Da li savremeni roditelji nesvesno odgajaju najslabiju generaciju do sada? Pogledajmo kako, nehotice, stvaramo „slomljenu“ decu – i kako da problem rešimo pre nego što nam potpuno izmakne kontroli.
Razmislimo o nekim savremenim porukama koje društvo svakodnevno šalje našoj deci:
- „Radi ono što te čini srećnim!“
- „Voli sebe na prvom mestu!“
- „Možeš biti šta god poželiš!“
- „Svi su pobednici!“
Iako neke od ovih poruka zvuče simpatično i bezopasno, mogu da zamislim naše pretke kako se okreću u grobu.
Generacija koja dolazi fokusirana je na „ja, ja i samo ja“. A kada dođe do problema, ovakav način razmišljanja neće izdržati ni pred manjim preprekama ili izazovima. I budite sigurni – ova generacija neće ostati složna kada vremena postanu teška.
Vreme je da osvetlimo uobičajene roditeljske greške i da istražimo kako možemo osnažiti sledeću generaciju da postane otporna, prilagodljiva i samouverena – pre nego što situacija preraste u krizu.
11 načina na koje roditelji odgajaju najslabiju generaciju
U ovom brzom svetu, u kome su trenutno zadovoljenje i stalna potvrda postali norma, deca možda propuštaju da razviju važne životne veštine.
Da li nesvesno odgajamo generaciju koja nema otpornost, sposobnost rešavanja problema i samostalnost?
Pogledajmo 11 uobičajenih stvari koje moderni roditelji rade (ili ne rade), a koje mogu dovesti do toga da sledeća generacija postane najslabija do sada.
1) Roditelji štite decu od neprijatnosti i izazova
Dok pokušavamo da svojoj deci pružimo što bolji život, nesvesno im stvaramo male „idealne svetove“.
Tokom jednog dana, većina dece ne iskusi nikakvu neprijatnost ili izazov – ni mentalno, ni fizički, ni emotivno.
Ako im je dosadno, dajemo im tablet. Kada izgube, ipak im damo pehar. Ako su umorni, mogu da preskoče kućne obaveze. Kada loše urade test, zovemo njihovog nastavnika.
Iako nam to, kao roditeljima, može delovati neprirodno, ponekad moramo da se povučemo i damo deci priliku da ne uspeju i da osete neprijatne emocije.
Ako to ne učinimo – kada stvari pođu po zlu u stvarnom svetu, oni će se raspasti.
2) Deca ne uče veštine potrebne za život
Moj sin je ove godine naučio sve o ratu iz 1812. Zna da koristi Pitagorinu teoremu kao pravi profesionalac. Ali kada sam ga nedavno zamolila da napuni mašinu za sudove, pogledao me kao da sam mu rekla da sagradi piramidu.
Učenje je divna stvar. Ali moderna deca ozbiljno oskudevaju u praktičnim životnim veštinama. Obično ih niko ne uči kako da plate račune ili upravljaju svojim finansijama.
Većina dece nikada ne nauči da gaji baštu, kuva ili popravlja stvari.
Ako im mi sada ne prenesemo te važne veštine, dovoljna je samo jedna generacija da one potpuno nestanu.
3) Društvo se previše fokusira na ljubav prema sebi
Naša generacija pravi još jednu veliku roditeljsku grešku. Ironično, to se dešava upravo dok pokušavamo da budemo viđeni kao dobri roditelji.
Toliki smo fokus stavili na ponos, ljubav prema sebi i materijalna dostignuća, da u želji da odgojimo samopouzdanu i stabilnu decu, zapravo odgajamo preosetljivu i razmaženu decu.
Učenje skromnosti pomaže deci da razviju duboko razumevanje i uvažavanje tuđih dostignuća i talenata. Kada priznaju sopstvena ograničenja i prepoznaju snage drugih, uče da cene različitosti i grade inkluzivne odnose – što nas sve jača.
4) Roditelji podstiču narcisoidno ponašanje
Kada govorimo o odgajanju najslabije generacije, narcisoidno ponašanje je jedan od faktora.
Nažalost, istraživanja pokazuju da je narcizam u porastu, posebno kod mlađe generacije. Roditelji uče decu da budu narcisi, a da toga nisu ni svesni.
Stručnjaci su uspeli da precizno odrede dve roditeljske greške koje vode ka odgoju narcisoidne dece: preterano ugađanje i nedostatak topline.
Roditelji koji odgajaju narcisoidnu decu preterano im ugađaju kada su u pitanju postignuća, rezultati i materijalne stvari – a uskraćuju im toplinu, ljubav i empatiju.
5) Deca su prezauzeta – i previše ometena
U današnjem konkurentnom svetu, roditelji često osećaju pritisak da svoju decu upisuju na mnoštvo aktivnosti kako bi im dali prednost. Od sporta, preko časova muzike, do vannastavnih klubova – dečji rasporedi puni su obaveza od jutra do mraka.
Iako je važno da deca istražuju svoja interesovanja i razvijaju različite veštine, pretrpan raspored može imati negativne posledice.
Kada stalno jure s jedne aktivnosti na drugu, možda neće imati dovoljno vremena za slobodnu igru, odmor ili jednostavno – da budu deca.
6) Naglasak je na ishodima i uspehu u svemu
Kažu da je Tomas Edison doživeo 1.000 neuspeha pre nego što je uspešno izumeo sijalicu. Kada su ga pitali kako je bilo doživeti 1.000 neuspeha, Edison je jednostavno odgovorio: „Nisam doživeo 1.000 neuspeha. Sijalica je bila izum od 1.000 koraka.“
Samo kažem.
Upornost, odnosno snaga volje, ne znači nužno osvojiti prvo mesto ili zarađivati mnogo novca. Nije u pitanju krajnji ishod, već proces.
Deca koja se nagrađuju isključivo za rezultate, a ne za trud, razvijaju vrednosti zasnovane isključivo na pobedi – ili razvijaju anksioznost.
Ni jedno ni drugo nije produktivno kada odrastu.
7) Roditelji su previše zaštitnički nastrojeni
U želji da zaštitimo i usmerimo svoju decu, lako je upasti u zamku donošenja odluka umesto njih, umesto da ih osnažimo da sami biraju.
Kada deca stalno dobijaju uputstva šta da rade i kako da rade, mogu imati poteškoće da razviju samostalnost, kritičko razmišljanje i sposobnost da preuzmu odgovornost za svoje postupke.
Umesto da donosimo odluke umesto njih, trebalo bi da ih vodimo i pružimo im prilike da uče donošenje odluka u sigurnom i podržavajućem okruženju. Kada nauče kako da razmotre opcije, sagledaju posledice i donesu promišljene odluke, osnažujemo ih da postanu samostalni i samouvereni ljudi.
8) Roditelji pogrešno tumače „blago roditeljstvo“
Blago roditeljstvo je, uprošćeno rečeno, nežniji pristup vaspitanju. Roditelji koji ga primenjuju koriste doslednost, strpljenje i jasne granice kako bi usmeravali decu, a manje se oslanjaju na kritiku i sramoćenje.
Iako volim mnoge aspekte ovog pristupa, roditelji ga ponekad pogrešno shvataju. Važno je zapamtiti da blago roditeljstvo NE znači:
Uklanjanje posledica ili granica
Dozvoljavanje da deca sama određuju šta je najbolje za njih
Smanjivanje poštovanja prema roditelju
Potrebno je naći balans između saradnje roditelja i deteta, a da roditelj i dalje zadrži svoju ulogu vođe.
9) Deca su prerano izložena prekomernom vremenu pred ekranom i društvenim mrežama
Možda jedan od najvećih faktora slabljenja današnje generacije jeste prekomerno vreme pred ekranom i prerana izloženost društvenim mrežama.
Prekomerno korišćenje ekrana povezano je sa nizom problema – od smanjene fizičke aktivnosti, lošeg sna, socijalne izolacije, do poteškoća sa pažnjom i koncentracijom. Sajber-nasilje i dopaminski „udari“ (koji nastaju tokom beskonačnog skrolovanja) takođe su ogromni problemi za našu decu.
Kao roditelji, moramo postaviti jasne granice i ograničenja za vreme provedeno pred ekranom.
Ako ne želimo da odgajamo male „tehnološke zombije“, moramo davati prednost iskustvima iz stvarnog sveta, igri napolju i ličnim susretima licem u lice.
10) Roditelji ne podstiču odgovornost
Kada vaša deca pogreše ili donesu lošu odluku, da li priznaju grešku ili se trude da je sakriju, izbegnu i prebace krivicu? Većina dece i tinejdžera učiniće sve što može da izbegne posledice.
Nažalost, savremeni roditelji često slede ovaj trend – krive bilo koga osim svog deteta.
Jednostavan način da se deca i tinejdžeri nauče odgovornosti jeste da ih podučimo kako da govore u „ja“ formi.
Na primer:
Umesto: „Test je bio pretežak! Nastavnik nije dovoljno objasnio!“
Probajte: „Nisam razumeo pitanja na testu. Trebalo je da pitam nastavnika za dodatno objašnjenje.“
11) Roditelji ne stavljaju fokus na porodične vrednosti
Odgajanje snažne generacije počinje kod kuće.
Međutim, savremeno društvo se sve više udaljava od porodice.
Naše porodično nasleđe oblikuje naše vrednosti, uverenja i ponašanja, pružajući nam osećaj identiteta i svrhe. Porodica je mesto gde nalazimo ljubav, podršku i osećaj pripadnosti.
Sada je važnije nego ikada da se fokusiramo na porodicu. Razgovarajte sa svojom decom o porodičnim vrednostima – bilo da je reč o veri, radnoj etici ili moralu.
Vratimo se negovanju i očuvanju porodičnih korena i prepoznajmo njihov snažan uticaj na našu unutrašnju snagu.
Možda će vas zanimati sledeće emisije: