Autor: Elizabet Troter (Elisabeth Trotter)

Ovog proleća, Džonatan i ja smo uzeli učešća u panel diskusiji na temu seksualnosti i roditeljstva. Tokom diskusije, ja sam istakla dve stvari za koje smatram da su važne kada se radi o razgovoru sa našom decom na temu seksa. 

Prvo, još od najranijeg uzrasta naše dece mi bismo trebali da kod njih podstičemo nepoverenje prema onome što im njihovi drugovi govore.

Drugo, poenta nije u devičanstvu, već u čistoti. 

Pre nego što smo uopšte i pomislili da sa svojom decom razgovaramo o seksu, snažno smo ih ohrabrivali da nam uvek ispričaju šta su im drugari rekli. A tada bismo im rekli da li je to što su čuli od drugara ispravno ili nije. Mi smo po prirodi veoma brbljiva porodica (nezamislivo, zar ne?!), tako da su nam deca sa zadovoljstvom prepričavala razgovore sa svojim drugarima.

Ono što su im njihovi drugari govorili gotovo po pravilu je bilo pogrešno. Sada smo već došli u fazu da od toga pravimo porodične šale. Sa takvim pristupom smo krenuli vrlo rano i nadamo se da ćemo nastaviti i kroz njihove adolescentske godine, kao i kasnije. Sada smo počeli da govorimo svojoj starijoj deci da, kada se radi o seksu, njihovi drugovi najverovatnije neće biti u pravu. Izgelda da nam veruju, jer smo to poverenje izgradili na osnovu mnogih drugih tema sa kojim smo se hvatali u koštac u godinama koje su iza nas. 

Još nešto je važno kada se radi o pitanju prijateljstva:potrebno je da uključimo i Google u krug tih “prijatelja” u koje ne smemo imati stopostotno poverenje. Postoji nekoliko razloga za to. Internet vam možda može pružiti neke naučno ili biblijski tačne informacije, ali to i ne mora uvek biti slučaj. Mlade osobe imaju teškoća u određivanju koji su to izvori na internetu kojima možete verovati. Dalje, pronalaženje pornografskih sadržaja tokom Google pretrage je doslovno na jedan sekund od vas (to mi je dobro poznato, jer mi se dešavalo). Internet nam nije prijatelj kada se radi o seksualnom obrazovanju! 

Gajenje nepoverenja u informacije koje dobijamo od naših drugara je nešto što možemo činiti od malih nogu, još i pre nego što počnemo da razgovaramo o seksu, pa čak i pre nego što počnemo da razmišljamo o razgovaranju o seksu. Ali, jednom kada počnemo da pričamo o seksu, ne smemo svoj razgovor usmeriti ka devičanstvu – što je tradicionalan način razgovora o seksu i braku – već ga moramo preusmeriti ka pitanju čistote. 

Devičanstvo je pitanje jednog događaja. Njegovo gubljenje može biti događaj iz naše prošlosti ili nešto što nas tek čeka. Ali, to je i dalje samo jedan događaj. S druge strane, čistota je stanje u kome se ili nalazimo ili ne nalazimo. Bez obzira kakva nam je prošlost, zahvaljujući Isusu mi možemo biti čisti već sada, a i u budućnosti.

Čistota je ono na šta je Isus mislio kada je ženi uhvaćenoj u preljubi rekao: “Idi, i ne greši više.” Devičanstvo će nam jednom zauvek izmaći, ali čistota nam je uvek dostupna.

Naše devičanstvo nije preduslov za stupanje u brak. Bogu je mnogo više stalo do toga da li mi sada živimo čistim životom nego da li smo ušli u brak nevini. (Naravno, ako do sada niste stupili u seksualne odnose, Bog želi da tako i ostane pre nego što uđete u brak.) Ali, ukoliko smo priznali Bogu svoju seksualnu nečistotu i pokajali se, onda nam je Bog oprostio i ti gresi više nemaju ništa sa nama. U tom slučaju mi, a isto važi i za našu decu, smo čisti pred Bogom. 

Stoga, nemojmo pričati o devičanstvu, osim kada treba da objasnimo deci o čemu se radi. Umesto toga, poučimo svoju decu da idu putem čistote, što ćemo najbolje učiniti ukoliko i sami odlučno idemo tim putem.