,,Kvarimo li, dakle, zakon verom? Bože sačuvaj! Nego ga još utvrđujemo!,” Rimljanima 3,31.

Božji zakon. ,,Velika načela Božjeg zakona izražena su u Deset zapovesti i primerom pokazana u životu Isusa Hrista. Ona izražavaju Božju ljubav, volju i namere koje se odnose na ljudsko ponašanje i odnose, i obavezna su za sve ljude u sva vremena. Ti propisi su temelj Božjeg zaveta s Njegovim narodom i predstavljaju merilo po kome Bog sudi. Delovanjem Svetoga Duha oni nam otkrivaju šta je greh i bude u nama svest da nam je potreban Spasitelj. Spasenje se stiče milošću, a ne delima, ali je poslušnost Božjim zapovestima plod spasenja. Ta poslušnost izgrađuje u nama hrišćanski karakter i rađa u nama osećanje spokojstva. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i našeg staranja o našim bližnjima. Poslušnost koja dolazi od vere pokazuje Hristovu moć da preobrazi život, i zato jača silu i uticaj hrišćanskog svedočenja.” (Osnovna verovanja, 18)

Neki smatraju da je Biblija nedosledna kad povezuje zakon s milošću, veru s delima i pravednost s praštanjem. Ali, tu nema nedoslednosti!

      Bog je glasno objavio svoju ljubav na Sinaju. Proširio je njeno značenje u Propovedi na Gori. Ali je pokazao njenu dubinu i sveobuhvatnost na Golgoti. Sinaj i danas simboliše zakon, a Golgota milost, Ali, jedno bez drugoga nije potpuno. Sinaj pokazuje kakva je Božja ljubav i koliko smo se svojom prirodom udaljili od života koji bi odsjajivao Njegovu ljubav. Golgota nam pokazuje da se Božja ljubav ne može promeniti, da je sam Bog platio otkupninu za naše grehe. Upravo zato što je Hristos, koji je umro na Golgoti, izrekao zakon na Sinaju, i Golgota i Sinaj objavljuju vest o Božjoj ljubavi dosledno i silno.

     Upravo zato što je ,,Bog ljubav,” (1. Jovanova 4,8), mi živimo u svemiru koji je obeležen zakonom i redom. Stvoritel je postavio zakone koji hronometarskom preciznošću upravljaju kretanjem nebeskih tela, ali i zakone koji regulišu život i zdravlje ljudskih bića koja je stvorio na ovoj planeti. Ovi zakoni su dati da podstaknu, a ne da ograniče život. ,,Život u izobilju koji je Isus obećao u Jovanu 10,10. onima koji idu za Njime, dolazi kada se Božjom milošću usaglasimo sa zakonima života i zdravlja. Ti zakoni uzdižu pred nama ideal i salrže i obsćanja da ćemo, u Hristu, uspeti da se uzdignemo do tog ideala.

ZAKON OTKRIVA BOŽJU LJUBAV

Mi verujemo da je Božji zakon večan po načelima koja su mu temelj. Kao slika Božjeg karaktera, Božji zakon pokazuje kakva je Božja ljubav

1. Kako tekst u Matej 22, 36-40. Iznosi srž zakona?

,,Učitelju! koja je zapovijest najveća u zakonu?

A Isus reče mu: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.

Ovo je prva i najveća zapovijest.

A druga je kao i ova: ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.

O ovima dvjema zapovijestima visi sav zakon i Prorok.

      Isus je jasno kazao da nije došao da promeni Božji zakon. Prve četiri zapovesti Dekaloga (2. Mojsijeva 20,3-11) bave se našim opisom prema Bogu. Poslednjih šest (2. Mojsijeva 20,12- 17) prvenstveno se bave odnosom čoveka prema čoveku.

      Ako čovek ljubi Boga tako duboko i odano kao što traži zapovest: „Svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom misli svojom.”, tada neće biti mesta za nekog drugog boga. Tako će čovek održati prvu zapovest. Ako čovek ljubi Boga iznad svega, neće dopustiti da se bilo šta ispreči između njega i Boga, pa neće biti mesta za bilo koji idol. Iz ljubavi će proisteći i strahopoštovanje prema Božjem imenu, koje će onemogućiti svako huljenje i ukloniti svako licemerje. Subota će biti željno čekana. Njeni blagoslovi biće radosno dočekivani, jer će se ljubav pokazati u svakom obliku bogosluženja, u svim delima koja se toga dana čine

