Postoji priča koja vodi poreklo sa Indijskog potkontineta, stara oko 4,000 godina, koju ste verovatno već čuli. Poznata je pod naslovom „Slepi ljudi i slon“ (kod nas je poznata u prepevu čika Jove Zmaja, pod naslovom „Slon“, prim. prev). U njoj se govori o grupi slepih ljudi koji nikada nisu videli slona. Svaki čovek dodiruje jedan deo slonovog tela, a potom opisuje to stvorenje na osnovu svog ograničenog iskustva, verujući da je baš on u pravu. Naravno, zaključci svakog od ovih slepih ljudi šta je to što dodiruju veoma se razlikuju. To je alegorija koja pokušava da nam objasni kako ograničeno i prebrzo zaključivanje može potisnuti istinu u drugi plan. Ta priča o pogrešnom zaključivanju na osnovu pretpostavki bi se slobodno mogla primeniti i na koncept evolucije, a naročito kada se radi o jednom veoma interesantnom i jedinstvenom delu slonove anatomije – surli.

Slepi čovek koji je držao slonovu surlu, mogao je lako zaključiti da se tu radi recimo o zmiji. Međutim, prava istina je bila da on pridržava jedan od najčudesnijih „produžetaka“ koji postoji kod bilo kog živog stvora.

Hajde da i sami pobliže pogledamo slonovu surlu. Krenućemo od naučnih podataka. Biolozi su izračunali – surla slona sadrži 40,000 mišića. To je 70 puta više mišića nego u celokupnom ljudskom telu.

Ta čudesna surla sposobna je da iščupa drvo, ali i da pokupi špenadlu.

Ali, odakle slonu uopšte surla? Za odgovor na to pitanje pogledali smo u jednu vrlo staru knjigu „Teologija prirode“, iz 1802. godine, autora Vilijama Pejlija (William Paley, „Natural Theology“). Da, to je isti onaj Vilijam Pejli koji je osmislio čuvenu analogiju o osobi koja pronalazi sat i iz posotojanja tog sata zaključuje da mora postojati i onaj ko je taj sat napravio.

Prema Pejliju: “Kratkoća i slaba pokretljivost slonovog vrata nadoknađena je dužinom i fleksibilnošću njegove surle. Bez surle slon ne bi bio sposoban da dosegne tlo.” Drugim rečima, slonu je bila neophodna baš takva surla da bi mogao doći do hrane i vode. Ali, mogli biste upitati: “A zašto slon ima tako kratak vrat?” Pejlov odgovor bi bio da je slonu neophodan tako kratak, a istovremeno širok i snažan vrat da bi mogao da podupre jednu tako veliku i masivnu glavu.

Očigledno je da je slonovu surlu osmislio veoma mudar Tvorac. Kao što je to i Pejli naglasio, ako bi slon morao da čeka milionima godina da mu izraste surla “kako bi bilo moguće da životinja opstane toliko dugo… sve dok se ne dovrši ‘produžavanje’ njene njuške?”

To je pitanje na koje evolucionisti ni danas nisu sposobni da daju smislen odgovor.

Dakle, zašto je slon dobio surlu sa 40,000 mišića, a ne recmo sa 20,000 ili sa samo 20?

Biblijski kreacionisti veruju da je slonova surla osmišljena sa preciznošću mehaničkog časovnika, od strane premudrog i svemoćnog Tvorca i da je celokupan slon bio stvoren takav kakav je i danas, još na samom početku.

I iskreno se pitamo: Koji je razlog da bi bilo ko verovao drugačije?

 Izvor: creationmoments