Nova istraživanja pokazuju da očevi doprinose razvoju deteta u puno većoj meri nego što mi mislimo, i da je povezanost između oca i deteta snažna i duboka, kako na svesnoj, tako i na nesvesnoj osnovi.

Ta povezanost stvara se još za vreme trudnoće, pre nego se očevi i deca uopšte susretnu. Neke studije pokazuju da je prosečno četiri puta više smrtnih slučajeva novorođenčadi tamo gde očevi nisu bili prisutni tokom trudnoće nego kod onih gde jesu. Takođe, ono što mnogi ne znaju je da ako su očevi depresivni tokom ženine trudnoće, to povećava celoživotni rizik deteta da bude depresivno.

Nakon rođenja, deca čiji se očevi igraju s njima, čitaju im, vode ih u šetnje i na izlete, i generalno brinu za njih imaju manje problema u ponašanju u ranijim školskim godinama. Takođe, šanse za delinkventno i kriminalno ponašanje tokom adolescentskog doba značajno se smanjuju. Neki doprinosi očeva su iznenađujući. Na primer, pretpostavlja se da majke s obzirom na to da u većini slučajeva još uvek provode više vremena s decom nego očevi, više utiču na detetov razvoj govora. Lynne Vernon-Feagans sa Univerziteta u Severnoj Karolini, koja studira jezički razvoj, otkrila je da nije uvek tako. Ona kaže da kada je u pitanju razvoj vokabulara, očevi imaju veći uticaj od majki.

Istraživanje je sprovela kod prosečnih porodica srednje klase gde se pokazalo da očevi daju jedinstven doprinos razvoju jezika kod deteta koji nadilazi onaj u obrazovanju i brizi o detetu. Kada su očevi upotrebljavali više reči tokom igre s detetom, ono je kasnije imalo naprednije jezičke veštine, što je verovatno povezano i s kasnijim uspehom u školi.

„Zaista verujem da čitanje knjiga s očevima deca doživljavaju kao nešto vrlo posebno.“ „Pažljivije slušaju, upijaju i uče jezik na poseban način.“ Neke studije takođe pokazuju da očevi imaju snažan uticaj na seksualno ponašanje svojih kćeri u tinejdžerskim godinama. Istraživanje sprovedeno u srednjoj školi Frayser u Memphisu 2011 godine, gde je svaka peta učenica bila trudna ili nedavno rodila, a svako četvrto domaćinstvo vodi samohrana majka, pokazalo je robusnu povezanost između odsutnosti oca (kako fizičke tako i psihološke) i uranjenog i rizičnog pristupanja seksualnim odnosima kod kćeri.

Ovo su samo neka od brojnih istraživanja poslednjih godina koja su pokazala moćnu vezu između očeva i njihove dece. Ona naglašavaju bitnu ulogu koju očevi igraju u našim životima, što mnogima od njih daje potvrdu da su ipak važniji u životima svoje dece nego što im se priznaje, ali i podsticaj za više truda u učstvovanju u životu svoje dece.

 Izvor: Ny post, Autor/ica: Ma.M. www.znano.st/