Mnogi ljudi koji nisu u braku misle kako bi pobegli od tog osećaja usamljenosti samo kada bi mogli da budu u braku ili u vezi s nekim. Ali, nažalost, osećaj usamljenosti je veoma prisutan i kod nekih ljudi koji su u braku ili u vezi. I to u tolikoj meri da njihova usamljenost ima još jedan bolni element – odbacivanje.
Danas, više nego ikada, parovi se susreću s epidemijom koja uništava sve više brakova.
Neko bi pomislio da ako ste u braku ili u vezi, prirodno bi bilo da osećate zajedništvo, prijateljstvo i da imate doživljaj kako ne morate da kroz ovaj život koračate sami.
Ljudi pogrešno smatraju da će, kada stupe u brak ili započnu vezu, njihov osećaj usamljenosti biti kao rukom odnet i da će njihovo srce doživeti ispunjenost kao nikada ranije.
U najboljem slučaju, vaš brak ili veza biće ispunjena zajedništvom i vi se nećete osećati usamljeno i potišteno. Ipak, nije tako kod svih.
Stoga, šta bi trebalo da učinite kada se osećate usamljeno u svom braku? Kako da prestanete da se osećate usamljeno u svom braku, kako da prestanete da samo preživljavate i da zaista iskusite radost u svom životu?
Ima nade! A pošto ja ne znam sve specifične okolnosti vaše usamljenosti u braku ili vezi, jedino što vam mogu preneti je moje lično iskustvo sa mojim brakom i kako je on prešao put od veoma usamljeničkog do braka punog zajedništva, prijateljstva i života.
Ima mnogo načina da otpočnete ovu avanturu borbe za vaš brak. Danas želim da se naročito obratim onima među vama koji se osećaju usamljeno u sopstvenom braku i da vam predložim šta vi možete učiniti da biste se izborili sa ovom okrutnom realnošću.
Prvo želim da se pozabavim onim što bi brak trebalo da bude, kao i pitanjem definicije zdravog odnosa.
Šta bi brak trebalo da bude?
Brak, onako kako ga je Bog zamislio, je obostrana čvrsta povezanost, posvećenost jedno drugome koja donosi napredak i radost u životu. To je proces u kome dvoje ljudi postaje jedno.
Kada se to ne desi, nije čudno da se osobe i u braku osećaju usamljeno i potišteno.
Pošto ljudi nisu savršeni i pošto je ovaj svet pod teretom greha, mi uglavnom ostajemo uskraćeni za puni potencijal onoga što bi brak mogao da nam pruži. Ipak, uz Božju pomoć, mi možemo da shvatimo i poradimo na toj predivnoj povezanosti koju je Bog imao na umu kada je rekao da će dvoje postati jedno.
Ako još uvek niste venčani, a osećate se usamljeno u vašoj vezi, na vašem mestu bih potražila način, bilo pomoć stručnjaka za odnose ili neke bliske osobe u koju imam poverenja, da bih utvrdila da li je vredno stupiti u brak s tom osobom.
A sada ću preći na one koji su u braku, jer smatram da bi se njihovim problemima trebalo pristupiti na potpuno drugačiji način. Ja se čvrsto zalažem da uložite napor da prevaziđete teškoće u vašem braku i da ne dignete ruke od svog braka pre vremena, samo zato što se ne osećate srećno. Ako nema nasilja – ni emotivnog ni fizičkog – onda se vredi boriti za očuvanje vašeg braka.
Ako je u vašem braku prisutan bilo koji vid nasilja, veoma je važno posavetovati se o tome koje korake je potrebno da preduzmete kako bi vi i vaša deca bili bezbedni.
Šta da uradite kada se osećate usamljenom u braku?
1. Postarajte se za sebe
Jedan čest sporedni efekat stupanja u brak jeste gubljenje sebe jedno u drugome. Neki ljudi stupe u brak i pre nego što su uopšte shvatili ko su. Oni sve svoje nade stave u svoj brak, nadajući se da će njihovo osećanje sreće ili ispunjenosti doći samo po sebi kada zaplove u bračne vode.
Veoma je važno da budete zadovoljni sami sobom pre nego što stupite u brak, a ako to i nije tako, onda da nastavite da razvijate svoju ličnost čak i nakon što ste se venčali.
Lako je pomisliti da je vaš partner tu da ispuni sve vaše potrebe, a kada se to ne desi, čitav svet vam se sruši. Znam to, jer sam i sama prošla kroz to.