      Prelazeći na drugu ploču zakona, posmatrajući ljubav u od nosu prema bližnjima, videćemo da nam jedino ljubav može dati dovoljno snage i želje da slušamo i poštujemo roditelje. Neće moći da se javi ni pomisao na ubistvo sve dok u srcu gori plamen ljubavi. Nemoral svih oblika je najveći neprijatelj prave ljubavi i zato ga nema tamo gde prava ljubav vlada u srcima. Ako zaista volimo svoje bližnje, nećemo ni pomisliti da uzmemo ono što drugima pripala. Ljubav stoji kao stražar na vratima usana i zaustavlja svaku neiskrenu i lažnu reč, uperenu protin nližnjih. Ljubav još u samom srcu uništava svaki koren gorčine i zavisti iz koga bi se mogla roditi pomisao na lažno svedočenje. Samo ljubav, jedino ljubav, može zadovoljiti svaku žeđ duše i tako u korenu zatrti svaku pomisao da prisvojimo ono što nam ne pripada, ma o čemu da se radi

      U Rimljanima 13,10. Pavle u jednoj jedinoj rečenici navodi sve što je potrebno da bi se zakon mogao održati: ,,Dakle je ljubav ispunjenje zakona!”

ZAKONOM SE MERI HRIŠĆANSKO RASTENJE

      Mi često previđamo da božanski zakoni postavljaju granice zlu, ali da nikako ne ograničavaju dobro. Nama je rečeno da ne mrzimo niti ubijamo, ali nam nisu postavljena nikakva ograničenja u izražavanju božanske ljubavi prema bližnjima. Iako nam je kazano da ne smemo krasti ni od Boga ni od bližnjih, nema ograničenja koliko možemo dati za Božje delo ili na blagoslov bližnjima.

1. Šta je novo u Isusovoj novoj zapovesti?

,, Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.” Jovan 13,34.

      Nova zapovest ne dodaje ništa Dekalogu niti se uzdiže iznad njega. Ona ljudima daje savršeni primer kako se zakon može ispuniti! Isus je došao da nam pruži novu perspektivu svrhe, sile i obećanja Božjeg zakona. Isus je došao na ovaj svet ne samo da nam pokaže kako treba živeti u skladu s Božjim zakonom, već i da nam osigura preobražavajuću silu i milosti koja nam jedina može pomoći da se potpuno predamo i pokorimo Božjoj volji, koja je najbolje izražena u zakonu. Umesto da bude uslov za ulazak u Nebo, zakon za vernog hrišćanina postaje merilo njegovog duhovnog rastenja u Hristu i izazov da nastavi rast u milosti.

      Deset zapovesti izražavaju Božju ljubav, volju i namere u vezi s ljudskim ponašanjem i isto su tako značajne i obavezne danas kao i u vreme kada su bile objavljene. Iako je većina zapovesti izražena negacijama: ,,Nemoj!”, ne radi se toliko o ograničavanjima koliko o slici karaktera koji će se razviti ako Božja deca budu odlučila da žive onako kako ih Bog u svojoj ljubavi poziva da žive. Te iste zapovesti bi se mogle izraziti i afirmativno, potvrdno:

1. Božja volja je na prvom mestu! Ako smo Hristovi, onda ćemo misliti o Njemu. Tražićemo ono što je duhovno, a ne ono što je materijalno. Čeznućemo da budemo slični Njemu, da dišemo Njegovim Duhom, da ispunjavamo Njegovu volju, da Mu ugodimo u svemu jer Ga volimo.
2. Bogosluženje. Mi obožavamo nevidljivo, a ne vidljivo. Ono što smo nekada mrzeli sada volimo, ono što smo voleli sada više ne volimo.
3. Pobožnost. Prazni običaji i navike sveta su sada odbačeni. Naše reči, naklonosti i želje vode nas prema Nebu. Naša srca su pokorena i ukroćena pod uticajem Gospodnjeg Duha
4. Posvećenje. Mi priznajemo Hrista kao Stvoritelja i Obnovitelja ne samo time što držimo sedmi deo vremena, već i punim prihvatanjem celog otkupljenja. Božanska svetost se vidi u našem životu, u delima svetosti, koja su nam nekada izgledala tako nezanimljiva, a sada nam predstavljaju uživanje
5. Poštovanje autoriteta. To počinje u domu u odnosima između roditelja i dece, ali se proteže na sve odnose, i prema Bogu i prema ljudima. Neposlušnost i buntovništvo nestaju i javlja se poslušnost i spremnost na saradnju.
6. Poštovanje života. Zaista obraćena osoba poštuje život kako svoj sopstveni, tako i život drugih. Ljubav, skromnost i mir dolaze umesto gneva, zavisti i sukoba. Naša duša se nadahnjuje božanskom ljubavlju i razmišlja o nebeskim tajnama. Rod Duha ljubavi – pojavljuje se u životu.
7. Neporočnost. To je potpuni preobražaj – strasti apetiti, i volja dovode se u savršenu pokornost Bogu. Nekadašnji život izgleda nam grešan i odbojan. Odbačene su grešne misli i grešna dela, zato što nas ispunjava ljubav prema Bogu i što poštujemo Njegovu volju.
8. Poštenje. Ova zapovest se bavi našim odnosima i načinom na koji obavljamo svoje poslove. Ona se bavi i našim odnosom prema Bogu. Umesto da krademo Bogu vreme, desetak, naše zdravlje i sposobnosti, treba da sve što imamo i jesmo radosno posvetimo Njemu. Tada će dužnost postati uživanje, a žrtva zadovoljstvo.
9. Svojim rečima hemo se opravdati ili osuditi. Kala je srce pravo, tada he i naše reči i naša dela biti pravi. Tada hemo biti ljudi i žene savršenog poštenja.
10. Zadovoljni onim što imamo. Svetost u životu biće ugodna kada se potpuno predamo Bogu. Tada će radost zauzeti mesto nezadovoljstva i zavisti. Lice će odsjajivati mirom i nebeskom srećom.

ZA RAZMIŠJLJANJE: Dok merimo trenutio stanje svog hrišćanskog razvitka merilom pozitiviih načela Božjeg zakona, na kojim posebnim područjima mi je neophodna pomoć Svetoga Duha da bih bolje predstavljao Hristov karakter svojim bližima?

ZAKON U NOVOM ZAVETU

1. Kako se Hristos odnosio pesma zakonu? Na koji se način pokazuje ljubav prema Bogu?

,, Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim.   

Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši. 

Ako ko pokvari jednu od ovijeh najmanjijeh zapovijesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskome; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskome” Matej 5,17-19.

,,Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite.”Jovan 14,15.

      Hristos je ispunio moralii zako živeći po načelima zakona, pokazujući ljubav prema Bogu i ljudima. Ta ljubav je obeležavala Njegovu misiju. On nije došao da uništi zakon. Njegov celokupni život pokazivao je kakva je Božja ljubav. Zato je i bio gotov da pođe na krst za one koji to nisu zaslužili. Dok je besomoćno visio na krstu – usamljen i omrznut – podnosio je izrugivanje i psovke, poniženja, odbacivanja, i šaputao: ,,Oprosti im, Oče, jer ne znaju šta čine!” Dok je visio na krstu, na najuzvišeniji način prikazao je večna načela zakona. Svaka pomisao da je ono što se zbilo na krstu promenilo zakon proističe iz površnog shvatanja svega što je Hrista dovelo na krst i zadržalo na krstu. Da je postojao ikakav drugi načii da Bog spase svet i tako poštedi svoga Sina krajnjeg poniženja i užasne razdvojenosti od Oca, Bog bi to učinio. Ali, plan spasenja je zahtevao ljubav prema nedostojnima. Ljubav prema nevrednima, njih radi, a ne Njega radi! Bog je otišao na krst dragovoljno, odričući se sebe grešnika radi. Upravo to nesebično delo otkriva pravi smisao zakona.

      Nepromenljiva načela koja predstavljaju teme Božje prirode temelj su i Njegove vladavine na Nebu i na Zemlji. I Stari i Novi zavet otkrivaju nerazrušivo jediistvo Boga i njegovog zakona.

VERA NA DELU

1. Kako izgleda stvarna ravnoteža između vere i dela?

,,A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da vjeruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže.” Jevrejima 11,6.

      Vera je apsolutno neophodna. Kada nje nema, tada ništa drugo ne može osigurati naše spasenje. Ovaj tekst u Jevrejima želi da ljubav pokreće sve one koji u vreme posletka drže Božje zapovesti. Oni toliko vole Boga da su spremni da učine sve što On od njih traži, bez obzira na posledice.

2. Kakve su zapovesti onima koji ih drže iz ljubavi?

,,Jer je ovo ljubav Božija da zapovijesti njegove držimo; i zapovijesti njegove nijesu teške” 1. Jovanova 5,3.

      Držanje Božjeg zakona donosi sreću i blagoslov. Neposlušnošću uskraćujemo sebi blagoslove koje donosi poštovanje Božje volje.

      Ispunjavanje Hristovog evanđeoskog naloga. Srca, ispunjena Božjom ljubavlju sasvim prirodno činiće sve što do njih stoji da bližnjima objave vest spasenja. One koji drže zapovesti niko ne treba da gura da svedoče. Svedočenje je za njih uživanje. Svaki put kada otkrijemo nešto bolje, mi smo željni da to objavimo i drugima. Naša služba iz ljubavi motivisana je i svešću o hitnosti posla u ovo vreme poslednjeg suda, kada se kraj vremena milosti brzo približava. Ono što drugima govorimo dok svedočimo ne utiče na njih ni izdaleka tako snažno kao ono što vide u našem hrišćanskom životu i ponašanju

ŠTA DRUGI UČE: Većina hrišćanskih Crkava priznaje Dekalog. Ako pitate hrišćane o svakoj pojedinačnoj zapovesti, treba li je držati ili ne, većina će potvrditi da je to potrebno. Ali, kada dođemo do četvrte zapovesti, većina će dodati da je subota promenjena u nedelju, da umesto sedmog treba svetkovati prvi dan. Neke Crkve uče da je Dekalog bio prikovan na krst, i da su posle Pedesetnice sve osim četvrte ponovo proglašene obaveznima za hrišćane.

KAKO USVOJITI OVU ISTINU:

       Najuspešniji način usvajanja ove istine je da silom Svetoga Duha držimo Božji zakon. Tada možemo svedočiti o blagoslovima poslušnosti Božjoj volji. Moraš se potruditi da stekneš duboko razumevanje odnosa između zakona i milosti, vere i dela, da ne bi upao u zamku legalističkog pristupa. Poslušnost se mora propovedati u okviru načela ljubavi. Ja sam poslušan Bogu zato što Ga volim i zato što je On sve učinio za mene. Dok se trudim da budem poslušan, ne zanosim se mišlju da time stičem neke zasluge pred Bogom.

      Nijedno pravilo Božjeg zakona nije samovoljno nametnuto postoji razlog za proglašenje svake pojedine zapovesti. Kada ih slušamo, život i blagoslov nailaze kao posledica. Neposlušnost Božjem zakonu krije u sebi kaznu, sama po sebi. Čovek koji bi bez padobrana iskočio iz aviona morao bi da podnese kaznu zbog kršenja zakona gravitacije. Niko ne može kriviti Boga zbog smrti takvog čoveka.

      Zakon je slika plemenitog karaktera Boga koji nas ljubi i stara se o našim potrebama!

PRAKTIČNA PRIMENA:

      Smatram li zakon nečim dragocenim što je Bog dao ljudima iz ljubavi? Da li je Sveti Duh napisao zakon u mom srcu?

      Shvatam li da je pravo poštovanje zakona odgovor ljubavi koji dajem Isusu Hristu?

      Razumem li veliku istinu da su Deset zapovesti rečima opisan Božji karakter?

      Molim li se svakoga dana da Dekalog postane deo moga bića?

ZAKLJUČAK

      Božji zakon nije samo niz pravila, već izraz Njegove ljubavi i karaktera. On nam pokazuje ideal prema kojem treba da težimo, ali nas i vodi Hristu, jer sami nismo sposobni da ga u potpunosti održimo. Vera ne ukida zakon, već ga učvršćuje, jer pravo poslušanje proizilazi iz ljubavi prema Bogu i bližnjima.

      Isus je svojim životom pokazao savršenu poslušnost zakonu i pružio nam primer kako da ga ispunimo. On ne samo da je zakon održao, već nam je dao i snagu da ga živimo kroz preobražaj koji donosi Njegova milost. Ljubav je srž zakona – ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima. Prava poslušnost ne dolazi iz straha ili obaveze, već iz zahvalnosti i želje da budemo nalik Njemu.

      Kada zakon posmatramo u svetlu Hristove žrtve, ne vidimo ga kao teret, već kao put ka ispunjenju, radosti i pravoj slobodi. On nije prepreka, već zaštita. On nije ograničenje, već uputstvo za ispunjen život. Po njemu se meri naš duhovni rast, jer pokazuje koliko smo se približili Božjoj ljubavi i volji.

      Pozvani smo da živimo u skladu sa zakonima koje je Bog postavio, ne zato što time zaslužujemo spasenje, već zato što nas Hristova ljubav preobražava i osposobljava da budemo svetlost svetu. Zato, neka zakon u našem životu ne bude bremenito pravilo, već radosno svedočanstvo o ljubavi koja menja srca.