„Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vaskrsenje mrtvih, jer kako po Adamu svi umiru, tako će po Hristu svi oživeti.“ (1. Korinćanima 15,21.22)

Smrt i vaskrsenje. „Smrt je plata za greh. Ali, Bog koji jedini ima besmrtnost, daće večni život onima koje je otkupio. Sve do toga dana, smrt je stanje nesvesnosti za sve ljude. Kada se bude pojavio Hristos, koji je naš život, vaskrsli pravednici i živi pravednici biće proslavljeni i vazneseni da se sretnu sa svojim Gospodom. Drugo vaskrsenje – vaskrsenje nepravednika – dogodiće se posle hiljadu godina.“ (Osnovna verovanja, 25)

      Danas postoji veliko zanimanje za život posle smrti. Veliki nedeljni časopisi često donose vesti i priče o ljudima koji su se vratili iz kliničke smrti. Kada su oživljeni, pričali su svoje iskustvo.

      U različita vremena i na različitim mestima, tokom prošlog veka obavljena su istraživanja s ciljem da se dokaže da postoji život neposredno posle smrti. Misao neumrlosti duše vekovima je prožimala religije i filozofije sveta. Kinezi su gradili stanove, prave gradove mrtvih, za duhove svojih predaka. Budisti veruju da se duša seli iz tela u telo. Hindusi veruju da se duša seli, veruju u reinkarnaciju putem rođenja.

      Ove istočnjačke filozofije postale su veoma uticajne danas na Zapadu. Mnogi pokreti i organizacije, hrišćanski i nehrišćanski, veruju u učenje o besmrtnosti duše.

      Neobično je važno da znamo istinu o ovom vitalnom području razmišljanja da bismo se sačuvali od navale spiritističkih filozofija i religija koje privlače mase hrišćana i nehrišćana.

     Šta se događa kada neko umre? Da li duša umrloga ide na nebo ili u pakao? Ostaje li u grobu? Znaju li mrtvi šta se događa na svetu? Može li umrli stupati u vezu s preživelima, kao što mnogi misle? Gde su umrli? Može li se ikada promeniti stanje mrtvih, ili je smrt ipak kraj svega? Ima li života neposredno posle smrti, kasnije, ili ga nema nikada?

      Filozofi su postavili mnoštvo teorija o svemu ovome. Teorija o besmrtnosti duše, koju je propovedao starogrčki filozof Platon (oko 427-347. pre Hrista), veoma je uticala na jevrejsku misao tokom helenističkog razdoblja. Zato su fariseji verovali u besmrtnost duše. Aleksandrijski jevrejski filozof Filon, koji je delovao tokom prvog veka, imao je veliki uticaj na rane hrišćanske teologe, kao što je bio Origen (185-254. posle Hrista). Upravo zato je grčki filozofski pogled na besmrtnost duše bio tako opšte prihvaćen u hrišćanstvu.

      Nas zanima šta Biblija kaže o tome. Samo Bog zna pravo stanje onih koji su umrli. Zato potražimo odgovor od Boga!

ŠTA SU ISUS I PROROCI UČILI O SMRTI?

1. Kako je Isusovo najveće čudo, podizanje Lazara iz mrtvih, otkrilo stanje čoveka posle smrti? Kako je Isus nazvao smrt?

„A kad je čuo da je bolestan, onda je ostao dva dana na mestu gde je bio. Tada reče učenicima: Hajdemo opet u Judeju. A ovo reče, i po tome im reče: Laza, prijatelj naš, usnuo je; ali idem da ga probudim. Tada mu rekoše učenici: Gospode, ako je usnuo, ozdraviće. A Isus reče o smrti njegovoj, a oni pomisliše da govori o spavanju. Tada im Isus reče otvoreno: Laza umre.” Jovan 11,6.7.11-14.

2. Šta nam drugi tekstovi u Bibliji kažu o stanju čoveka posle smrti? Slažu li se u tome s Isusom?

„I reče Gospod Mojsiju: “Evo, ti ćeš uskoro otići k svom narodu, a ovaj narod će ustati i prostituisati se za bogovima zemlje, u koju dolaze, i ostaviće me, i raskrstiće moj savez koji sam sa njima sklopio.”5. Mojsijeva 31,16;

„I otvore se grobovi, i mnoge telesne kosti svetih koji su usnuli biše podignute.” Matej 27,52

      Isus i ostali biblijski pisci nikada nisu ni pomislili da kažu da deo čoveka posle smrti spava, a da drugi deo ostaje u svesnom stanju. Uvek su naglašavali da se smrt može uporediti sa spavanjem. Kada se biblijski pisci suočavaju sa smrću, ne očekuju da će biti u svesnom stanju sve dok ih Božje čudo ne vrati u život.

3. Prema velikom mudrom čoveku, koliko znanja imaju mrtvi?

„Živi znaju da će umreti, a mrtvi ništa ne znaju, ni imaju više nikakve plate, jer se sećanje na njih zaboravilo.