Ali, ako svoju pažnju usmerite na gajenje sebe na način koji nije sebičan, već osnažujući, počećete da shvatate da vaša sreća ne leži u onome što vaš suprug čini za vas, već u shvatanju koliko ste vi sami lepi i važni Isusu.
2. Pronađite nešto u čemu uživate
Mom suprugu i meni trebalo je dosta vremena da shvatimo kako da jedno drugoga prihvatimo takve kakvi smo, naročito kada se radi o zajedničkom provođenju vremena. Nakon deset godina, mi jedva da se osećamo kvalifikovanim da dajemo savete o dobrim i lošim stranama bračnog života.
Ali, ima nekoliko stvari kroz koje smo prošli i koje smo usavršili, od čega mislim da bi i drugi bračni parovi mogli imati koristi ukoliko ih muče iste stvari koje su mučile i nas. Ako postoji nešto čime biste voleli da se zanimate kao hobijem, pitajte svog bračnog druga da vam se pridruži. Ako on to ne želi, nemojte da vas to spreči. Ako stvarno želite da se sa svojim bračnim drugom povežete na jednom dubljem nivou, to bi moglo značiti da mu morate prići tamo gde se on nalazi.
Vremenom, ukoliko ste oboje voljni da pomalo popustite, naći ćete nešto u čemu ćete oboje moći da zajedno uživate.
3. Molite se
Pošto je jedino Bogu poznata sva težina bola koji doživljavate zbog svoje usamljenosti, jedino On vam može i pružiti utehu koja vam je potrebna. U mojim najusamljenijim danima, jedna stvar koja me je održala je bila svest o tome da me Bog nikada neće napustiti.
Znam da to zvuči kao nešto što stalno ponavljam i nešto što je tako očigledno, ali to je istina.
Umesto da pokušavate da promenite svog bračnog druga i učinite ga onakvim kakvim biste želeli da on bude, molite se za njega. Molite se za svoj brak i prepustite kontrolu jedinome ko zna budućnost.
4. Uradite što do vas stoji
Mi svi možemo biti krivi za nečinjenje, nadajući se da će ona druga strana preuzeti akciju da mi ne bismo morali. Ali, lepota braka je u tome što se radi o zajedničkim naporima.
Budite sigurni da svom braku dajete sve od sebe. Obično kada tako radimo, čudesne stvari će se dogoditi. Nesebičnost, čak i uprkos usamljenosti, je nešto čemu se treba diviti. Ako se možete izdići iznad svojih osećanja povređenosti i odbačenosti da biste poslužili svom bračnom drugu, on će to prepoznati.
Ovo obično dovodi do promene i u njegovom životu i postupanju prema vama, jer on postaje svestan da mu vi dajete celu sebe. Samo bezosećajni ljudi mogu ostati imuni na to. Ukoliko se to pokaže tako u vašem slučaju, vi ste onda verovatno u odnosu koji je u emotivnom smislu nasilan, a tada je neophodno obratiti se za pomoć.
5. Ne čekajte na svog supruga da vas učini srećnom
Ako se vaš suprug nikada ne trudi da vam se približi tu gde ste, onda je potrebno da razumete sledeće. Vi ste sami odgovorni za sopstvenu radost. Radost nije isto što i sreća. Radost je povezana s zadovoljstvom. Da biste iskusili zadovoljstvo, morate prvo da postanete zahvalni.
To znači da u životu možete prepoznati ono što je dobro, prihvatiti ono što nije i iskusiti radost zbog toga. Radost je stvar izbora, a sreća je posledica tog izbora. Ponooviću to. Radost je stvar izbora, a sreća posledica tog izbora.
Ovo ne znači da ćete se uvek “osećati” srećnom. Ali, radost je nešto što crpimo od Isusa. To je jasno predanje i prihvatanje činjenice da On ima kontrolu bez obzira šta vas je snašlo. Ovo je jedina istinska i trajna nada za naš život kao hrišćana.
Možmo iščitati sve knjige na temu samopomoći koje postoje. Ali, ništa se ne može uporediti sa sklanjanjem sebe iz te slike i potpunim predanjem Hristu. Samo tako nećete morati da čekate na svog supruga da vas usreći.
Ovo može već danas postati vaša stvarnost, znajući da vam je sve što vam je potrebno već na raspolaganju – Hristos i Njegova nepresušna ljubav prema vama.
Izvor: wordfromthebird
Možda će vas zanimati emisije: