Četiri korisne rečenice koje će ga učiniti čovekom kakav znate da može da bude
Autor: Lora Dojl (Laura Doyle)
Kao novopečena mlada, nisam imala pojma šta to znači ukazati poštovanje svom suprugu.
Nisam bila sigurna zašto bih se toliko udaljila od svojih stavova samo da bih njemu ukazala poštovanje kada sam ionako ja ta koja je pametnija, efikasnija i sa više zdravog razuma od njega.
A šta ako bi on bio nepromišljen, lenj ili grub? Da li bih i tada trebala da ga poštujem?
Ali, vau! Kako samo sada drugačije gledam na to – razlika je kao dan i noć.
Pre svega, uopšte nije lep osećaj kada pokazujete nepoštovanje. Osećate se čudno i nekako nečisto.
Drugo, ja baš i nisam najpametnija kako sam nekada mislila. I što je još čudnije, moj suprug mi sada deluje mnogo pametnije nego što mi je tada delovao.
Konačno, ja želim odnos pun poštovanja, pa zaključujem da se i od mene traži da ukazujem poštovanje. Sviđa mi se ta razigranost i strast koja ispliva onda kada tako činim.
Uvažavanje je ključni sastojak da bi se to nastavilo. Ja znam to jer sam pokušala da ga izostavim, ali stvari se nisu odvijale dobro. Nimalo!
Ali, čak i da sam u tim starim, lošim vremenima pokušala da mu ukažem poštovanje, verovatno ne bih znala kako. Nije to nešto što mi je bilo urođeno, ali učenje nekih rečenica pomoglo mi je da u tome uspem.
Kada bih izgovorila neku od tih rečenica, ne samo da bi moj suprug bolje odreagovao, već bi time i moje srce omekšalo. One su mi pomogle da pružim ono najbolje od sebe. Sada ih stalno upotrebljavam, jer sam time udahnula novi život svom braku, koji mi je ponovo postao zanimljiv.
One su uticale da se promeni i način na koji se moj muž odnosi prema meni. On zna da ja o njemu imam visoko mišljenje (i zaista ga sada imam!), a i njegovo ponašanje mi pomaže da ga visoko cenim.
Navešću vam te četiri korisne fraze koje su mi pomogle da postanem žena puna poštovanja kakva sam danas:
-
“Kako god ti smatraš da treba”
Kada moj muž razmišlja naglas o nečemu o čemu treba da donese odluku, a tiče se nas (na primer: “Pitam se da li da pozovem Poresku upravu i kažem im da sam već platio ovaj račun?”), uživam da kažem: “Učini kako god ti smatraš da treba.”
Ove reči za mene imaju naročitu moć, jer me oslobađaju problema o kojima ja zaista ne moram da vodim računa, a ponekad sam u iskušenju da njihovo rešavanje preuzmem na sebe. One takođe mom mužu daju do znanja da imam potpuno poverenje u njega i da smatram da je on sposoban da se uspešno izbori sa tom situacijom.
Umesto da se usprotivim njegovom ramišljanju i zapodenem raspravu ili možda čak i svađu oko nečega tako nebitnog, ja pokazujem da u potpunosti verujem u njega.
Pokazujem mu da verujem da će on pronaći najbolje rešenje – a ne najgore.
Jedini slučaj kada ne bih upotrebila ovu frazu je kada me on direktno pita šta ja želim. Na primer, u koji restoran želim da odemo. Na meni je da utvrdim šta želim i da mu to kažem. Ali, za bilo šta što spada u domen njegovih zaduženja – čak i kada se bojim da to neće odraditi kako treba – ipak mogu upotrebiti ovu frazu i pokazati mu da verujem u njega.
-
“Izvini što sam bila neučtiva”
Postoji na desetine načina da budete neuviđavni, a ja sam ih, nažalost, sve isprobala.
Prevrtala sam očima kada bi mi iznosio neke svoje zamisli; upadala mu u reč i prekidala ga; pokušavala da objasnim konobarici šta je on želeo da kaže; okretala mu leđa i odlazila dok još nije dovršio rečenicu; pitala ga zašto je kupio baš tu salatu kada zna da ona nije najbogatija korisnim sastojcima; govorila mu da ne sme da izađe iz kuće tako obučen i objašnjavala mu da više ne sme sebi da naručuje piće uz večeru, jer tako samo rasipa novac.
Da ste mi pre nekoliko godina rekli da time pokazujem nepoštovanje, počešala bih se po glavi i rekla: “Kako to mislite?” Sve mi je to delovalo sasvim opravdano i ispravno.
Međutim, sve to je bilo veoma neučtivo.
Ne dešava mi se to više tako često, ali i kada se desi, znam kako da to brzo ispravim i obnovim našu vezu, ali i svoje sopstveno dostojanstvo.
Evo tih reči koje čine čuda: “Izvini što sam bila tako neučitva kada sam…” (upišite ovde svoje neučtive reči ili dela).
Dakle, moglo bi to biti: “Izvini što sam bila tako neučtiva kada sam te pitala zar baš moraš da još uvek čuvaš tu pocepanu majicu.”
Primetite da se ovde radi o meni – ja sam bila neučtiva. A to nije ono što ja želim da budem. Takav moj pristup se sviđa mom suprugu.
-
“Čujem te”
Moj suprug ponekad naglas izražava neke želje, poput one da baci svoj mobilni u okean kako niko više nikada ne bi mogao da ga pozove.
Ili, povede razgovor o tome kako bismo trebali da dogradimo još jedan sprat da bismo mogli da postavimo tobogan od sprata do prizemlja.
A ponekad se potpuno unese u razglabanje o tome na koji način će popraviti kvar nekog tehničkog uređaja, iako ja ne shvatam ništa od toga.
U tim i sličnim situacijama, ja ne moram baš uvek da iznesem i svoje mišljenje, ma koliko bila u iskušenju da to učinim. Dovoljno je samo da mu dam do znanja da sam ga čula, da ga ne ignorišem.
Sjajan način da to učinite jeste da mu jednostavno kažete: “Čujem te”. Ni “Tako je”, ni “Nije tako”, već samo jednostavno “Čujem”.
Svi mi imamo duboku potrebu da budemo saslušani i shvaćeni, tako da je jednostavno slušanje lep poklon muškarcu koga volite. To je i sjajan način da mu ukažete poštovanje i da se oduprete iskušenju da se pravite pametni o stvarima o kojima inače vrlo malo znate.
-
Lepljiva traka
U suštini, ja volim da sve držim pod kontrolom.
Takva sam da u svakom trenutku znam šta je najbolje za sve. Ipak, to se nije pokazalo baš toliko korisnim koliko sam mislila.
Zato, kada moj muž nešto obavlja suprotno od onoga kako bih ja to uradila, još uvek se nađem u iskušenju da mu objasnim na koji način bi se to moglo i trebalo odraditi mnogo efikasnije, jeftinije ili brže.
Ali, uglavnom se uzdržim.
Ovih dana, ja obično kažem: “Kako god ti smatraš da treba”, ili “Čujem te”, ili zalepim nevidljivu lepljivu traku preko svojih usta i jednostavno… oćutim.
To mi još uvek ne pada lako. Ponekad mi je neophodna sva raspoloživa snaga da zalepim tu traku preko svojih usta i dopustim mu da stvari odradi na svoj način, pa čak i kada on time koristi svoje pravo na grešku.
Zašto bih tako postupila? Zato što danas više cenim emotivnu povezanost od teranja maka na konac. A i uvidela sam da to dvoje nikako ne ide zajedno.
Samo zato što ja mislim da znam najbolje, ne znači da je to zaista tako. Ponekad, sa zalepljenom trakom preko usta naučim nešto novo.
Ukazivanje poštovanja učinilo je moj brak tako lakim, zabavnim i slatkim da ja više ne mogu ni da zamislim drugačiji život.
To me je u startu podstaklo da poželim da pokažem poštovanje, što je na kraju udahnulo nov život mom braku.
Ali, još nešto divno se desilo usput: Postala sam žena puna poštovanja i mnogo mi se više sviđa kada čujem sebe kako sa poštovanjem razgovaram sa svojim suprugom nego kada mu osorno naređujem, gunđam ili vrištim na njega.
Još neke usputne pozitivne posledice mog učtivijeg ponašanja su to da sam srećnija, krotkija i prijatnija svom najbližem okruženju, pa čak i samoj sebi.
Pre neki dan sam baš pročitala jedan vrlo zanimljiv tekst, koji baš govori o tom konstantnom prebacivanju, ti si kriv za ovo, za ono, itd. Umesto što tako stalno tražimo krivca za situacije, i pre nego što nekoga zapravo okrivimo, bilo bi dobro da vidimo kako se to može srediti i sa tim nastupom doći i porazgovarati, to je pravo poštovanje kada nekoga volimo.