Zašto Bog nikada neće biti dosadan?
Autor: Maršal Sigal (Marshall Segal)
“O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega!
Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi!”
(Rimljanima 11:33)
Ako vam je Bog počeo da izgleda pomalo dosadno ili suviše prizemno, možda je to zato što ste zaboravili kako da istražujete dublje i otkrivate više o njemu – kako u njegovoj reči, tako i u njegovim delima stvaranja, pa i u vašem sopstvenom životu.
Nedokučiv, neshvatljiv, neopisiv, On nadilazi sva naša jadna, tanana i kratkovida očekivanja od lepote i zadovoljstva.
Jedna od velikih i tragičnih posledica greha je to što nam on navlači veo preko Božje dobrote, bilo da se radi samo o trenutoj slabosti ili o čitavom životu pobune protiv Boga. Čak i kada se nanovo rodimo – kada dobijemo novo srce, nov pogled i novo razumevanje lepote, mudrosti i sile Božje – Sotona čini sve što može da nas odvoji od te slave i ubedi nas da je Bog veoma jednostavan, dosadan, neinspirativan i bezbojan. Zbog tih njegovih laži, mnogi od nas se užasavaju neba, želeći bilo kakvu drugu budućnost osim te večne službe.
Ali, jadni mi ako su nam draža uživanja ovoga sveta nego ono što očekuje one koji svoju nadu polažu u Boga! Teško nama ako nam Bog izgleda dosadan u poređenju sa mogućnostima, avanturama i odnosima koje nam ovaj život nudi! Njegova dobrota nadilazi sve što nam je milo na ovoj planeti i daje nam nagoveštaje o njegovoj beskrajnoj i živopisnoj lepoti.
Mnogi od nas ne mogu da shvate činjenicu da se Bog ne menja, a da nas, ipak, uvek iznova iznenađuje i zadovoljava naše potrebe. I nastaviće to da čini zauvek, bez obzira što je nepromenjiv.
O, dubine Božje!
Nakon što je završio objašnjavanje neobjašnjivog – suverenog prava Boga u izboru i spasavanju odabranih – apostol Pavle ponizno podiže svoje ruke i čudi se:
“O, dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega!
Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi!
Jer ko pozna misao Gospodnju?!
Ili, ko mu bi savetnik?!
Ili, ko mu unapred dade što da mu se vrati?!
Jer je od njega i kroz njega i u njemu sve!
Njemu slava vavek! Amin.”
(Rimljanima 11:33-36)
Nije moguće da nam Bog iz ovih stihova dosadi. Nedokučiv, neshvatljiv, neopisiv, on nadilazi sva naša jadna, tanana i kratkovida očekivanja od lepote i zadovoljstva. Ako nam je Bog dosadio, naša srca su ohladnela usled naše slomljenosti, a ne zbog bilo kakvog nedostatka ili ograničenosti kod njega – jer tako nešto i ne postoji. On zna sve što se može znati, u svim vremenima, o svemu i o svakome, uključujući i tebe. Njegova mudrost sposobna je da razmrsi i najzapetljaniji čvor, i najtežu nedaću, svojim besprekornim prosuđivanjem, savršenom pravdom, neuopredivom milošću i beskrajnom lakoćom. Njegovo bogatstvo se ne može izmeriti ili pohraniti, jer nema ničega u čitavoj vaseljeni što ne pripada njemu. Sve što postoji postoji zahvaljujući njemu – rezultat je njegove neuporedive kreativnosti i svemoći; u njemu – iz trenutka u trenutak primajući životodavnu silu od njega; i za njega – otkrivajući visinu i dubinu njegove neprocenjive vrednosti.
„Veličanstvo njegovo ne može se dosegnuti!“
(Psalam 145:3).
Naš Bog, takav kakav je, ostavlja nas bez daha, nadilazeći sve što bismo ikada mogli i da zamislimo!
Neizmerna dobrota
Teško nam je da dokučimo ili osetimo čudesa Božja, ne zato što su on ili njegova ljubav mali, već zato što je naše srce malo. Poslušajte kako Pavle pokušava da opiše beskrajnu dobrotu Božju:
“Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, i nas koji bijasmo mrtvi od grehova oživlje s Hristom (blagodaću ste spaseni), i s njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu. Da pokaže u vekovima koji idu preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom na nama u Hristu Isusu.”
(Efescima 2:4-7)
Bogat u milosti. Premnoga ljubav. Preveliko bogatsvo blagodati i dobrote. Takav je Bog za koga smo mi ponekad u iskušenju da pomislimo da je mali, dosadan, nezanimljiv. Čak i ako smo živeli s Isusom decenijama, tek smo počeli da osećamo aromu gozbe koju ćemo jednoga dana doživeti na nebu.
Pa čak i kada tamo budemo desetine hiljada godina, posmatrajući i doživljavajući sve ono lepo i dobro što nam je Bog pripravio, još uvek ćemo samo “prste okvasiti” u okeanu njegove večne i neizrecive ljubavi, milosti i dobrote.
Samo još bolje i bolje
Nije čudo samo to što Bog nadilazi sva naša očekivanja, snove i čežnje, već što u svoj svojoj slavi on bira da voli i spase nas – male, beznačajne, prkosne i mrtve. Životodavni, svemoćni Tvorac i Održavalac svega u svemiru spasava one kojima je dosadan!
Zašto bi Bog, beskrajno svet, pravedan i moćan, s neizmernom ljubavlju, milošću i slavom posegnuo za nama, da nas vaskrsne i spasi takve kakvi smo?! Zato što ne želi samo da bude neizrecivo milostiv i dobar, već želi da to i na delu pokaže, tu neizmernu blagodat i dobrotu. Mi ćemo kroz svu večnost spoznavati njegovu ljubav na svakom koraku i nikada joj nećemo spoznati svu puninu do kraja. Nikada!
Spoznaja da će Bog u našim očima iz dana u dan bivati sve bolji, sve uzvišeniji i lepši i da će se to nastaviti i kroz čitavu večnost osposobljava nas da se s oduševljenjem poučavamo u svemu što nam on otkriva o sebi i daje nam slobodu da uživamo u svemu što nam on svakodnevno pruža.
Možda će vas zanimati emisije: