Kako često ste imali priliku da vidite jako pametne ljude da prave katastrofalno glupe greške? Pogledajte primer skorašnje finansijske krize. Sećam se vesti na CNN-u, kada je Alan Greenspan, višegodišnji direktor Američkih federalnih rezervi i čuveni finansijski guru, izašao pred javnost da objavi svoju ostavku i skoro plačnim glasom izjavio da ne može da veruje da je toliko visoko racionalnih ljudi napravilo tako glupe, iracionalne greške, da su skoro uništili svetski finansijski sistem. Možete zamisliti kad i najveći svetski menadžeri prave ogromne greške, šta se tek dešava u Srbiji? Da li je naša privreda propala zato što smo baksuzi i nemamo sreće ili zato što stalno ponavljamo iste (glupe) greške? Ima jedna izreka na zapadu koja kaže: Kad gubiš, ne gubi pouku (eng: If you lose, don’t lose the lesson). Da li smo svesni svojih grešaka i da li znamo šta su njihove pouke?
Pogledajte ovih 7 razloga zašto pametni ljudi prave glupe greške, pa neka vam budu pouka da ih vi ne ponavljate. (adaptirano sa sajta www.bnet.com)
Kad ne zastanete da bi razmislili
Kad ste u frci, umesto da malo zastanete i razmislite na racionalni način, vaš emocionalni mozak uđe u zatvoreni krug i emocije nadvladaju. U SAD-u naučnici su snimali mozak političara kad uđu u međusobnu debatu. Rezultat je bio da je jedini angažovani deo mozga bio emocionalni mozak. Šta mislite koliko su dobre bile odluke koje su rezultirale iz ovakvog „razmišljanja“? Samo pogledajte našu skupštinu pa će vam biti jasno? Koliko se u našoj privredi odluke donose racionalno, a koliko u afektu uzburkanih emocija?
Kad vidite samo svoje lične probleme
Primer je istraživanje na Princeton univerzitetu gde su studentima teologije dali da napišu esej o priči o dobrom Samarićaninu u kojoj su prolaznici ignorisali čoveka koji je pretučen ležao na putu. Pred kraj pisanja eseja rekli su im da hitno pređu u drugu zgradu da predaju zadatak ili će pasti na ispitu. Žureći da ne izgube ispit, usput su prolazili pored bolesnog čoveka koji nikako nije mogao da se popne na kolica sa kojih je pao. Tek svaki deseti student je zastao da mu pomogne. Ljudi jednostavno ne vide druge kad im je lični opstanak u pitanju.
Kad ne znate ono što ne znate
Čuvena je anegdota da je Engleski kralj Džordž III na dan početka revolucije u Americi 4. jula 1776 zapisao u svoj dnevnik: „Danas se ništa nije desilo“. Takođe 1960 godine najveća kompanija za proizvodnju šibera (mehanička računaljka) Keuffel & Esser sprovela je istraživanje u kome niko od ispitanih „stručnjaka“ nije pretpostavio dolazak elektronskih digitalnih kalkulatora, a kamo li personalnih računara. Koliko toga u ovom trenutku ne vidimo, a pred nama je?
Kad niste u pravu, a ne sumnjate u to
Naš mozak je programiran da ugradi osećaj sigurnosti u skoro sve što radimo. Kako bi se inače izborili sa neizvesnostima svakodnevnog života? Nažalost, sam po sebi, osećaj sigurnosti ne garantuje da idemo ispravnim putem. Ima ona čuvena izreka koja kaže: „Ne žuri kad ideš u pogrešnom smeru“? Koliko smo kao pojedinci, pa i kao društvo, uvereni da idemo dobrim putem, pa čak i žurimo da bi što pre stigli, ali na pogrešnu adresu?
Kad ne vidite ugao gledanja drugih ljudi
Koliko smo sposobni da stvari posmatramo iz ugla gledanja drugih ljudi, pa makar nam bili najbliži? Ovo je jedan od najvećih problema menadžmenta i poslovanja u Srbiji. Ljudi su jako nespremni da poslušaju jedan drugoga. Za to treba postavljati pitanja i pažljivo saslušati sagovornika. Nažalost, ne u Srbiji, zemlji monologa, gde svako čuje i sluša samo sebe.
Kad naprasno donosimo zaključke
Što god učimo u životu to brzo automatizujemo, kako bi rasteretili svoj um. Kad vozimo automobil ili kucamo na tastaturi mi o tome ne razmišljamo, već samo činimo. Nažalost ovakvu vrstu misaonog automatizma prenosimo i na važne životne odluke. Donosimo ih podsvesno, a onda razumom činimo sve kako bi ih opravdali, koliko god da su nerazumne.
Kad ne vidimo veliku sliku
Znate ono, kad od drveća ispred vas ne vidite šumu. Ali ima i jednostavnijih primera ove situacije. Kada odluku donosimo na osnovu ograničenih informacija. Kad umesto celog filma, vidimo samo nekoliko sličica, a onda donosimo zaključke kao da smo videli ceo film.
”Iskustvo je ime koje svako daje svojim greškama” – Oscar Wilde
Izvor: poslovna znanja