Bio je jedan veoma bogat poslovni čovek koji je izgledao kao da poseduje mnogo novca. Ali, to nije bilo tako kao što su drugi mislili, on je voleo luksuz, i odavao je utisak da je bio mnogo bogatiji nego što je on to zaista bio.

Jednoga dana njegova četrnaestogodišnja devojčica, njegovo jedino dete, jedina stvar koju je voleo na svetu više od njegovog novca i reputacije je bila kidnapovana. Za nekoliko sati, dobio je preteći poziv: »Daj nam 20 miliona dolara, ili nikad više nećeš videti svoju devojčicu.«

Milioner je bio na muci. Šta je mogao uraditi? To je bila njegova voljena devojčica. Bila je teška odluka i uprkos činjenici da će izgubiti puno investicija i poseda, on se odrekao novca. Konačno posle napetog razgovora sa kidnaperima (trebalo mu je vreme da njegovu imovinu pretvori u keš) konačno je imao sve. Posle praćenja uputstva, dostavio je tražen novac na određeno mesto koje su mu kidnaperi naznačili. Posle nekoliko sati, dobio je dugo očekivani poziv: otkupnina je bila primljena, ali kad je otišao po svoju devojčicu našao je ubijenu.

Pre nego što uđemo u razloge zašto sam ispričao ovu priču, prvo hoću da vam objasnim zašto sam ovu priču uopšte i koristio. Kad Biblija govori o Isusu, kaže da je Isus dao sebe da bi nas otkupio. Ukratko, mi imamo sliku iz Biblije koja nam govori o otkupu, i mi uglavnom pomislimo na kidnapovanje kad govorimo o otkupu.

Naš mozak nije više naviknut­ na ­poštovanje­ i­ stra­ho­poštovanje.­ Ne­ možemo ­da ­zamislimo­ Dru­gi­ dolazak ­koji ­ne ­bi­ bio ­prema­ standardima­ tele­vizijskog  dnevnika,­ niti ­Strašni­ sud­ koji se­ ne ­bi ­mogao­ naći­ na­ odgovarajućim stranicama­ revije­ »New­ York­ Review­ of­ Books«.­ Džon Apdajk (1932) – američki pisac

»Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, koji sebe dade u otkup za sve, za svedočanstvo u svoje vreme.« 1. Timotiju 2, 5-6.

Mnogi hrišćani veruju da je, suprotno popularnom naučnom gledištu o poreklu vrsta, naš svet stvoren kao čudesno, prelepo mesto bez patnje, bolesti, mržnje, rata i smrti. Ali, budući da je ljudima data mogućnost slobodnog izbora, a oni je zloupotrebili, pojavilo se mnogo toga lošeg. Taj princip srećemo svakodnevno, samo ako posmatramo kako ljudi, čak i u naše vreme, zloupotrebljavaju svoje pravo na slobodan izbor i donose odluke koje nanose bol i patnju ne samo njima samima nego i drugima.

Taj »veliki plan spasenja« je osnovno hrišćansko verovanje; da je Isus došao i umro kako bi jednog dana nestalo sve što je loše. Došao je i umro kako bi sve to prestalo da postoji i Zemlja se vratila u svoje prvobitno stanje.

Hrišćani veruju da je Bog Bog morala i da je on stvorio moralni univerzum. Šta ovo znači, da li je smisao fizičkih zakona isti kao i kod moralnih? Bog ima moralne standarde, ne neke proizvoljne teške zakone kojima nas prisiljava, već skup smernica zasnovnih na ljubavi po kojima trebamo živeti potpuno.

A, Isus reče mu »Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom i svom misli svojom«. Ovo je prva i najveća zapovest. A, druga je kao i ova: »Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.« Matej 22, 37-40.

Kad poredimo Deset Zapovesti sa onim što je Isus rekao, lako je videti kako su zapovesti ili smernice zasnovane na ljubavi i koliko bi bili bolji kad bi smo svi izabrali da ih sledimo.

»Neko ­je­ shvatio­ –­ imam­o­ 35­ hiljada­ zakona­ pokušavajući­ da ­sprovedemo­10­ zapovesti.«­ Erl Vilson

Tada reče Bog sve ove reči govoreći:

I  »Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske,
iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih bogova uza Me.

II  Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore
na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam Ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga kolena, onih koji mrze na Mene.
A činim milost na tisućama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti Moje.

III  Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.

IV  Sjećaj se dana od odmora da ga svetkuješ.
Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi ni jednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim.
Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima; a u sedmi dan počinu; za to je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.

V  Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koji ti da Gospod Bog tvoj.

VI  Ne ubij.

VII  Ne čini preljube.

VIII  Ne kradi.

IX  Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.

X  Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškine njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega.« 2. Mojsijeva 20, 1-17.

Mi svi omalovažavamo ove zapovesti; svi smo prekršili pravila, neposlušni smo i idemo protiv Božjih moralnih principa. Svi smo bili deo donošenja bola i patnje u ovom ­ svetu, i u ovom smislu svi dugujemo­ Bogu za sve što smo učinili. Posle svega ovoga, da li postoji osoba koja može reći da nije učinila ništa što je drugom donelo bol i patnju?

»U­ samo­ deset­ fraza, deset­ zapovesti izražavaju­ suš­tinu­ života.« Kristof Kovalski

Svakako, mi sada žanjemo ono što smo posejali kao posledice našeg ponašanja, ali s Božje strane, kroz Isusa, naši dugovi su plaćeni. Mi smo čisti! Isus je platio sve naše dugove; jedino ljudsko biće koje je živelo život bez greha pun ljubavi, a pri tom iskusio kaznu koju smo mi zaslužili. Isus je naplatio dug svih ljudi. Platio je otkup za nas jer je jedino On to mogao.

Posledice svih naših loših odluka, naših laži, naše pohlepe, naše ljubomore, našeg nacionalizma, naših predrasuda (svega što smo uradili da bismo povredili druge) plaćene su umesto nas. Tačno je da mi trenutno žanjemo ono što smo posejali, ali što se Boga tiče, naš dug je kroz Hrista već otplaćen.

Ali, kakve veze sa Drugim dolaskom ima Hristova smrt na krstu radi naših greha? Kako nas taj veliki plan spasenja spasava od tempirane bombe na kojoj, izgleda, živimo?

Ima i te kakve veze! Pogledajmo ovaj divan citat iz Biblije:

»Da se ne plaši srce vaše, verujte Boga, i Mene verujte. Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k Sebi da i vi budete gde sam Ja.« Jovan 14, 1-3.

Poznajete li neke hrišćane? Da li znate ljude koji veruju u Njega i trude se da slede Njegova uputstva i principe? Ne znam da li ste ikad primetili nešto posebno u vezi sa njima, ali oni su kao i svi drugi umiru! I pored svog toliko isticanog verovanja u Hrista i svih svojih reči nade u budućnost, oni umiru, a kad umru, zakopavaju ih u zemlju i oni tamo trunu kao i najgori grešnici.

Kako stvari sada stoje, bez obzira na trenutne, privremene i praktične prednosti koje im daje njihova vera, a ima ih mnogo, kada je sve rečeno i učinjeno, oni umiru baš kao i svi drugi, i završavaju na istom mestu gde i svi drugi!

Dakle, kakva je svrha te njihove vere ako im se kraj ne razlikuje od kraja ostalih ljudi? Kako to bivaju spaseni?

Ono što je kod njih drugačije jeste Drugi Hristov dolazak – ili kako ja volim da kažem – veliko izbavljenje. Prema Bibliji, oni koji su umrli verujući u Hrista, koji su »zaspali« verujući u Hrista (uobičajeni način pominjanja smrti u Bibliji), vratiće se u novi život u svetu gde više nema boli, patnje ili smrti. Do tada se njihova sudbina ne razlikuje od sudbine ostalih ljudi, barem u pogledu smrti (suprotno popularnom verovanju, Biblija ne uči da mrtvi odmah odlaze u raj ili pakao).

Ali, prilikom Drugog dolaska, obećanja koja smo dobijali kroz život i smrt Isusa Hrista, biće ispunjena. Pri Drugom dolasku se potpuno i konačno ispunjava sve ono što je Hristos uradio za nas kad je prvi put bio ovde na Zemlji. Pri Drugom dolasku se potpuno ispunjava obećanje o večnom životu; upravo će se prilikom Drugog dolaska moći videti ostvarenje najvećih obećanja iz Biblije.

Ukratko, prvi dolazak bez drugog dolaska je kao otac koji je platio otkup novcem, ali nije došao po svoje dete. Drugi dolazak je kad Otac dolazi po svoje dete; to je vreme kad otac dolazi po ono što ga je koštalo toliko puno. Isus ne bi umro na krstu, a pri tom da nas ostavi da trunemo na zemlji zauvek, kao što ni otac ne bi platio 20 miliona dolara otkup a da pri tom ostavi svoje dete sa kidnaperima!

Pogledajmo neke citate iz Biblije koji se odnose na Drugi Hristov dolazak. Razmislite o tome šta oni opisuju; razmislite o vrsti događaja o kojima se u njima govori:

»I tada će ugledati Sina čovečijega gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom.« Marko 13,26.

»Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane. Evo vam kazah napred. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne verujte. Jer kako što munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, taki će biti dolazak Sina čovečijega. I tada će se pokazati znak Sina čovečijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina čovečijega gde ide na oblacima nebeskima sa silom i slavom velikom. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izbrane Njegove od četiri vetra, od kraja do kraja nebesa.« Matej 24, 23-27.30.31.

To su prilično jake reči, zar ne? Ima toliko toga da se oproba i zamisli. U stvari ti citati zvuče prilično neverovatno kao i dosta filmova na tu temu. Možda je sve to zabavno i možda će nam ubrzati puls više nego kad smo poslednji put potrčali za autobusom, ali da li je realno? Da li je kraj sveta nešto što će se dogoditi? Biblija jasno kaže da hoće:

»Eno ide s oblacima, i ugledaće Ga svako oko.« Otkrivenje 1,7.

Jao! Toliko je toga u tim tekstovima, toliko da je teško i početi shvatati opisane događaje. Međutim, ako ih sve stavite na gomilu, primetićete da Drugi Hristov dolazak nije neki tajanstveni događaj. To nije nešto što se desi tiho, pa jedini dokaz koji posle toga imate jeste da više nema određene grupe ljudi. Ne, jasno je da je Drugi Hristov dolazak događaj svetskih razmera, vidljiv svakome, događaj koji vodi kraju ovog sveta i početku novog. To je, ukratko, najveće izbavljenje!

To je takođe događaj koji vodi ka vaskrsenju mrtvih; to je događaj koji pravi veliku razliku između onih ljudi, kako živih tako i mrtvih, koji su svoj život živeli u ljubavi i onih koji nisu, što čini JOŠ čudesnijim najveće izbavljenje!

Čak i ako se odlučimo da verujemo u Drugi dolazak, mi zapravo ne znamo kada će se to dogoditi. Ali, Isus nam je dao nešto čime se možemo baviti: Naime On nas je upozorio da će, pre Njegovog povratka, svet proći kroz ogromnu patnju; biće ratova, nagoveštaja ratova, zemljotresa, gladi, boleština; doći će do kraha morala. Porodica će biti ugrožena. A, sve to vidimo oko sebe već danas. Pri tom je Isus rekao i sledeće:

»A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do otac Moj sam.« Matej 24,36.

Prema tome, znamo da će On doći, znamo da ćemo biti spaseni, samo ne znamo kada.

Na neki način, možemo reći da nije ni bitno kada će se On vratiti; važno je da je obećao da će to uraditi. Bez obzira da li će to biti za našeg života ili kroz hiljadu godina, važno je kako sada živimo, važno je šta nam sada znači obećanje o Drugom dolasku. Jer ako verujete u ono čemu nas uči Biblija, odnosno da je smrt san i da mi u grobu spavamo do Hristovog vaskrsenja, onda za svakog od nas Drugi dolazak ne mora, barem što se tiče našeg ličnog iskustva, biti udaljeniji nego što je to naša smrt kao pojedinca.

Kada utonemo u dubok san, sledeća stvar koju znamo jeste da je 8 sati prošlo jako brzo. Tako nema ni dubljeg sna od smrti, i bez obzira da li smo bili mrtvi mesec dana ili više od hiljadu godina, mi zatvorimo oči i sledeća stvar koju znamo jeste da je Isus tu, došao da nam da novi život i novu egzistenciju gde smrti neće biti.

»Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti, ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: pobeda proždre smrt. Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, pakle, pobeda?« 1 Korinćanima 15, 51-55.

Ali, kako to sada utiče na moj život? Kako mi taj veliki plan spasenja pomaže u mom sadašnjem životu? Kako on »rešava« moje životne probleme?

Pre svega on nam govori da smrt ne mora biti kraj. Za nas koji smo izgubili osobe koje smo najviše voleli i koje nam strašno nedostaju, to je velika uteha. Da nema Drugog Hristovog dolaska, smrt bi sve preplavila; bol za umrlim bi trajao večno. Ali ovako, čak i suočeni sa smrću i sa bolom i patnjom koje smrt nosi, ne moramo se plašiti. Znamo da je Hristos pobedio smrt i da je bol koji osećamo samo privremen.

Bilo je raznih knjiga, filmova i naučnih spekulacija o tome kako će izgledati smak sveta, pa čak i univerzuma. Naravno, nema tu ničeg dobrog za nas. Pol Dejvis, poznati pisac, u svojoj knjizi Poslednja tri minuta (Last Three Minutes) iznosi sledeći scenario: Univerzum, koga sada obasjava obilna energija nuklearne sile, na kraju će potrošiti taj dragoceni izvor. Era svetlosti će se zauvek završiti.

To je jedno mišljenje. Međutim, zahvaljujući obećanjima o Drugom dolasku, o velikom izbavljenju, imamo alternativu. Govoreći o našem novom svetu, Biblija kaže:

»I grad ne potrebuje sunca ni meseca da svetle u njemu; jer ga slava Božja prosvetli, i žižak je njegov Jagnje.« Otkrivenje 21,23.

Prema tome, Drugi Hristov dolazak znači da sada možete živeti znajući kako će se sve to završiti, znajući da postoji nada, obećanje, da ima nečega iza ovog života. U stvari, Drugi dolazak stvara most između ovog sveta i onog budućeg. On nam govori da ovaj svet, ovakav kakav je danas, neće postojati zauvek; dobra vest, međutim, glasi da će ovaj svet, umesto da se okonča u zaboravu, biti ponovo stvoren kao raj, što je oduvek trebao da bude.

»Biblija ­nam ­obećava­da­ će ­se­ Hristos­ vratiti­ da­ bi­ sa­ sobom ­poveo­ svoje­ verne ­sledbenike­ da­ žive­ sa­ Njim­ u ­Njegovom­ slavnom­ prisustvu­ zauvek.­ Svi­ ostali­ će­ ostati­ ovde ­da­ bi­ se­ suočili­ sa ­Božjim ­gnevom­ i­ sudom.­ Kad ­bi­ se­ Isus ­vratio­ danas,­ mislite ­li ­da ­li ­bi ­i ­vas­ poveo ­sa ­sobom ­na Nebo?«­ Bili Grejem (1918) – istaknuti hrišćanski propovednik i pisac. U stvari, Drugi dolazak je Božji način da nam kaže: »Da, važno mi je kako živite.« Drugi dolazak nam, dakle, govori da imamo moralnu obavezu da živimo ispravno, da je potrebno da svoj život dovedemo u red. Ukratko, on je vrlo jasno podsećanje da živimo u moralnom univerzumu sa moralnim Bogom.

Mnogi ljudi se uništavaju seksom, drogom, alkoholom, nepromišljenom trkom za zadovoljstvima, misleći pri tom – što da ne kad nema ničeg drugog, kad je ovo sve što imamo; zašto se ne provoditi?

Pre nekoliko godina bila je popularna jedna pesma u kojoj je neka žena pevala nešto poput »Samo želim da se malo zabavim pre nego što umrem.« Ako je to sve što imamo, što da ne? Ako nema ničeg posle smrti, potpuno se slažem. Ali, šta ako nešto ipak postoji posle smrti? Drugi Hristov dolazak nam govori da ovaj život nije sve, da se možemo nadati nečem drugom, nečem mnogo boljem.

Kad u Bibliji čitate o Drugom dolasku, jasno je da će na kraju biti nekog obračuna, neke vrste suđenja. Ne kao u filmu »Dan strašnog suda«, već drugačija vrsta suđenja. Drugi dolazak nam govori da će pravda biti podeljena ovde na Zemlji. Zamislite to! Setite se svih ne koji će jednog dana suditi svetu. Većinu ljudi treba na to povremeno podsećati.

Još jedna bitna posledica Drugog dolaska je da nam on može pomoći da pravilno postavimo prioritete u svom životu. Recimo to ovako: kad bismo znali da će nam na kraju ovog sveta biti određena kazna ili nagrada zavisno od naših postupaka, kako bismo reagovali? Da li bismo odjednom jasnije sagledali svoje prioritete i ponašanje? Da li bismo bolje uočili šta je zaista važno u životu, a šta nije?

Ako stvarno verujemo u obećani Drugi dolazak, odjednom možemo naći mnogo više svrhe u svom životu, jer imamo veliku želju da tu dobru vest podelimo sa drugima. Vera u obećani Drugi dolazak može nam zaista dati osećaj svrhe, misije, značenja života. Toliko nas se bori sa osećanjem praznog, besmislenog života, jer kao da besciljno plutamo po univerzumu koji kao da nema svrhe. Obećani Drugi dolazak stvara most preko te praznine, tog ponora; on nam govori nešto potpuno drugačije, i ako verujemo da je to tačno, naš se život mora promeniti jer, između ostalog, imamo nešto stvarno značajno da saopštimo. Znamo da neko tamo gore čeka da nas spase.

Da, milioner je platio odkup; on je pošao da preuzme svoju ćerku. Da, Isus je platio, njegovim životom, odkup za naše duše. Možeš biti siguran da se on ponovo vraća da ih preuzme. On dolazi ponovo, Drugim dolaskom, koji je bio garantovan njegovim prvim.

»Moja­ odgovornost­ je­ da­ pratim­ Pismo­ dok ­se ­Isus ­ne ­vrati.«­ Džejms Vat (1736-1819), pronalazač parnog motora

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

 Odlomak iz knjige “Mostovi života”

 

Možda će vas zanimati emisije:

Ko zaista zna budućnost

Svet u katastrofama čezne za izbavljenjem