Dr Arun Gandi, unuk Mahatma Gandija i osnivač M.K.Gandi instituta za nenasilje, u svom predavanju 9. juna na univerzitetu u Portoriku, podelio je sledeću priču kao primer ‘nenasilja kod roditeljstva’:

„Imao sa 16 godina i živeo sam sa roditeljima na institutu kog je osnovao moj otac u Južnoj Africi oko 18 milja izvan Durbana, u središtu šećerne plantaže. Živeli smo duboko u unutrašnjosti zemlje i nismo imali susede, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetama prijateljima ili odlascima u bioskope.

Jednoga dana me je moj otac zamolio da ga odvezem u grad gde se održavala jednodnevna konferencija, na šta sam sa radošću poskočio. Budući da sam ionako odlazio u grad gde bih bio ceo dan, majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo nabaviti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuće poslove, kao na primer, da odvezem auto na redovni servis. Kada sam odvezao oca tog jutra, rekao mi je: ‘Nađimo se ovde u 17 sati, i ići ćemo kući zajedno.’

Nakon što sam na brzinu poobavljao sve zadatke otišao sam direktno u najbliži bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kome je glavnu ulogu igrao John Wayne da sam zaboravio na vreme. Bilo je već 17:30 kada sam se setio. Dok sam otišao u servis i preuzeo auto, a onda odjurio do mesta gde je trebalo da se otac i ja nađemo, bilo je već 18:00 sati.

Zabrinuto me je priupitao: ‘Gdje si do sada?’ Bilo me je sram da kažem da sam gledao vestern film Johna Wayna, pa sam odgovorio: ‘Auto nije bilo gotovo, zato sam morao da čekam.’ Nisam znao da je on već zvao servis. Kada me je uhvatio u laži rekao mi je: ‘Nešto nije bilo ispravno u mom vaspitanju prema tebi što ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kažeš istinu. Kako bih video o čemu se radi, tj. gde sam pogrešio, umesto autom propešačiću 18 milja (29 km) do kuće i putem razmišljati o tome.’

Tako se on obukao i počeo šetati u smeru kuće. Već se bilo smrklo, putevi su bili neosvjetljeni, i uglavnom nepopločan. Nisam ga mogao napustiti, pa sam tako pet sati i trideset minuta vozio iza njega posmatrajući ga kako prolazi ovu agoniju zbog glupe laži koju sam izrekao. Tada sam čvrsto odlučio da nikada više neću lagati.

Često se setim te situacije i pitam se u čudu da me kojim slučajem kaznio na način kako mi kažnjavamo svoju decu, da li bih uopšte naučio svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih kažnjen i malo bih patio, pa bih ponovo napravio istu stvar. Ali ova jedna lekcija o nenasilju bila je toliko snažna da je ostala sveža u mom sećanju kao da se dogodila juče. To je snaga nenasilja.“

„Opraštanje je napuštanje mog prava da te mrzim zbog toga što si me povredio.“