Srele smo se na ulici pre neki dan. Izgledala je isto kao i obično, kao i ja, uostalom. Šta sam očekivala, da će se ofarbati u zeleno, otputovati u Japan?

Šta ima, nema ništa, kako si, dobro sam – standardno čavrljanje sa standardnim krajem – obavezno se čujemo ovih dana da izađemo. Znate, obe smo toliko zauzete da jednostavno nije bilo prilike i eto, srele smo se i setile da bi možda bilo dobro da se javimo jedna drugoj.

Taj izlazak još nije dogovoren, a po svoj prilici, ni neće.

Nismo se posvađale. Nije se isprečio neki dečko između nas. Nismo se preselile daleko jedna od druge. Šta se onda desilo? Ne znam. Koji je to trenutak kada viđanje postane slučajnost, kada se ugasi potreba da iste sekunde podelimo važne i nevažne trenutke, zašto postaje toliko teško, čak neprirodno okrenuti telefonski broj koji su i prsti zapamtili.

Svako sa kim sam o tome razgovarala kaže – ljudi se menjaju. Tako se i udalje jer shvate da se više ne poznaju ili da im se ne sviđa ono što upoznaju.

Šta onda?

Postoje dve opcije.

Prva je – pustiti. Vreme je nešto odnelo, to se više ne može vratiti. Za svaki odnos je potrebno zalaganje obe osobe, a ako je bar jedna spremna da odustane od prijateljstva, to će tako biti. Da, sećaću se sa setom onog mog rođendana koji smo zajedno proslavile u parku, možda čak i zaplačem. Onda ću da racionalizujem – ma, kakva je to prijateljica koja ne ume ni da se javi. Progutaću stid koji viče na mene da ni sama nisam bolja. Možda se ponovo sretnemo negde, zapravo dogovorimo taj izlazak, sednemo i shvatimo da možemo da nastavimo tamo gde smo stale. Vreme će pokazati.

Druga je – boriti se. Vreme je nešto odnelo jer se nismo dovoljno jako držali. Za svaki odnos je potrebno zalaganje obe osobe, što znači da jedna mora da krene prva, da da znak da želi da sačuva ono što smatra vrednim. Ponekad neće biti spasa, ponekad je grčevito držanje zapravo kao pokušaj zadržavanja vodene pare u dlanovima – iluzorno. Ipak, uvek se kajemo više zbog onoga što nismo nego zbog onoga što jesmo uradili, zar ne? I svakome treba dati drugu šansu, zar ne? Setite se svih drugih klišea koji će vas ohrabriti da napravite prvi korak. Možda uspe.

Vreme će pokazati.

Izvor: iSerbia.rs