“Mi se jednostavno ne osećamo povezano.” Oboje su se osećali isto. Negde na vremenskoj skali njihovog odnosa počeli su da se udaljavaju, a sada osećaju kako žive živote na paralelnim stazama umesto da su intimno povezani. Kako rešiti problem „udaljenosti“?
Obično, kada ljudi počnu da se osećaju odvojenim jedno od drugog, koren problema leži u intimnosti. Postoje mnogobrojni razlozi za opadanje intimnosti. Neki od njih su suptilni, ali i podmukli, poput svakodnevnog povećanja poslovnih i porodičnih obaveza. Drugi su očigledni i namerni, poput pokušaja da uskraćivanjem intimnosti vratite milo za drago. Kakav god bio razlog, kada intimnost izbledi, teško je vratiti se na pravi put. Jedan od ključeva za ponovno povezivanje je u razumevanju da je intimnost višeslojna stvar. U stvari, postoji pet različitih tipova intimnosti, i samo kada očuvamo svih pet, možemo imati osećaj potpune povezanosti u braku.
1. Duhovna intimnost
Prvi, i najosnovniji, tip intimnosti je duhovna intimnost. Duhovna intimnost može se posmatrati kao središe iz koga se granaju svi ostali tipovi intimnosti. Ukoliko je duhovna intimnost na zavidnom nivou, onda će ostali tipovi intimnosti, iako imaju periode jačeg ili slabijeg intenziteta, imati određeni nivo prirodne otpornosti. Duhovna intimnost potiče iz zajedničkog proučavanja Božje reči, molitve jednih za druge i zajedničkog bogosluženja. Reč Božja je hrana našoj duši – “A on (Isus) odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.“ (Matej 4,4); „Ali te je (Gospod Bog) opet hranio manom, za koju ti nisi znao ni očevi tvoji, da bi ti pokazao da čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih.“ (5. Mojsijeva 8,3). Kada smo za istom duhovnom trpezom, možemo očekivati i da na sličan način napredujemo zajedno, a ne odvojeno.
Stara izreka da porodica koja se zajedno moli ostaje na okupu, iako nije nepogrešiva, u principu je tačna. Istovremeno, ovo ne znači samo da se molite u prisustvu jedni drugih, već da jedni druge stavite u središte svojih ličnih molitvi (i to ne samo tražeći od Boga da ispravi kod vašeg bračnog druga sve ono što vas kod njega nervira). Bogosluženje je neverovatno intiman akt koji povezuje duše Isusovog naroda, kako s Njim tako i međusobno. Ima opravdanih razloga za nemogućnost da bračni drugovi uvek služe Bogu u prisustvu jedno drugoga, ali ako se pojavi problem slabljenja njihove povezanosti i bliskosti, možda je pravo vreme da sve druge aktivnosti ostavite po strani i da se usredsredite na duhovnu intimnost sa vašim bračnim drugom.
2. Rekreaciona intimnost
Drugi tip intimnosti je rekreaciona intimnost. Rekreaciona intimnost je povezanost koja se stvara i ojačava zajedničkim aktivnostima. Ove aktivnosti mogu biti raznovrsne, od onih umerenih (npr, zajedničkog popunjavanja ukrštenih reči) sve do onih ekstremnih (poput zajedničkog jedriličarstva). Ali, ono glavno što će pospešiti vašu povezanost i bliskost jeste da pronađete zajedničke aktivnosti u kojima oboje uživate.
Ova vrsta intimnosti je obično snažnije izražena u ranim danima odnosa kada su oba partnera spremna da pokušaju i neke stvari izvan svoje zone komfora, samo da bi imali priliku da budu u društvu voljene osobe. Kako to društvo postane uobičajenije, naša motivacija da se uključimo u aktivnosti koje nas ne zanimaju se smanjuje. Dalje, kako život postaje komplikovaniji zbog posla, dece, kuće i još mnogo čega, mogućnosti za uključivanje u rekreativne aktivnosti se proređuju, a troškovi maksimalno rastu. Pa ipak, Bog nas je načinio da uživamo u životnim aktivnostima, a naročito zajedno sa našim bračnim drugom – “Uživaj život sa ženom koju ljubiš svega veka svojega taštega, koji ti je dat pod suncem…” (Propovednik 9,9) – a našim brakovima je neophodno vreme i prilike da se zajedno smejemo i igramo kako bi naši brakovi izdržali tešku probu u vreme suza i nevolja.
3. Intelektualna intimnost
Treći tip intimnosti je intelektualna intimnost. Intelektualna intimnost je aktivnost povezivanja s nekim kroz razgovor o određenim temama. Te teme mogu biti lagane (npr. o omiljenom filmu) ili ozbiljne (recimo, o politici). Kako god, mentalno vežbanje zajedno s bračnim drugom osnažuje vaš odnos.
Slično rekreatvnoj intimnosti, intelektualna intimnost teži da bude na najvišem nivou u početku odnosa. Često je to zbog toga što se par još uvek upoznaje i otkriva kakvo mišljenje onaj drugi ima o raznim temama. Kako vreme teče, parovi često počnu da smatraju da znaju šta njihov bračni drug misli gotovo o svakoj temi, pa prestanu da istražuju intelektualni svet jedni drugih. Iako bračni drug često može da pretpostavi šta će njegov supružnik misliti po određenom pitanju, detalji su bitni. Bez obzira koliko su već puta bračni drugovi razgovarali o određenoj temi, uvek postoji neki novi deo koji se može dublje ispitati i prodiskutovati. A posledice takvih razgovora su vredne truda.
