,,Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvijeh slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo.” Rimljanima 6,3.4

„Krštenjem priznajemo svoje vaskrsenje Isusa Hrista, svedočimo da smo umrli i da smo odlučili da hodimo u novom životu. Time priznajemo  smrt Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo pripadnici Njegovog naroda, članovi Njegove Crkve. Krštenje je simbol našeg jedinstva sa Hristom, oproštenja naših greha i primanja Svetog Duha. Krštenje se obavlja uronjavanjem u vodu na osnovu priznanja vere i pokajanja za grehe. Krštenju prethodi poučavanje istinama Svetog pisma i prihvatanje njegovih učenja.”

      Jedan poznati teolog je imao običaj da kaže: „Sedenje u molitvenom domu ne čini vas hrišćaninom ništa više nego što bi vas sedenje u gnezdu učinilo piletom!“ Ni krštenje nas ne čini hrišćanima! Krštenje samo svedoči da se Sveti Duh uselio u vaše srce. Uz Njegovu pomoć postali smo svesni svojih greha, pokajali se i sada želimo da živimo novim životom u Isusu Hristu. Krštenje nema nikakvog značenja ako nije javno svedočanstvo onoga što je Sveti Duh već učinio u nama da bi nas osposobio da postanemo članovi Božje porodice. Ali, ne možemo ni očekivati da će nas Crkva primiti u svoje redove bez krštenja! Krštenje svedoči o vašem zajedništvu sa Hristom na isti način kao što venčanje javno svedoči da je bračni par odlučio da sjedini svoje živote.

      Odakle potiče krštenje? Kao verski obred potiče još iz prehrišćanskih vremena. Jevreji su ga praktikovali kao način prihvatanja prozelita[1] u redove Božjeg naroda. Zakonski je takav prozelit uživao status novorođenog deteta. Značajno je da judejske starešine nisu sumnjale u legalnost Jovanovog obreda krštenja, već samo u Jovanovo pravo da ga obavlja (Vidi Jovan 1,19- 28!) Krštenje su praktikovali i eseni kao deo svog verskog rituala. U Kirbet Kumranu, verovatnom centru esena, otkriveno je nekoliko bazena sa stepenicama koje su vodile do dna bazena. Verovatno su ti bazeni služili kao krstionica, očigleldno za krštenje uronjavanjem, jer su se tako krštavali svi Judejski prozeliti.

ŠTA JE KRŠTENJE?

1. Kako je Jovan prilagodio obred krštenja da bi pomogao narod da shvati da je delo čišćenja neophodo kao priprema za Hristov dolazak?

„Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovijedajući krštenje pokajanja za oproštenje grijeha.

I izlažaše k njemu sva Judejska zemlja i Jerusalimljani; i kršćavaše ih sve u Jordanu rijeci, i ispovijedahu grijehe svoje.“ Marko 1, 4. 5.

      Iako su postojali starozavetni presedani[2] o kojima je Jovan Krstitelj morao znati ‒ ritualna pranja i čišćenja, priča o Nemanu ‒ on je učio da obred ima i duhovno značenje, da označava duhovno čišćenje. Prema tome, krštenje je mnogo više od nekog ritualnog ili fizičkog pranja. Jovan je tražio od ljudi da svojim krštenjem pokažu da su shvatili svoju grešnost i da se kaju. Korak koji je on tražio od krštenika, bio je dramatičan. Bilo je očigledno da se ljudi nisu olako odlučivali na Jovanovo krštenje. Jovanov poziv na krštenje je ukazivao da je neophodna korenita promena da bi se ljudi pripravili za Hristov dolazak.

Priznanje vere

2. Zašto se i Isus krstio?

„A Isus odgovori i reče mu: ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. Tada Jovan ostavi ga.“ Matej 3, 15.

      Petar savetuje obraćenicima (Dela 2, 28)da se krste i tako pokažu da su odbacili svoje grehe. Pošto nikada nije zgrešio, Isusu krštenje nije bilo potrebno kao znak priznanja učinjenih greha. Krštenjem se On izjednačio s grešnikom kome je neophodna božanska pravednost. Tako je pružio primer svima, koji žele da se sjedine s njime.

