Našla sam svoje troje dece kako se igraju sa meni najneomiljenijom igračkom na čitavoj planeti. Da, radi se o “slajmu” (ljigavcu).
Iako mi je bilo drago da su oni našli zajednički jezik oko nečega, nije mi bilo drago što je njihov izbor igre koja će ih zbližiti bilo igranje sa ljigavcem na našem novom tepihu. Naročito me je iznerviralo kada sam videla da je njihov plavi ljigavac bio duboko ugažen u moj novi beli tepih (znam, znam, šta mi bi da kupim beli tepih kada imam troje male dece?!).
Visoka osetljivost (nazvana još i “osetljivost pri obradi osećanja”) je jedan tip temperamenta – prisutan kod 20% populacije.
Pre nego što sam uspela da samu sebe zaustavim, iz mojih usta je izašao moj čuveni majčinski (bolje rečeno zastrašujući) vrisak.
U tipičnom maniru najstarijeg deteta, moj devetogodišnji sin je počeo da mi objašnjava šta se dogodilo. A moj najmlađi sin se ćutke izmigoljio.
Za to vreme, moje srednje dete, moja produhovljena ćerka, briznula je u plač. Slapovi suza su joj tekli niz obraze.
Disciplinovanje osetljive dece može vam delovati potpuno pogrešno. Međutim, važno je da i ona nauče da razlikuju ispravno od pogrešnog.
Prepoznavanje osetljive dece
Kada se radi o disciplinovanju moje ćerke, osećam se nekako zbunjeno. I, iako stručnjaci sa Američke pedijatrijske akademije (AAP) imaju neke odlične savete o disciplinovanju, bilo mi je teško da pronađem odgovor koji mi je trebao.
Nemojte brinuti ako mislite da gajite osetljivo dete. Osetljivost je, u stvari, crta ličnosti.
Da, crta ličnosi, a ne poremećaj. Visoka osetljivost (nazvana još i “osetljivost pri obradi osećanja”) je jedan tip temperamenta – prisutan kod 20% populacije.
U knjizi “Jako osetljivo dete”, Ilejn Eron (Elaine Aron), psiholog, navodi više osobina koje su prisutne kod veoma osetljive dece. Te osobine obuhvataju:
- Naglašene emotivne reakcije – na primer, lako zaplaču.
- Duboko proživljavanje iskustava – razmišljaju o stvarima koje su se dogodile, pa čak i prilično davno.
- Izuzetno naglašena saosećajnost – pokazuju veliku brigu za druge.
- Podložnost prekomernoj stimulaciji – potrebno im je opuštanje.
- Osetljivost na male promene – osetljivi su na grublju odeću, lako im bude previše toplo ili hladno, probirljivi su kada se radi o hrani itd.
Ne mogu da poreknem da se moja ćerka doslovce uklapa u taj opis. Smeta joj vrućina i grublja odeća; ipak, jedno je od najbrižnije dece koju poznajem.
Preuzimanje obazrivog pristupa disciplinovanju
Disciplinovanje osetljive dece može predstavljati ogroman izazov. U stvari, mnogi roditelji u potpunosti izbegavaju da disciplinuju takvu decu da bi i njih i sebe poštedeli bola i drame.
Ako budete sledili ovu jednostavnu strategiju u pet koraka, možete pronaći zdravu sredinu između ljubavi prema detetu i njegovog disciplinovanja.
1. Prihvatite osetljivost
Shvatite da osetljivost vašeg deteta nije negativna osobina. To je veoma pozitivna odlika. Takvo dete je društveno odgovorno, spremno da pokaže saosećanje i obično ima mekano srce.
Kada je vaše osetljivo dete uznemireno, potrebno mu je da se oseti prihvaćenim i shvaćenim. Nemojte ga ostavljati „da se smiri“. Vašem osetljivom detetu je potrebno da ga saslušate i budete uz njega.
Dajte detetu do znanja da prepoznajete kako se oseća tako što ćete mu reći nešto poput: „Vidim da si uznemiren.“
2. Postavite granice
Osetljivom detetu neophodne su jasne granice. Nešto poput: “Mi sklanjamo naše igračke pre nego što izvadimo druge.” Ili: “Kada smo uzrujani, mi se ne tučemo.”
U zavisnosti od uzrasta deteta, izaberite najmanje pet jednostavnih ograničenja i pri tom budite potpuno jasni. U našem domu neka od ograničenja su:
- Pokupi svoje igračke kada završiš sa igranjem
- Kada je vreme za spavanje, nema gunđanja
- Ne tuci se ni sa kim
- Nakon što si jeo, odnesi sudove na pranje
- Nema igranja s ljigavcem na tepihu (morala sam da ubacim i ovu tačku)
Neophodno je da se vi čvrsto držite vaših zahteva, a vašem detetu treba da budu potpuno jasne posledice eventualne neposlušnosti.
3. Neka te posledice budu logične
Gore navedena ograničenja koje postavljate imaće efekta samo ukoliko su praćena logičnim posledicama njihovog nepoštovanja. Kada vaše dete shvati i očekuje određene posledice za svoje postupke, time mu usađujete čvrste temelje.
Da li ste ikada sebe uhvatili kako govorite detetu: „Uradi to ili ću te…“? To je u suprotnosti sa logičnim posledicama.
Pravi primer logičnih posledica bilo bi: “Ako ne skloniš igračke, neće ti biti dozvoljeno da se sa njima igraš do kraja dana.”
4. Vodite računa o tonu kojim se obraćate svom osetljivom detetu
Kada je vaše dete uzbuđeno, nemojte mu odgovarati istom merom. Vašem osetljivom detetu je potrebno da vi ostanete što je moguće mirniji i da ne vičete.
Teško je ostati miran i pribran sve vreme. Ipak, važno je pokazati sopstvenim primerom kako bi i vaše dete trebalo da se izražava.
Ako morate, otiđite u drugu sobu i duboko udahnite nekoliko puta pre nego što se vratite da se suočite s detetom.
5. Pohvalite njihov trud
Disciplinovanje ne mora da dovodi do suza i loših posledica. Važno je da prepoznate i pohvalite trud svog osetljivog deteta da ispoštuje vaše zahteve.
Osetljivoj deci je potrebno mnogo ohrabrivanja. Čak i ako vaše dete u nečemu nije uspelo, pohvalite ga za trud.
Ipak, obezbedite da pohvala bude zaslužena. Deca koju hvalite bez obzira šta rade obično imaju manje samopouzdanja nego ona deca koja zaista zasluže pohvalu.
Zaključak
Znati kako da disciplinujete svoje osetljivo dete može predstavljati ogroman izazov. Sleđenje ove jednostavne strategije pomoći će vam da obezbedite sigurno tlo za poučavanje vašeg deteta šta je dobro, a šta loše.
Izvor: goldenslumbersphotos
Možda će vas zanimati emisije: