Jeste li ikada čuli molitvu: „Bože, daj mi strpljivosti, ali odmah”? Učinili biste bilo šta samo da ne morate da čekate. Neki od nas bi učinili i pogrešne stvari, samo da ne moraju da čekaju. Čuo sam kako se kaže: „Učini bilo šta, nemoj čekati!” Mislim da je to najgluplji savet koji možete čuti.
Živimo u vremenu kad se prohtevi ispunjavaju u trenutku (odmah). Niko ne želi da čeka. Razmislite: zamrznuta gotova jela, pire krompir u prahu, restorani brze hrane gde vas uslužuju dok ste u automobilu. Čekanje nije baš najomiljeniji sport. Moram priznati da i ja, poput mnogih drugih, ne volim da čekam. Želim da sve ide glatko, brzo i bez mnogo čekanja.
- Kako se ponašate kad u prodavnici gurate kolica kojima zapinje jedan točak, pa vas usporavaju dok žurite?
- Kako vam je kad s porodicom izađete na večeru i morate da čekate čitavu večnost da vas usluže?
- Kako se osećate dok stojite u beskonačno dugačkom redu? Oduvek su nam govorili da treba da čekamo Gospoda. Strpljivo čekanje nije u našoj prirodi. Ali kad je reč o drugom Hristovom dolasku, nemamo drugog izbora.
Dve strane čekanja
- Kakav je vaš stav po pitanju čekanja na Božje delovanje ili Njegov odgovor na molitve?
O čemu razmišljate dok čekate Gospoda? Je li vaše čekanje strpljivo ili uznemireno? Da li postajete uzrujani i ljuti ili čekate s poverenjem?
- Kako u svom svakodnevnom životu upravljate procesom čekanja?
Isus kaže da treba raditi dok On ne dođe. U Bibliji imamo primere onih koji je trebalo da čekaju, ponekad i veoma dugo, pre određenih zbivanja.
Noje je čekao sto dvadeset godina. Jov je dugo čekao na odgovore.
Avram je godinama čekao na rođenje sina.
Josif je čekao u jami i u zatvoru pre nego što je dobio odgovor na molitve.
Isus je čekao trideset godina pre nego što je započeo svoju službu.
Ovde su u pitanju dva načela. Prvo, čekanje je u životu pravilo, a ne izuzetak. Drugo, čekanje Boga je odmor, a ne zabrinutost.
Šona Nikvist, književnica i blogerka napisala je: „Uvek sam, u stvari, čekala. Čekala sam kako bih postala neko drugi, čekala sam kako bih postala osoba koja samo što nisam postala, čekala sam život koji sam mislila da ću imati. U mislima, bio mi je potreban još jedan korak.”
Zar Bog ne može sve to malo da ubrza? (Isaija 60,22)
Jeste li se ikada upitali zašto je Bogu potrebno toliko vremena za odgovor? Zašto nas često stavlja u okolnosti u kojima moramo da čekamo? Mnoga Božja deca postavljaju ova pitanja. Kaže se da je Bog uvek tačan, ali vrlo retko porani. U Luki 18,8 čitamo da će Bog brzo odbraniti svoje izabranike. Ali, neki među nama su otkrili da je Božji opis pojma ’brzo’ prilično drugačiji od našeg. Isaija nam pomaže u razumevanju Božjeg opisa brzine. „Od malog će postati hiljada i od nejakog silan narod; ja Gospod brzo ću učiniti to kad bude vreme” (Biblija, Isaija 60,22).
Ključ za razumevanje prividnog odlaganja Božjeg delovanja na naše okolnosti jeste razumevanje da iako nam se čini da treba da čekamo pre Božjeg delovanja, treba da pripazimo, jer u svoje vreme, kad se pokrene, On deluje brzo i žustro.
Kako treba čekati?
- Prvo što treba da uradimo dok čekamo jeste da budemo tihi. Psalam 62,1 kaže: „Duša moja čeka Boga u tišini.” (prevod NIV)
- Drugo što treba da činimo jeste da budemo strpljivi dok čekamo. Psalam 40,1 kaže: „Čekao sam Gospoda strpljivo, on se k meni okrenuo i čuo moj vapaj.” (prevod NIV)
Čekanje ima za cilj:
- da nas navede na istraživanje sopstvenog srca;
- da otkrije pravu veru;
- da ispita poreklo pobuda;
- da uveća želju za odgovorom;
- da nas dovede u blisku zajednicu s Hristom;
- da nas pripremi za posao koji nam je Bog namenio;
- da spreči da Božje darove prihvatamo kao nešto uobičajeno;
- da učini Božje uključenje još značajnijim.
Biblija kaže: „Čekaj Gospoda, budi jak, ohrabri se i čekaj Gospoda” (Psalam 27,14 – prevod NIV). Budući da je čekanje nužno i korisno iz više razloga, zašto nam je onda tako teško da čekamo? Zato što je čekanje u suprotnosti sa našom prirodom. Ne sviđa nam se čekanje, čak ni onda kad je Bog u pitanju. Međutim, „moramo biti spremni na odricanje od života koji smo planirali da bismo imali život koji nas čeka”, kaže E. M. Forster, engleski književnik i esejista.
Zato vas, prijatelji, ohrabrujem da se molite za razumevanje ove teme i za sposobnost uviđanja koristi od čekanja u svom životu. Molite za strpljivost. Dok čekate, ćutite i osluškujte Božji odgovor. Prestanite da čekate samo onda kad vam Bog kaže da prestanete. David je to lepo rekao: „Čekam Gospoda; čeka duša moja; uzdam se u reč Njegovu. Duša moja čeka Gospoda većma nego straže jutarnje, koje straže jutrom” (Biblija, Psalam 130,5.6).
Dok čekamo, primamo blagoslov, jer je to postupak postizanja zrelosti. Čekajući, sazrevamo. Ne uzimamo stvari u svoje ruke, već se oslanjamo na Gospoda. „Blago onome koji […] dočeka”, kao što piše u Bibliji, u Danilu 12,12.
„Dobar je Gospod onima koji ga čekaju” (Biblija, Plač Jeremijin 3,25). Bog je dobar prema onima koji Ga čekaju! To bi trebalo da nas podstakne na strpljivost i rast u milosti dok čekamo Boga koji će učiniti ono što je obećao. Možemo verovati da će učiniti što je rekao i treba da imamo poverenja u Njega.
David nije bio poznat po strpljivosti. Siguran sam da je kao čovek od akcije često bio nestrpljiv. Zato je i podsećao samog sebe:
„Ta, u Boga je mir duši mojoj, od Njega je spasenje moje” (Biblija, Psalam 62,1)!
Ova vrsta čekanja ne znači odmaranje. To je aktivno čekanje. Činićete sve što je potrebno dok čekate da Bog izvrši svoja obećanja.
Blažena nada
Najviše od svega očekujemo blaženu nadu. Isus je obećao da će se vratiti, a mi, očekujući Njegov povratak, živimo u nadi. Toliko želimo da se Isus vrati, da ponekad preterujemo u očekivanju.
Neki ljudi su već određivali datume, jer su jako želeli da se to desi, a možda i zbog toga što im je ponestalo strpljivosti.
Pozvani smo na spremnost i čekanje dok obavljamo svoje poslove, sve dok On ne dođe (Biblija, Luka 19,13). Dok očekujemo dolazak, treba da radimo!
Ovo je naše vreme rasta u Gospodu, dok hodamo s Njim kroz svoj svakodnevni život čekajući Njegov slavni povratak. To treba da bude naša glavna nada, jer se temelji na čvrstom obećanju koje je dao sâm Isus. Sigurnost u Isusov povratak je srž Njegovog zaveta. Poslušajte ovo: „Važnost drugog Hristovog dolaska u Božjem planu je vidljiva u tome što se u Novom zavetu ovaj događaj spominje mnogo puta. Oni koji su brojali kažu da se spominje 310 puta u 260 glava. A jedan među njima, koji je čitav svoj život proučavao doktrinu, rekao je da se ovaj događaj spominje na svakih 25 stihova od Mateja do Otkrivenja.”
Bez Isusovog povratka, Radosna vest bi zauvek ostala nedovršena. Mora postojati kraj. Čekanju treba doći kraj. Božji plan treba da se ispuni. Kao što Džordž Eldon Lad, profesor na Fuler univerzitetu izjavljuje: „Drugi Hristov dolazak je zasigurno nužna doktrina u biblijskom učenju o otkupljenju. Bez Hristovog slavnog povratka, Božji posao bi zauvek ostao nedovršen. U središtu otkupljenja u prošlosti nalazi se Hristos na krstu; u središtu otkupljenja u budućnosti nalazi se Hristov povratak u slavi.”
Želim da o ovome razmislite i budete sigurni da vam je susret s Isusom, i sada i na kraju, najvažnija stvar u životu. Dok zajedno čekamo: „Zato bodrite jedan drugoga ovim rečima” (Apostol Pavle, Solunjanima 4,18). Zajedno rastemo u našem hrišćanskom iskustvu. Znate kako je to. Možda dugo čekate kod lekara ili na sastanak ili na autobus. Umorni ste, dosadno vam je i dosta vam je svega! Zatim se pojavi prijatelj i onda oživite, razgovarate, smejete se i uživate u susretu. Odjednom, čekanje i ne izgleda tako loše. U stvari, niste ni primetili da čekate. A onda, iznenada, čekanje se završi i dogodi se ono na šta ste čekali. Na ovaj način hrabrimo jedni druge dok čekamo Isusov povratak.
Idemo napred. „Bog nas vodi napred, ne natrag”, napisao je Stiven H. Trevis u svojoj knjizi The Jesus Hope. „Hrišćanski život je gledanje napred prema Hristovom dolasku, kao što trkači streme ka cilju.”
Verujući Bogu i zaviseći od Njega, dok zajedno čekamo, možemo s Isaijom reći:
„Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podižu se na krilima kao orlovi, trče i ne sustaju, hode i ne more se” (Biblija, Isaija 40,31). Možda u čekanju nećemo uvek uživati. Ali hrabrićemo jedni druge, rašćemo u Božjoj milosti, a onda će se jednog dana dogoditi. Tog dana će biti završeno naše čekanje, i onda ćemo reći:
„Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas; ovo je Gospod, Njega čekasmo; radovaćemo se i veselićemo se za spasenje Njegovo” (Biblija, Isaija 25,9).
Autor: prof. dr Miroslav Pujić
Odlomak iz knjige „Više od života“
Možda će vas zanimati emisije:
Potraga za posvećenošću u mnoštvu praznih obećanja