Poučite svoju decu veštinama koje će im biti potrebne u suočavanju sa najtežim životnim izazovima.

Autor: Ejmi Morin (Amy Morin)

Kada je moja prva knjiga “13 stvari koje mentalno jaki ljudi ne rade” stigla na police, čitaoci su mi stalno postavljali jedno isto pitanje: “Kako da osposobim svoju decu da budu mentalno jaka?”

Bila sam oduševljena što toliko mnogo odraslih ulaže trud u pomaganje svojoj deci da izgrade mentalne “mišiće”. Kao psihoterapeut, upoznala sam veliki broj odraslih osoba koje su godinama patile zbog nedostatka osnovnih veština potrebnih za uspešno suočavanje sa poteškoćama, obeshrabrenjima, neuspesima i odbacivanjem. Zato sam sa uzbuđenjem napisala “13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade”, kao vodič koji će pomoći ljudima da se reše nekih opšteprihvaćenih navika u vaspitanju koje deci oduzimaju mentalnu snagu. Što pre počnemo da poučavamo decu o mentalnoj snazi, ona će biti opremljenija za suočavanje sa izazovima odraslog doba.

Navešću pet zlatnih pravila za podizanje mentalno jake dece.

1. Učinite da prioritet vaše porodice bude briga o umu.

Većina roditelja razgovara sa decom o važnosti brige o telu. Govore im da peru zube, da jedu zdravu hranu i da vežbaju. Ali, samo malobrojni roditelji ističu važnost brige o umu. Učinite prioritetom jačanje mentalnih mišića. Uključite vežbe za jačanje uma u vaš porodični raspored aktivnosti i govorite svojoj deci o prednostima koje donosi jačanje uma.

Takođe im pojasnite da se ponekad može desiti da im zatreba i stručna pomoć. Baš kao što treba da idu kod zubara da bi se starali o zdravlju svojih zuba, možda će se javiti i potreba da se obrate terapeutu koji bi se postarao za zdravlje njihovog uma.

2. Otvoreno razgovarajte o osećanjima.

Istraživanja pokazuju da 60% studenata izjavljuje da su bili dobro akademski pripremljeni za studiranje, ali da to nije pratila i odgovarajuća emotivna priprema. Ogromna većina ovih mladih ljudi kaže kako bi voleli da su njihovi roditelji uložili više vremena i truda da ih pouče o tome kako da se izbore sa neugodnim osećanjima poput razočarenja, brige i usamljenosti.

Osim pojmova “ljut” i “uzbuđen”, većina roditelja retko spominje osećanja. Shodno tome, deca se ne uče kako da prepoznaju sopstvena osećanja ili steknu veštine potrebne za suočavanje sa njima.

Unesite u svoje svakodnevne razgovore reči vezane za osećanja. Najpre prepoznajte kako se vi osećate, a onda pomozite i svojoj deci da prepoznaju sopstvena osećanja. Razgovarajte s njima o tome kako pojedina osećanja utiču na donošenje odluka i aktivno ih poučavajte kako da na zdrav način vladaju svojim osećanjima.

3. Naučite svoju decu da razmišljaju realno.

Kada vam dete kaže: “Nikada neću shvatiti matematiku”, možda ćete se naći u iskušenju da mu kažete: “Pa naravno da hoćeš, dušo.” Ali, reči podrške i ohrabrenja neće biti od velike pomoći ukoliko svoje dete ne naučite kako da samo sebe ohrabri i podrži.

Kada vaše dete izrazi sumnju u sopstvene sposobnosti, počne da optužuje sebe, da očekuje najgore ili da gaji prenaglašeno negativne misli, naučite ga kako da razmišlja drugačije. Pokažite mu kako da prepozna beskorisne misli i pomozite mu da izgradi realniju sliku.

Objasnite mu da njegove misli nisu uvek ispravne i da je ponekad važno dokazati mozgu da nije u pravu. Podelite sa detetom neka svoja povremena razmišljanja i pokažite mu da ni vi ne slušate baš sve što vam vaš mozak kaže. Recite mu nešto poput: “Stalno mislim da ću zabrljati kada budem držao prezentaciju na poslu. A onda podsetim sebe da sam se dobro spremio i da, kada se dovoljno potrudim, mogu da odlično odradim svaki posao.”

4. Budite im uzor u preuzimanju pozitivnih koraka.

Deci je potrebno da znaju da se mogu ponašati suprotno od onoga kako se osećaju i da njihovo ponašanje, u stvari, može da utiče na promenu njihovih osećanja.

Ako je vaše dete imalo loš dan u školi, ono može odlučiti da, kada stigne kući, uradi nešto što će mu pomoći da se oseća bolje. Ili, ukoliko je razočarano što ga nisu uvrstili u fudbalski tim razreda ili škole, može odlučiti da još više trenira kako bi postao još bolji u tome i sledeći put se izborio za mesto u timu.

Budite pravi uzor i pokažite svom detetu da se i vi ponekad ponašate suprotno od toga kako se osećate. Kažite nešto poput: “Osećam se baš umorno, ali znam da ću uraditi pravu stvar ako napravim večeru za sve nas, a ne samo sedim i gledam televiziju.”

5. Aktivno se uključite u proces rešavanja problema.

Možete se naći u iskušenju da uskočite i rešite problem svog deteta umesto njega. Međutim, vašem detetu je neophodno da uči i uvežbava veštine rešavanja problema. Oduprite se potrebi da izvučete svoje dete iz problema svaki put kada se ono u njemu nađe. Umesto toga, ohrabrite ga da nađe svoj način da se izbori s tim. Dopustite mu i  da ponekad pogreši – prirodne posledice nečijih postupaka mogu mu postati najbolji i najefikasniji životni učitelji.

Pokušajte da zajedno razmilsite o načinima za rešavanje problema. Bilo da se vaše dete suočava sa određenim problemom u ponašanju ili ima teškoća u uklapanju u društvo svojih vršnjaka, sedite i zajedno kao tim osmislite najmanje pet mogućih načina zarešavanje tog problema. A onda dopusitie svom detetu da odluči koji će od tih načina pokušati da primeni.

Izgrađujte mentalnu snagu kao porodica

Jasno istaknite da je svakome potrebna mentalna snaga u životu, a ne samo deci. Razgovarajte o načinima da postanete mentalno jači i da greške i probleme sa kojima se suočavate preokrenete u svoju korist i naučite se od njih.

Biti mentalno jak znači postati ono najbolje što možeš da budeš, a kod svih nas postoji dovoljno prostora za napredak. Pokažite svojoj deci da je vama vaš lični napredak od najveće važnosti u životu i time ćete ih na najefikasniji način podstaći da to postane prioritet i u njihovim životima.