4. Fizička intimnost
Četvrti tip intimnosti je fizička intimnost. Fizička intimnost je oblast na koju većina ljudi pomisli čim čuje reč “intimno”. Ovo obuhvata i seksualnu aktivnost, ali nije isključivo ograničeno na nju. Postoji i neseksualna fizička intimnost, poput držanja za ruke, maženje na kauču ili jednostavan zagrljaj. Ponekad neseksualna intimnost (npr. grljenje) može voditi nečem dubljem (seksualnoj aktivnosti), ali i ne mora – a, u stvari, to je jedna od najvećih i najčešćih primedbi žena.
Muškarci često svaku vrstu fizičke intimnosti shvataju kao pokazatelj da žena želi da bude seksualno intimna s njima, dok je ženama ponekad jednostavno potrebno samo maženje. Ipak, od svih vidova initmnosti, fizička intimnost je muškarcima najvažnija. Kada su zamoljeni da ocene kada se osećaju najbliskije povezani sa svojim suprugama, muškarci, gotovo bez izuzetka, naglašavaju da je to u trenucima kada je fizička intimnost (a naročito seksualna fizička intimnost) na svom vrhuncu. To nije ništa čudno ni za hrišćane, jer Bog upućuje muškarce da uživaju u ovim aktivnostima sa svojim suprugama – “Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se ženom mladosti svoje. Neka ti je kao košuta mila i kao srna ljupka; dojke njezine neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njezinoj posrći jednako.” (Priče Solomunove 5,18-19).
5. Emocionalna intimnost
Peti tip intimnosti je emocionalna intimnost. Emocionalna intimnost predstavlja deljenje svojih iskustava sa drugima. Muškarci se mnogo više muče sa ovim vidom intimnosti nego sa intelektualnom intimnošću – dok se kod intelektualne intimnosti razmatraju teme kod kojih je dominantno razmišljanje, kod emocionalne intimnosti se više razgovara o iskustvima, kojima uglavnom dominiraju emocije. Muškarci i inače imaju ograničeniji emotivni rečnik i manje im je ugodno da razgovaraju o emocijama. Zato muškarci često ne razumeju šta stoji iza onoga što im supruge govore – oni misle da njihove žene žele razmenu ideja i planova, dok one u stvari samo žele da se neko poistoveti s njima i pozabavi njihovim osećanjima.
Bez obzira na sva ograničenja, muškarci su pozvani da predvode svoje žene kada su u pitanju njihova srca isto toliko koliko su i žene pozvane da predvode svoje muževe kada je u pitanju njihova seksualnost. Isto kao što se muškarci osećaju povezanije sa svojim suprugama na vrhuncu fizičke intimnosti, žene se uglavnom osećaju povezanije sa svojim muževima na vrhuncu emotivne intimnosti. Postoji dobar razlog zašto Adam, kada ju je po prvi put ugledao, nije Evu odmah odvukao u krevet, već joj je s oduševljenjem spevao prvu ljubavnu pesmu ikada spevanu – 1. Mojsijeva 2,23: “Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mojega tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka.“
Ciklus intimnosti nasuprot ciklusu izolacije
A sada sledi začkoljica – kada se muškarci osećaju nepovezanim, oni često pokušavaju do dođu do fizičke intimnosti preko rekreacione (hajde da uradimo zajedno nešto zabavno, pa ćemo možda kasnije i završiti zajedno u krevetu). S druge strane, kada se žene osećaju nepovezanim, one često pokušavaju da dođu do emocionalne intimnosti preko intelektualne (hajde da o nečemu porazgovaramo, pa ćemo možda onda završiti deleći svoja osećanja). Oba bračna druga osećaju nepovezanost, ali na suprotne načine pokušavaju da reše problem. Ono što još više komplikuje stvari, mušakrcima obično nije do razgovora ili deljenja emocija ukoliko se ne osećaju fizički intimnim. A žene obične ne žele fizičku intimnost ukoliko se ne osećaju emocionalno intimnim.
Ovde se bračni parovi lako mogu naći u ciklusu izolacije, sa mnogo više zahteva za vrstom intimnosti koju je svakom od njih potrebno zadovoljiti pre nego što budu voljni da zadovolje partnerovu potrebu za intimnošću. Ovde hrišćanska posvećenost međusobnoj ljubavi može pomoći da se bračni par izvuče iz ciklusa izolacije i stupi u ciklus intimnosti dok s ljubavlju stavljaju potrebe svog bračnog druga ispred svojih (“Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom.“ Jovan 13,34-35; „Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani: samo da vaša sloboda ne bude na želju telesnu, nego iz ljubavi služite jedan drugome.“ Galatima 5,13; „Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov.“ Galatima 6,2; „Sa svakom poniznošću i krotošću, s trpljenjem, trpeći jedan drugoga u ljubavi.“ Efescima 4,2; „A pre svega imajte neprestanu ljubav među sobom; jer ljubav pokriva mnoštvo greha.“ 1. Petrova 4,8).
Predvođenje svog bračnog druga u ovim oblastima, čak i kada nam nije do toga, predstavlja ključnu stvar da bismo osetili ovu vrstu iskrene i čvrste povezanosti. Takva povezanost će učiniti više nego samo dati nam trenutan, privremen osećaj topline. Ona nam pomaže da svoj odnos utemeljimo na dubokoj ljubavi Onoga u kome je naša povezanost večna i neprolazna – u samom Bogu.
Izvor: desiringgod.org
Možda će vas zanimati emisije:
Unutrašnja dioptrija našeg bića