3. Šta o Hrišćanskom krštenju možemo da naučimo na osnovu Isusovog naloga učenicima?

„I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.     

Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha, 

Učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin“ Matej 28, 18-20

4. Na osnovu čega se može dokazati da je prva Crkva shvatila i primenjivala ove savete?

„E da može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha svetoga kao i mi?

I zapovjedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.“Dela 10, 47. 48

Svedočanstvo umiranja grehu i življenja novim životom u Hristu

      Krštenjem pokazujemo ne samo da smo umrli grehu već i da smo vaskrsli na novi život u Hristu.

5. Kakav odnos prema grehu je karakteristika novog života u Hristu?

„Zakopavši se s njim krštenjem, u kojemu s njim i ustaste vjerom sile Boga koji ga vaskrsnu iz mrtvijeh.“ Kološanima 2, 12; 

Uslov za pripadništvo Crkvi

6. Kako je Isus pokazo da je krštenje znak ulaska u Njegovo duhovno carstvo?

„Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.“ Jovan 3, 5.

ZA RAZMIŠLJANE: Isus je naglasio da se moramo krstiti i Duhom, a ne samo vodom. Kakve veze to iskustvo ima sa mojim pristupanjem redovima uda Tela Hristova? Vidi Dela 10, 47, 48;1 Korinćanima 12, 12-14!

      „Krštenje je najsvečanije odricanje od sveta. Oni koji su se krstili trostrukim imenom Oca, Sina i Svetoga Duha, pri samom ulasku u hrišćanski život javno oglašavaju da su prestali da služe sotoni i da su postali članovi carske porodice, deca nebeskog Cara.“

ŠTA KRŠTENJE ČINI

Stare krstionice svedoče koliko je krštenje bilo važno za prvu Crkvu. Značenje nije u samom obredu, već u onome što se i Crkvi i svetu objavljivalo o umiranju grehu i življenju novim životom u Hristu.

Krštenjem priznajemo Hrista kao Vladara našeg života

Pavle piše: „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“ Galatima 3, 27.

1. Kako su priznanje vere u Boga i prihvatanje Isusa kao Vladara našeg života povezani u obredu krštenja?

„Jer ako priznaješ ustima svojima da je Isus Gospod, i vjeruješ u srcu svojemu da ga Bog podiže iz mrtvijeh, bićeš spasen.“Rimljanima 10, 9

      Krštenje uronjavanjem simbolički predstavlja iskustvo obraćenja grešnika. U to iskustvo je uključena žalost zbog greha iskustvo i odbacivanje greha. Grešnik koji priznaje greh dobija oproštenje i novi život u Hristu. Svi ti koraci moraju prethoditi krštenju.

     Osim što uvodi hrišćanina u uži i bogatiji odnos sa Bogom, krštenje ga uvodi i u novi odnos s Hristovom Crkvom na Zemlji, vernicima koji ljube Boga i jedni druge. Ono predstavlja vrata u crkvenu zajednicu, isto tako kao i vrata učeništva.

      Krštenjem objavljujemo da pripalamo Telu Hristovom

      Krštenje nas javno predstavlja kao hrišćane — pripadnike, udove Tela Hristova Vidi Dela 2, 41. 47; Galatima 3, 27-29

ŠTA KRŠTENJE PREDSTAVLJA

Novi zavet povezuje krštenjs sa Golgotom, dajući tako veći značaj i dublje značenje ovom obredu.

Oproštenje greha i smrt grehu

      Pokajani grešnici se obredom krštenja pridružuju Hristu, oni postaju jedno s Njime. Svojim bezgrešnim životom i svojom smrću za grešnike, Isus je svoju pravednost stavio na raspolaganje svima. Uzimajući učešća u obredu koji simbolički predstavlja umiranje grehu, pokopavanje starog grešnog života i vaskrsenje na novi život u Isusu, vernici pokazuju da su prihvatili Hristovu pravednost

Novi život u Hristu

1. Koja vrsta odnosa s Hristom se obeležava izrazima kao što su „krštenje u Isusa Hrista“ i „pogreb krštenjem“?

„Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se?   

Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvijeh slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo.“ Rimljanima 6, 3.4

     Život posle krštenja treba da bude novi život, različit od dotadašnjega, život mrtav grehu i živ Bogu. To je život osobe koja je stupila u zavetni odnos s Bogom, koja zajednicu zaveta uživa zajedno s drugim vernicima, koja je obećala da će održati obavezu zaveta. Bog kaže:,,I biću im Bog i oni će biti moj narodі” Jeremija 31, 33.

Primanje Svetoga Duha

2. Kakve pojave su pratile Isusovo krštenje? U kakovj su vezi ti događaji s onim što se događa kada se krstimo?

„I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dođe na njega. I gle, glas s neba koji govori: ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.” Matej 3, 16. 17. Mi možda ne vidimo goluba koji se spušta s Neba, niti čujemo Gospodnji glas, koji govori: ,,Ovo je sin moj ljubazni, kći moja ljubazna, koji je po mojoj volji!“

      Mi možda ne vidimo goluba koji se spušta s Neba, niti čujemo Gospodnji glas koji govori ,,Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.” kada se krštavamo, ali verom znamo da Bog i za nas čini ono isto što je učinio za Hrista kada se On krstio.

3. U kakvom su odnosu krštenje i delo čišćenja koje obavlja Sveti Duh u nama?

„Ne za djela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha svetoga,       

Kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega,  

Da se opravdamo blagodaću njegovom, i da budemo našljednici života vječnoga po nadu.“ Titu 3, 5-7. 4.

ŠTA JE UKLJUČENO U KRŠTENJE

Uronjavanje u vodu

      Biblija govori o krštenju uronjavanjem. U Rimljanima i Kološanima Pavle upoređuje ovaj obred s Hristovom smrću. Njegovim pogrebom i vaskrsenjem. Ovaj simbolizam ne bi imao takav značaj da apostolska Crkva nije prihvatila krštenje uronjavanjem kao svoj način krštavanja.

1. Kako Biblija nagoveštava da je krštenje uronjavanjem predstavljalo uobičajeni način krštavanja u prvoj Crkvi?

„I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vidje Duha Božijega gdje silazi kao golub i dođe na njega.“ Matej 3, 16

      „Da je uronjavanje bilo način krštavanja u novozavetna vremena jasno je na osnovu značenja grčkog originala, biblijskih opisa obavljanja obreda i na osnovu duhovnih tumačenja obreda, koja daje Biblija. Termin „baptizo“ se u stara vremena upotrebljavao za opisivanje uronjavanja platna u boju, i na potapanje broda da bi se napunio vodom. Njegov najdoslovniji prevod je ‘uronjavanje’, kada ga koristimo u vezi s hrišćanskim krštenjem.”

Ono što je najvažnije za krštenje

2. Kakvo duhovno značenje ima krštavanje u ime Oca, Sina i Svetoga Duha?

„Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime oca i sina i svetoga Duha,

Učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.“ Matej 28, 19. 20.

3. Kroz koje iskustvo mora proći obraćenik pre krštenja?

„A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalijem apostolima: šta ćemo činiti, ljudi braćo?    

A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;      

Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš.“Dela 2, 37. 38.

Zašto ove reči isključuju krštenje novorođenčadi?

      Novorođena deca se ne mogu pokajati ni postati Hristovi učenici, primiti dar Svetog Duha ili biti poslušna Božjoj volji. Samo se krštavanje odraslih spominje u Novom zavetu. Ni jedan jedini put se ne spominje krštavanje dece.

      Pitanje ponovnog krštenja

4. Koji se jedini slučaj ponovnog krštenja spominje u Bibliji?

„Dogodi se pak, kad bješe Apolos u Korintu, da Pavle prolažaše gornje zemlje, i dođe u Efes, i našavši neke učenike 

Reče im: jeste li primili Duha svetoga kad ste vjerovali? A oni mu rekoše: nijesmo ni čuli da ima Duh sveti.  

A on im reče: na što se dakle krstiste? A oni rekoše: na krštenje Jovanovo.

A Pavle reče: Jovan krsti krštenjem pokajanja, govoreći narodu da vjeruju onoga koji će za njim doći, to jest, Hrista Isusa.  

A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.“ Dela 19, 1-5.

      „Oni koji su se savesno opredelili za Božje zapovesti, prihvatiće sve osnovne istine, ako se prema njima pravilno postupa. Ali, za ophođenje s ljudima potrebna je mudrost! Neki će biti sporiji od drugih u sagledavanju i razumevanju nekih sličnih istina, to se posebno odnosi na pitanje ponovnog krštenja, ali, postoji božanska ruka koja ih vodi – božanski Duh koji utiče na njihova srca, i oni će shvatiti šta treba da čine i učiniće to.“

KAKO SE TREBA PІRIPREMITI ZA KRŠTENJE

„Kada neko postane svestan da je kao grešnik izgubljen, kada se iskreno pokaje za svoje greh, kada se obrati, posle odgovarajuće pouke, da bude prihvaćen kao pravi kandidat za krštenje I verništvo Crkve.“

Objašnjavanje Pisma

1. Šta treba da učimo ljude u vezi s Hristovim nalogom o krštenju?

„Učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.“ Matej 28, 20.

Prihvatanje biblijskih učenja

2. Kako stanovište prema biblijskim učenjima grešnik mora da zauzme pre nego što može biti kršten?

„Kad pak vjerovaše Filipu koji propovijedaše jevanđelje o carstvu Božijemu i o imenu Isusa Hrista, kršćavahu se i ljudi i žene“ Dela, 8, 12.

Odnos prema Hristu

      Isus je jasno izneo da krštenje nije samo jedna od mogućnosti koje se pružaju grešniku, niti se ono sme lakomisleno prihvatiti. Krštenje zahteva duboku promenu u životnom opredeljenju onoga koji želi da prođe kroz to iskustvo.

      Isto onako kao što je krštenje vodom u dane Jovana Krstitelja pripravljalo ljude za Hristov dolazak, tako i krštenje vodom i Duhom pripravlja Hristove sledbenike za Njegov drugi dolazak.

      Kada su rimske vojske napale Britaniju, bilo im je naređeno da zapale svoje brodove. Neki vojnik je zapitao zapovednika: ,,Gospodine, a kako ćemo se onda povući ako budemo zapalili brodove?” Zapovednik je odgovorio: ,,Upravo je o tome reč! Neće biti uzmicanja!”

      Kada ulazimo u vodu krštenja, mi se zavetujemo da se više nikada nećemo vratiti starom načinu života. Isus je od tog trena prvi u našem srcu. Nema povlačea niti uzmicanja! Radosno i hrabro napredujemo prema vratima Božjeg večnog grala. 

ŠTA SE O OVOME GOVORI: Rasprave o značenju krštenja i o starosti krštenika vodile su se već u doba ranog hrišćanstva. Vekovima su mnogi hrišćani učili da se deca moraju krstiti da bi se oslobodila prvobitne krivice koju su nasledila od Adama. Verovalo se da nekršteno dete posle smrti odlazi u ,,limbo”, na pola puta, i da ne uživa ni potpune radosti Neba niti je izloženo svim užasima pakla.

      Drugi veruju da je dete krštenjem primljeno u jedno ,,telo” 1. Koriićanima 12, 13 i odeveno u Hrista/ Galatima 2 27/ Mi odbacujemo shvatanje o prvobitnoj krivini i obavljamo krštenje odraslih umesto krštavanja dece.

ZAKLJUČAK

Kada verom doživi iskustvo novorođenja, vernik se odeva Hristovom pravednošću. Novi vernik zatim prihvata krštenje uronjavanjem kao dokaz novog jedinstva s Hristom. On postaje deo Hristovog Tela, Crkve. Shvatajući da krštenje ukazuje na Hristovu smrt, njegov ukop i njegovo vaskrsenje, silom Svetoga Duha vernik umire sebi i svetu. On se potpuno predaje Hristu da bude savršeno poslušan Njegovoj volji.

[1] Prozelit-obraćenik

[2] Presedan- u pravu – prva sudska odluka, obavezna za sve kasnije slučajeve; ovde – već prihvaćena praksa