam se nude možda će nastaviti da vam “teraju vodu na usta” – ali pošto verujete u Božju milost, ne morate da im se prepustite.
Izvor: desiringgod
Možda će vas zanimati emisije: