On uvek gura kolica iz prodavnice.
(A kada se vratimo do kola, on uvek prvo otključa vrata da bih ja mogla da uđem, a onda nastavi da utovara namirnice dok ja sedim i odmaram, bilo da pada kiša ili da sija sunce – i svaki put tako – to je jednostavno obavezni deo našeg plana nabavke).
Dozvoljavate li mi da vam otkrijem jednu malu tajnu?
Mnogo mi je vremena trebalo da počnem da cenim to što mi on i na taj način pokazuje ljubav.
Znate, provela sam (tj. protraćila) mnogo vremena tragajući za svim onim načinima na koje nam se ljubav predstavlja u filmovima, časopisima i reklamama.
Cveće. Čokolade. Romantične večere. Iznenadna romantična putovanja.
I, znate šta?
Svaki put iznova bila bih razočarana.
A sve zato što mi je bilo sugerisano na koji način bi on trebalo da mi pokazuje svoju ljubav, umesto da jednostavno obratim pažnju na ono što on svakodnevno čini, pokazujući mi time da me voli.
A kada sam, prijatelji moji, to konačno shvatila, kako se samo naš odnos promenio!
Jer, on vrlo retko kupuje cveće, ali me svakodnevno, pred kraj radnog vremena, nazove da bi me upitao treba li mi nešto kako bi svratio do prodavnice i doneo mi to.
Nije mu ni na kraj pameti da mi kupi čokoladu, ali kada god ugleda nešto što makar i liči na zdravu hranu organskog porekla, on mi to kupi. I tako je radostan i ponosan svaki put kada me iznenadi nekim novim zdravim proizvodom koji je pronašao u prodavnici.
On jedino zna da skuva jaja i namaže puter na hleb. I zato, iako nikada nisam bila iznenađena svečano ukrašenim i postavljenim trpezarijskim stolom, sa treperavim svećama i najlepšim servisom za ručavanje, srećna sam što svake nedelje ujutru pristavi kafu, napuni moju omiljenu šoljicu i doda mi je dok se izležavam na kauču u dnevnom boravku (a ako je moja šoljica ostala među sinoćnim prljavim sudovima, on je uvek sam opere, blagosloven bio).
I, iako ne bi bio sposoban da isplanira maršrutu putovanja čak ni kada bi mu život zavisio od toga, on je ipak mnogo puta kraj mene sedeo u pozorištu na Brodveju, posmatrajući mjuzikle. Sa mnom je obišao i kuću Ernesta Hemingveja. U svom životu prokrstario je kroz više muzeja i biblioteka nego što bi bio spreman da prizna. A u svemu tome, nikada mi nije uputio ni najmanji prigovor. Ni jedan jedini put!
I to nije sve. Ima još tako mnogo toga…
Ustajao bi usred noći da uzme uplakanu bebu. Ako bi primetio da je ono što je on poručio u restoranu lepše i ukusnije, obavezno bi zamenio tanjir sa mnom. On gleda „Besane u Sijetlu“ čak i onda kada bi radije gledao Džejsona Borna (bar mislim da se tako zove). On zna koji su mi omiljeni ženski proizvodi i otrčaće do apoteke da mi ih kupi kada god mi zatrebaju (a ako to nije prava ljubav, onda ne znam šta jeste!).
…I uvek, uvek, on je taj ko gura kolica sa namirnicama.
Vidite, što više razmišljam o tome, manje osećam potrebu za cvećem, čokoladom, romantičnim večerama i iznenadnim putovanjima.
Sve to je ionako samo kratkotrajno.
Cveće uvene. Čokolada i večera se pojedu. A i ta iznendadna putovanja dođu i prođu.
Ali, u onim trenucima u kojima se možete osloniti na njega (uvek iznova i iznova), u njima se, u stvari, ogleda prava ljubav.
Istinska ljubav.
Poput vašeg omiljenog, najtoplijeg ćebeta kojim ćete se ušuškati na kauču tog prohladnog jesenjeg dana.
To je TA ljubav – ljubav kakvu želim, da me prati čitavog života.
Moje dame, ne maštajte o cveću. Ne traćite svoje vreme čeznući za čokoladom.
Tragajte za onim koji će biti spreman da gura vaša kolica sa namirnicama.
Jer, u tome se, uvek, ogleda istinska ljubav.
Izvor: faith it