,,Nego se molite Bogu da ne bude bežan vasa u zimu ni u subotu!” Matej 24,20.

„Subota – dan odmora. Stvoritelj se posle šest dana stvaranja, odmorio sedmoga dana i uspostavio Subotu – dan odmora – za sve ljude, kao uspomenu na stvaranje. Četvrta zapovest Božjeg nepromenljivog zakona zahteva poštovanje tog sedmog dana – Subote – kao dana odmora, bogosluženja i služenja u skladu s Isusovim učenjem i njegovim delima, jer je On Gospodar Subote. Subota je dan radosne zajednice s Bogom i bližnjima. To je simbol našeg otkupljenja u Isusu Hristu, znak našeg posvećenja, zalog naše vernosti i predslika naše večne budućnosti u Božjem carstvu. Subota je trajni znak večnog Božjeg zaveta koji je sklopljen između Boga i njegovog naroda. Radosno poštovanje tog svetog vremena od večeri do večeri, od zalaska Sunca do zalaska Sunca, u stvari je proslavljanje Božjih dela stvaranja i obnavljanja.“ (Osnovna verovanja, 19)

      Kako možemo dokazati na osnovu Biblije da je sedmi dan u sedmici prava Subota koju Bog želi da poštujemo? Zašto On traži od svog naroda da poštuje Subotu kao sveti dan? Ima li svetkovanje Subote ikakvog uticaja na naš duhovni život ili je to samo izlaz koji je Bog preporučio zato što je znao da bi se ljudi suviše iscrpljivali kada bi radili svih sedam dana u sedmici?

      Šta nam Biblija govori o načinu svetkovanja Subote? Verujući hrišćani žele da čine upravo ono što Hristos traži od njih. Oni žele da poštuju dan koji je On odredio onako kako je On odredio!

USTANOVLJIVANJE SUBOTE

1. Na koji način je Bog odvojio Subotu kao poseban dan?

„Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova.

I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja učini;  

I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini” 1. Mojsijeva 2,1-3.

      Pri kraju sedmice stvaranja, stvoreni su svet, životinjsko carstvo i ljudi, koji su izašli iz Stvoriteljevih ruku u punom savršenstvu, i Bog je ustanovio Subotu. Subota nije bila nepoznata ljudima pre davanja zakona na Sinaju, kao što mnogi hrišćani veruju. To nije samo jevrejska ustanova. Dve ustanove – brak i sedmi dan – datiraju od stvaranja.

      Bog se nije odmorio na kraju sedmice stvaranja zato što je bio umoran, u ljudskom smislu te reči (Vidi Isaija 40,28!). Ipak, Bog je „počinuo i odmorio se“ (2. Mojsijeva 31,17).

2. Ko je bio Stvoritelj, koji je blagoslovio i posvetio sedmi dan i sam se odmorio toga dana?

,,Koji nas izbavi od vlasti tamne, i premjesti nas u carstvo sina ljubavi svoje,

U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje grijeha;

Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari.

Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda.” Kološanima 1,13-16

      Ako je Hristos, Bog-Sin, stvorio sve što je stvoreno, tada je sigurno da je On stvorio i Subotu. Prema tome, Subota je hrišćanska ustanova! On Subotu nije dao samo Jevrejima kao deo prolaznog ceremonijalnog sistema obrednih zakona! On je ustanovio Subotu za sve ljude i za sva vremena!

SUBOTA U STAROM ZAVETU

1. Da li je Božji narod svetkovao Subotu pre davanja zakona na Sinaju?

„ Zato što je Avram slušao glas moj i čuvao naredbu moju, zapovijesti moje, pravila moja i zakone moje.” 1. Mojsijeva 26,5;

, A Gospod reče Mojsiju: evo učiniću da vam daždi iz neba hljeb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mome zakonu ili neće.     

A šestoga dana neka zgotove što donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan.

A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i dođoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju.

A on im reče: ovo kaza Gospod: sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što ćete peći, pecite, i što ćete kuhati, kuhajte danas; a što preteče, ostavite i čuvajte za sjutra.    

I ostaviše za sjutra, kao što zapovjedi Mojsije, i ne usmrdje se niti bješe crva u njemu.

I reče Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju.  

Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti.”2. Mojsijeva 16,4-5, 22-26.

