Ako poslušate bilo koju ljubavnu pesmu, stručnjaka za veze ili zaronite u ljubavni roman, verovatno ćete pomisliti da je vaša sudbina da pronađete tog posebnog nekoga – vašu srodnu dušu.
Ali kako znati da li ste pronašli „onog pravog“? Hoće li ptice pevati? Da li ćete videti vatromet ili zvezdu padalicu?
A za one koji tek treba da pronađu srodnu dušu, da li treba da nastave da traže ili je to pogrešna potraga?
Naučna istraživanja o odnosima, koja su trajala poslednje dve decenije, pokazuju da održavanje načina razmišljanja o verovanju u sudbinu – da nam je svima suđeno da pronađemo onu idealnu osobu koja nas upotpunjuje u svakom pogledu – može biti problematično za naš ljubavni život.
Sudbinsko razmišljanje utiče na to kako procenjujemo romantične partnere, kao i na to kako održavamo trajne veze.
Za neke ovaj način razmišljanja može čak da sadrži i mentalnu sliku o tome kako ta osoba treba da izgleda.
Koje su posledice ovakvog načina razmišljanja?
Sudbinsko razmišljanje može učiniti osobu manje otvorenom za razvijanje odnosa sa nekim ko poseduje mnoge izvrsne osobine, ali se ne podudara sa mentalnom slikom pojedinca o srodnoj duši.
Osoba koja ima sudbinski način razmišljanja se češće usredsređuje na potencijalne greške ili nedostatke drugog, nego što se usredsredi na dobre osobine.
S druge strane, osoba možda neće tražiti potencijalni ljubavni interes u nadi da će se pojaviti nešto bolje što odgovara njenoj viziji sudbine. Održavajući razmišljanje o sudbini, oni mogu odbiti stvarne mogućnosti za pronalaženje ljubavi.
Za one koji su u postojećoj vezi, održavanje razmišljanja o sudbini može biti povezano sa zadovoljstvom vezom, ako se trenutna veza blisko (ako ne u potpunosti) poklapa sa nečijom idejom.
Ali ako veza nije u skladu sa nečijom vizijom sudbine ili ako se odnos proceni kao da više ne odgovara nečijoj sudbini, može doći do nezadovoljstva.
Istraživanja sugerišu da ljudi koji razmišljaju o sudbini ne rade toliko na svojim odnosima jer imaju vrlo čvrst pogled na svog partnera i vezu. Oni imaju tendenciju da prihvate stvari onakve kakve jesu – ili je odnos suđen ili nije – umesto da ulažu vreme i napor da bi stvari u vezi funkcionisale i rešili postojeće probleme.
Postoji li bolja alternativa?
Za razliku od načina razmišljanja o sudbini, neki ljudi imaju način razmišljanja „razvojnog odnosa“. To uključuje verovanja i očekivanja da partner i veza mogu da se razvijaju i menjaju tokom vremena i da se problemi ili izazovi mogu prevazići.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je način razmišljanja o rastu povezan sa efikasnijim načinima suočavanja sa izazovima u vezama i korišćenjem više rešenja za rešavanje problema u vezama.
Ljudi sa načinom razmišljanja o rastu doživljavaju različite pozitivne efekte, poput jače veze i seksualnog zadovoljstva, i imaju bolji, konstruktivniji način rešavanja sukoba. Takođe je utvrđeno da način razmišljanja o rastu smanjuje rizik od prekida veze.
Može li oba?
Neki ljudi prepričavaju da su upoznali svog partnera i znali su da je onaj pravi. Ali kada opisuju kako je njihova veza napredovala tokom vremena, jasno je da oni ulažu vreme i trud i rade na problemima kada se pojave.
Ovi ljudi mogu verovati u sudbinu, ali u celini imaju više načina razmišljanja o svojoj vezi.
Ovi parovi često priznaju da se njihov partner, na primer, promenio i često primećuju da su vremenom pomagali jedno drugom da se razvijaju i rastu.
Dakle, ako vredno radite na svojoj vezi, i vi i vaš partner pomažete jedno drugom da se razvijate i rastete, možda ćete se toliko dobro upoznati da ćete osećati kao da delite jednu dušu. Možda je to ono što se podrazumeva pod pravom srodnom dušom.
Izvor: theconversation
Možda će vas zanimati emisije: