Autor: Robert Dulan (Robert Doolan)

Šta bi to ogromna kraba mogla da radi na drvetu? Ukoliko se radi o krabi kradljivici, poput ove, ona samo što nije ukrala malo voća. Krabe kradljivice naročito vole kokos, ali ova kraba sa Božićnog ostrva u Indijskom okeanu, namerava da se osladi papajom.

Da li ste čuli za krabu koja se noću penje na drveće i krade kokosove orahe? Ozbiljno! Ukoliko odete na Božićno ostrvo u Indijskom okeanu ili na neko drugo ostrvo u tom okeanu, kao i u jugozapadnom Pacifiku, možete uhvatiti krabu kradljivicu na delu.

Kraba kradljivica (Birgus latro) je najveća kopnena kraba na svetu. Ona može da poraste do 60 cm u dužinu, pa i više. Ona se noću iskrada iz svoje jazbine, penje se na kokosovo stablo ili na neku drugu voćku i otkida kokosove orahe ili neko drugo voće pomoću svojih ogromnih klešta. Zatim se spušta sa drveta da prikupi ono što je otpalo da bi uživala u ukusnoj voćnoj salati. Ona koristi svoja ogromna klešta da bi probola kokosov orah i pridržavala ga dok ga udara o čvrstu podlogu sve dok se on potpuno ne otvori.

Kraba kradljivica je jedna od oko 39,000 poznatih vrsta stvorenja koja se nazivaju ljuskari. U ljuskare spadaju još i: račići, vitičari, jastozi, riblje pijavice, kao i čitav niz stvorenja bez nekog opštepoznatog naziva. Vodene mušice i neki drugi ljuskari mogu biti toliko mali da bi se mogli sakriti iza tačke na kraju ove rečenice.

Jedna od najintrigantnijh činjenica o ljuskarima, što se tiče kreacionista, nije to što oni mogu da se popnu na drvo, da razbiju kokosov orah ili da se sakriju iza tačke na ovoj strani. Ne, najintrigantnija stvar za kreacioniste je činjenica da evolucionisti nemaju pojma o tome kako su ljuskari evoluirali. Oni čak ne znaju ni na koji način su ljuskari međusobno povezani unutar njihovih evolucionih okvira.

Vidite, ako verujete da je evolucija u toku, onda sigurno verujete i da su svi ovi ljuskari nastali i evoluirali od jednog zajedničkog pretka u dalekoj prošlosti. Stoga, tog pretka ćete morati potražiti u jednoj od dve mogućnosti.

Prvo, uporedićete građu različitih ljuskara i pokušati da pronađete pretka koji je mogao da evoluira u tako ogromnu raznolikost svih tih postojećih i fosilizovanih ljuskara. Međutim, uskoro ćete shvatiti da taj hipotetički predak postoji samo u vašoj mašti.

Drugo, pogledaćete u fosilni zapis. Ali i tu ćete ostati bez odgovora kakav želite. Izdanje Enciklopedije Britanike priznaje: “Fosilni zapis, iako prilično bogat, nije razrešio nijedno od pitanja o ranoj evoluciji ljuskara.”[1]

Među evolucionistima čak nema ni dogovora o tome kako bi ljuskare trebalo klasifikovati. A još manje se slažu oko navodne evolucione međupovezanosti različitih grupa ljuskara.

Velika misterija ljuskara nije jedinstven slučaj kada se radi o problemima unutar teorije o evoluciji. Činjenica je da nije pronađen nijedan jedinstveni, neporecivi evolucioni predak ni za jednu glavnu grupu životinja. Nema ni tračka dokaza koji bi pokazao da opis stvaranja životinja iz Prve knjige Mojsijeve nije tačan.

Stoga, zašto bismo se tako čvrsto držali teorije evolucije kada za nju ne postoji neporecivi dokaz ni u nauci ni u Svetom pismu?!

Pa, to svakako predstavlja još veću misteriju!

Izvor: creation.com

[1] ‘Ljuskari’, Enciklopedija Britanika, Tom 16, str. 844, 1992