      Avramovo iskustvo je predstavljeno i u Starom i u Novom zavetu kao veliki primer pravednosti verom u Hrista (Vidi 1. Mojsijeva 15,6; Rimljanima 4; Galatima 3,6-14). Ipak, Avram je poštovao Božji zakon. Držanje Subote za njega nije bilo neko legalističko iskustvo. Bio je to blagoslov zato što je to bilo delo vere u Stvoritelja!

      Izraelci su bili opomenuti da drže Subotu pre davanja zakona na Sinaju. Bilo im je zapoveđeno da sakupe dvostruku količinu mane šestog dana da bi mogli ostati u miru u Božji sveti dan. Razdoblje robovanja u Egiptu prekinulo je njihovo poštovanje verskih praznika. Posle izlaska, Gospod je ponovo proglasio Subotu. Zapazite posebne reči „okušam“ i „zakon“ u 2. Mojsijeva 16,4! Taj tekst jasno napominje postojanje zakona i Subote kao probe vernosti Bogu pre Sinaja – „da ga okušam, hoće li hoditi po mom zakonu ili neće“ (2. Mojsijeva 16,4).

2. Kojiim rečima Pavle naglašava da davanje Dekaloga na Sinaju nije označilo uvođenje nekog sistema opravdanja delima?

,, Braćo, po čovjeku govorim, niko čovječijega potvrđena zavjeta ne odbacuje niti mu što domeće. 

A Avraamu i sjemenu njegovu rečena biše obećanja. A ne veli: i sjemenima, kao za mnoga, nego kao za jedno: i sjemenu tvojemu, koje je Hristos. 

Ovo pak velim: zavjeta, koji je od Boga potvrđen za Hrista, ne odbacuje zakon, koji je postao poslije četiri stotine i trideset godina, da ukine obećanje.” Galatima 3,15-17.

      Zavet sklopljen s Avramom uključivao je pravednost i spasenje verom. U stvari, Gospod je rekao Avramu: „Ti veruješ u Mesiju koji će doći, i Ja ću ti dati oproštenje za prošlost, snagu za sadašnjost, i obećanje večnog života za budućnost!“

3. Kojim nalogom je Isus pokazao da želi da njegovi sledbenici I posle njegovog odlaska svetkuju subotu?

„Nego se molite Bogu da ne bude bježan vaša u zimu ni u subotu.” Matej 24,20.

      „Kada, dakle, ugledate mrzost opustoljenja, o kojoj govori prorok Danilo“ (Matej 24,15) – kazao je Isus svojim sledbenicima. „Molit ćete se da subotom ne morate bežati od svojih progonitelja!“ Isus je mislio na tekst u Danilu 8,13 i 9,27. Sila Malog roga (Danilo 8) predstavlja paganski Rim i njegove naslednike. Rim je prvi put izazvao „mrzost opustoljenja“ (Matej 24,15) kada su rimske armije zapretile Jerusalimu.

      Kontekst u kojem je data Isusova izjava ukazuje na to da se proročanstvo po drugi put ispunilo u srednjem veku (Vidi Matej 24,15-29). Pošto 24. glava služi istorijskim događajima kao slikama, Matej nam prikazuje ono što će se događati u vremenu posle Isusovog dolaska.

Prema tome, Gospod očekuje od svojih sledbenika da svetkuju Subotu sve do Njegovog drugog dolaska (Vidi Čežnja vekova, 541-543).

4. Šta nam Novi zavet govori o Isusovom načinu poštovanja Subote?

,, Odgovori Isus i reče im: jedno djelo učinih i svi se divite tome.

Mojsije vam dade da se obrezujete (ne kao da je od Mojsija nego od otaca); i u subotu obrezujete čovjeka.      

Ako se čovjek u subotu obrezuje da se ne pokvari zakon Mojsijev, srdite li se na mene što svega čovjeka iscijelih u subotu? 

Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite” Jovan 7,21-24

APOSTOLI I SUBOTA

1. Koji postupci Hristovih sledbenika posle Njegove smrti pokazuju da je sedmi dan sedmice pravi biblijski dan odmora?

Luka 23,54 do 24,1-7; uporedi s Marko 16,9; 1. Korinćanima 15,4!

      Isus je umro i bio sahranjen na „dan pripreme“ za Subotu. Sledećeg dana njegovi sledbenici su „ostali na miru po zakonu“. Isus je ustao iz mrtvih narednog dana, u „prvi dan sedmice“. Pavle napominje da je Hristos vaskrsnuo „trećeg dana“. Slika je jasna. Isus je bio razapet u petak popodne i ustao u nedelju ujutro. Dan između je bio dan počinka „po zakonu“ (Luka 23,56). Prava biblijska Subota, dan odmora, traje 24 sata, od zalaska Sunca u petak do zalaska Sunca u subotu (Vidi i 2. Mojsijeva 23,32; Nemija 13,19; Marko 1,21, 32!).

2. Apostol Pavle je svetkovao Subotu. Koliko izveštaja o Suboti od onoga što je on svetkovao je ostalo zapisano u Delima apostola? Šta nam sve to govori o poštovanju Subote u apostolskoj hrišćanskoj Crkvi?

,, A odande u Filibu, koje je prvi grad zemlje Maćedonije, naselje Rimsko; i u onom gradu ostasmo nekoliko dana.

A u dan subotni iziđosmo iz grada k vodi gdje bješe bogomolja; i sjedavši govorismo k ženama koje se bijahu sabrale”Dela Apostolska 16, 12-15.

      Ova bogosluženja subotom održavana su u razdoblju od deset godina, od 45. do 55. godine posle Hrista. Zašto bi Luka zabeležio sve ove subotne skupove ako apostoli nisu svetkovali Subotu? Zašto on nigde ne nagoveštava neku promenu dana odmora? Sigurno je da bi Luka zapisao bar neku reč da je postojao neki nadahnut savet o promeni dana odmora ili o ukidanju dana odmora!

      Neki hrišćani veruju da je Pavle subotom odlazio u sinagoge samo zato što su se toga dana okupljali Judejci koji su bili spremni da slušaju evanđeosku poruku. Nesumnjivo je da je za Pavla sinagoga bila evanđeoski centar, ali on je svetkovao Subotu bez obzira da li se nalazio u sinagogi sa Judejcima ili izvan nje sa obraćenicima iz nezaboštva!

      U Filibi Pavle je sa svojim saradnicima svetkovao Subotu izvan grada na rečnoj obali (Dela 16, 13). Nije išao tamo zato što je mislio da će se naći sa Judejcima, već zato što je mislio da se tamo može moliti Bogu. Grčki original se ovako treba prevesti: „Gde smo pretpostavljali da se nalazi mesto za molitvu!“ Apostoli su tražili mirno mesto da se subotom mole Bogu. Pošto se na istom mestu okupilo dosta ljudi, apostoli su iskoristili priliku da im propovedaju Jevanđelje. Ovaj izveštaj pokazuje da su apostoli svetkovali Subotu kao dan molitve i svedočenja.

      Apostoli su poštovali Subotu zato što su shvatali njeno duboko značenje. Poslanica Jevrejima, napisana četrdesetak godina posle Hristove smrti, upoređuje Izrailj s Crkvom (Vidi Jevrejima 4, 4. 9!). Hrišćani se pozivaju da čine ono što su Jevreji propustili da učine, da uđu u duhovni počinak koji je predstavljen sedmim danom.

3. Dok se nalazio na ostrvu Patmosu kao izgnanik, u koji dan u sedmici je Jovan dobio viđenje?

,,Bijah u duhu u dan nedjeljni, i čuh za sobom glas veliki kao trube koje govoraše: ja sam alfa i omega, prvi i pošljednji;,”Otkrivenje 1, 10; uporedi s Marko 2, 28 ,,Dakle je gospodar sin čovječij i od subote.”!

      Ovde je (Otkrivenje 1, 10) u grčkom originalu upotrebljen izraz „dan Gospodnji“.

      Jovan je ovu viziju dobio u toku poslednje decenije prvog veka posle Hrista. U toku druge polovine drugog veka neki hrišćanski pisci počeli su da se služe grčkom rečju „dan Gospodnji“ da označe prvi dan u sedmici. Oni su to činili zato što je Isus vaskrsnuo u nedelju. Neki savremeni teolozi su na osnovu toga pretpostavili da je Jovan ovu viziju dobio u nedelju.

      Reči i izrazi često menjaju značenje u toku vremena. Zato se značenje reči mora ispitati u kontekstu vremena kada je izveštaj pisan. Kao jedan od Dvanaestorice, Jovan je morao da čuje da Isus sebe naziva „Gospodarom Subote“. Zato je za njega bilo potpuno prirodno da Subotu nazove „danom Gospodnjim“.

4. Kako možemo dokazati da je u poslednjim danima Bog stavio svoj pečat samo na one koji će poštovati Subotu?

,,I potom vidjeh četiri anđela gdje stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vjetra zemaljska, da ne duše vjetar na zemlju, ni na more, niti na ikako drvo.     

I vidjeh drugoga anđela gdje se penje od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga; i povika glasom velikijem na četiri anđela kojima bješe dano da kvare zemlju i more, govoreći:

Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovima.” Otkrivenje 7, 1-3

,,Jer je ovo zavjet koji ću načiniti s domom Izrailjevijem poslije onijeh dana, govori Gospod: daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovima napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod.,” Jevrejima 8, 10.

      „Samo četvrta zapovest od svih deset sadrži pečat velikog Zakonodavca, Stvoritelja neba i zemlje. Oni koji slušaju ovu zapovest prihvataju Njegovo ime i sve blagoslove koji su povezani s njim, postaju Njegovi.“ (6T 350)

      „Neprijatelji Božijeg zakona, od sveštenika pa sve do najmanjeg među njima, sada imaju novi pojam o istini i dužnosti. Suviše kasno uviđaju da je Subota četvrte zapovesti pečat živoga Boga. Suviše kasno postaju svesni prave prirode svog lažnog dana odmora i peskovitog tla na kom su zidali. Sada im je jasno da su se borili protiv Boga. Verni učitelji su vodili duše u propast tvrdeći da ih vode vratima Raja.“ (Velika borba 519, 520)

ŠTA POSTOJI KAO UČENJE: Istorija otkriva da je u toku prvih vekova hrišćanstva došlo do postepenog zapostavljanja svetkovanja Subote i do prihvatanja novog dana odmora, nedelje. Ipak, u svako vreme, od Hrista pa do danas, bilo je hrišćana koji su verno držali sedmi dan. Vekovima je zakonom i primerom nametano poštovanje nedelje. Strogo poštovanje tog dana polako se zapostavlja od sredine prošlog veka, tako da je danas svedeno skoro isključivo na pohađanje nedeljnih bogosluženja u crkvama. Ortodoksni Jevreji se strogo drže pravila o poštovanju sedmog dana – Subote. Iako ima i nekih drugih manjih verskih zajednica koje uče poštovanje četvrte zapovesti u izvornom obliku.

Subotu kao dan odmora Hristos je uspostavio prilikom stvaranja. Ona je zato hrišćanska ustanova. Subota je bila poštovana od stvaranja do Sinaja. Ona nije bila namenjena samo Jevrejima, već svim ljudima. Isus i apostoli držali su Subotu i Isus je rekao svojim sledbenicima da poštuju taj dan do svoje smrti. On je rekao da će se Subota poštovati kao dan odmora sve do njegovog drugog dolaska. Otkrivenje predstavlja držanje Subote kao vitalni deo duhovnog iskustva onih koji će primiti Božji poslednji pečat.

ZAKLJUČAK

Na osnovu celokupnog biblijskog svedočenja, jasno je da je Subota ustanovljena od samog stvaranja sveta kao poseban, blagosloven i posvećen dan. Nije bila data samo Jevrejima, već svim ljudima, kao večni znak saveza između Boga i Njegovog naroda. Isus Hristos, kroz koga je sve stvoreno, sam je svetkovao Subotu i potvrdio njen značaj i za svoje sledbenike, ne samo u vreme svoje službe na Zemlji, već i u proročanstvima o budućnosti. Novi zavet pokazuje da su apostoli i rana crkva nastavili da poštuju Subotu, i da nikakva promena dana odmora nije zapisana niti podržana u Svetom pismu.

Svetkovanje Subote nije samo fizički odmor, već duboko duhovno iskustvo — dan zajedništva s Bogom, prisećanja na stvaranje, otkupljenje i buduću obnovu svega. To je izraz vere, poslušnosti i ljubavi prema Stvoritelju. Subota nas podseća na Božju milost, Njegovu suverenost, ali i na našu potrebu da se svake sedmice vratimo izvoru života. Poštovanjem Subote, vernici svedoče svoju vernost Bogu i pripadnost Njegovom carstvu.

PRAKTIČNA PRIMENA

      Verujem li da Bog očekuje od mene da držim sedmi dan kao dokaz vere u Isusa Hrista?

      Jesam li spreman da svetkujem Subotu onako kako to Biblija uči?