Možda mislite da puno znate o depresiji.

Znate da se ljudi koji pate od nje osećaju tužno i prazno u većini slučajeva, doživljavaju promene u apetitu ili navikama u spavanju, iscrpljeni su, umanjena su im osećanja zadovoljstva u onome što bi im normalno donelo radost, a verovatno razmišljaju i o samoubistvu.

Ali jedan simptom depresije za koji možda ne znate, i jedan od najtežih za suočavanje, je usamljenost.

Ljudi napreduju kroz povezivanje. Čak i najveći introverti imaju potrebu da budu društveni u malim krugovima ili jedan na jedan. Ali kada se osećam depresivno, ne mogu sebe da motivišem da pravim ili ispunjavam planove, da napustim kuću ili ponekad čak i da se istuširam i obučem. To ne znači da mi ne treba društvo; toliko mi treba društvo da postaje bolno. Ali plašim se da pitam. Mislim da sam naporan ljudima, da nisam zabavan da bi neko proveo vreme sa mnom, jer sam uvek tužan i teško mi je da uživam u stvarima koje sam voleo.

Osećam se krivim što želim društvo, što mi je potreban neko tu pored mene.

Kada sam u ozbiljnoj depresiji, čeznem da sa nekim razgovaram, nekim ko će me razumeti i neće me osuditi. Ali ne mogu da otvorim svoja usta i potražim pomoć koja mi je potrebna.

Zarobljen sam u svom mozgu, i čujem sebe kako vrištim, ali nažalost, niko ne može da mi čita misli. Što postajem depresivniji, to sam izolovaniji u odnosu na spoljni svet, i to manje motivacije imam da dodjem do ljudi.

Ali ovo je vreme kada mi je najviše potreban neko da sagleda mene – zaista sagleda šta se dešava – i da dopre do mene.

Kažu da depresija može mnoge prijatelje oterati. Možda je to zbog obeležja koje depresija nosi ili zbog toga što oni ne razumeju šta znači živeti sa psihičkim oboljenjem. Možda se plaše ili ne znaju kako da pomognu. Ali podrška prijatelju koji se bori sa depresijom je lakša od onog što ljudi misli. Zato što je ponekad najbolji način da se dosegne od depresivnog prijatelja ili voljene osobe provođenje vremena s njima, radeći ono što se njima radi.

Čak i ako je to samo provedeno veče na kauču gledajući filmove ili uz večeru, pokazujući da vam je stalo, može učiniti da se osećaju bolje. Čak i ako se čini da vaš prijatelj ne čuje šta pričate, ipak će biti koristi od vašeg prisustva. Uvek je dobro znati da neko brine, da pokazuje ljubav na iskren način.

Ljubav koju drugi izražavaju mi može mnogo pomoći kada sam u depresiji.

To me podseća na to da sam dostojan te ljubavi i tera me da radim na ljubavi prema sebi koja me može izvući iz depresije. Ako imate prijatelja ili voljenu osobu koja je u depresiji, molim vas, zapamtite koliko je važno da provodite vreme s njima.

Depresija je bolest usamljenosti, a povezivanje s drugim ljudima može promeniti sve u toku lečenja.

Izvor: www.upworthy.com