Ljubav njihova i mržnja i zavist nestali su, i oni više neće imati udela u svemu što se dešava pod suncem.

Što god nađeš ruke tvoje da rade, čini svesrdno, jer nema ni dela, ni misli, ni znanja, ni mudrosti u grobu, gde ideš.” Propovednik 9,5.6.10.

4. Šta Jov kaže o znanju koje mrtvi imaju o živima?

„Njegovi sinovi postižu čast, a on to ne zna; ili se obeznane, a on to ne primećuje.” O Jovu 14,21.

5. Kakvo znanje o Bogu imaju umrli? Slave li oni Boga?

„Jer u smrti nema spomena Tebi; ko će Ti se zahvaliti u grobu? Ne oni koji spavaju, oni koji umiru, ne hvale Gospoda, niti svi koji silaze u tišinu.” Psalam 6,5; 115,17.

      Biblija uči da mrtvi spavaju, ne znajući ništa o onome što se zbiva na Zemlji ili na Nebu. Oni ne slave Boga, jer to i ne mogu. Kada bi dobri bili na Nebu neposredno posle smrti, zar oni ne bi slavili Boga?

      Priča o bogatašu i Lazaru (Luka 16,19-31) se često upotrebljava kao dokaz da postoji život posle smrti, bilo na Nebu ili u paklu. Međutim, ova priča je jednostavno zamišljena kao pouka protiv pohlepe. Ona uopšte ne podržava učenje o besmrtnosti duše. Kada bi ova priča bila tumačena doslovno, pretvorila bi se u besmislicu.

      Na primer, prosjak je otišao u „krilo Avramovo“. To je očigledan simbol. Avramu bi bilo potrebno neobično prostrano krilo da smesti sve umrle pravednike! Bogataš iz pakla priča o Lazarevom prstu i svom jeziku. U toj paraboli umrli imaju tela! Ali, pristalice učenja o besmrtnosti duše veruju da duše umrlih nemaju tela! Ko to zamišlja da bi pravednici na Nebu mogli razgovarati sa zlima u paklu? Bogataš je poželeo da Lazar poseti njegove žive srodnike i da ih opomene. Jedini način da se to zbude, prema toj priči, jeste da „neko ustane iz mrtvih“ (Luka 16,31). To se veoma razlikuje od opšteprihvaćene ideje da duše umrlih mogu razgovarati sa živima i to bez vaskrsenja.

      Isus se poslužio popularnom pričom kao ilustracijom propovedi. On nije učio da postoji život neposredno posle smrti, ili da je duša besmrtna. Jevrejski istoričar Josif Flavije drugim rečima priča istu ovu priču.

GDE SU UMRLI?

Biblija nam govori gde nisu mrtvi, isto tako kao što objašnjava gde su.

1. Kuda David nije otišao posle smrti, iako je bio pravednik čiji su gresi bili oprošteni?

„Muškarci braćo, dozvolite mi da vam slobodno kažem o ocu Davidu da je on i umro, i pogreben, i da je grob njegov među nama do danas. Jer David nije uzšao na nebo, ali sam rekao: ‘Rekao je Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane.“ Dela 2,29.34.

      U svojoj velikoj propovedi na Dan Pedesetnice, apostol Petar objašnjava da se Davidova izjava u Psalmu 16. odnosi na Mesiju, a ne na samog Davida (Dela 2,24-33). Petar ukazuje da je David umro i bio pokopan i da njegov grob svako može videti. Hristos je ustao iz mrtvih i uzneo se na Nebo, David ostaje u grobu i „vide“ truljenje. David je bio pravednik, ali ni on nije otišao na Nebo posle smrti!

      Biblija nigde ne uči da oni koji veruju u Hrista odlaze na Nebo posle smrti.

2. Prema proroku Isaiji, gde su umrli?

“Ali tvoji mrtvi oživeće, mrtvi moji ustaćete, probudite se i radujte se, koji prebivate u prahu! Jer tvoj dah je kao dah svetlosti, i zemlja će dati izvod svoje mrtve.” Isaija 26,19.

3. Gde će Jov čekati na promenu koju samo Bog može doneti umrlima?

“Ako čovek umre, može li opet da živi? Svi dani moji biće u službi nade, dokle god ne dođe moj čas da me pozoveš.Ako čekam, to je grob moj; noću ću leći u njemu i nastaviti san. Reći ću grobu: Ti si otac moj, i crvu: Ti si majka moja i sestra. Gde je sada moja nada? Možda li ona još postoji? Ko će je videti? Otići će u grob i posrnuće u najdublji njegov deo, a ako i tražim nadu, neće je biti.” O Jovu 14,14; 17,13-16.

      Gde su umrli? Jov i Isaija odgovaraju veoma određeno. Mrtvi su u prahu zemaljskom, počivaju u svojim grobovima i čekaju veliku promenu koju im je Isus obećao.

      Smrt ne treba da plaši Hristovog sledbenika. Pošto je smrt nesvesno stanje, umrli će mirno sačekati da čuju Glas Davaoca života. Kada bi umrli bili na Nebu i gledali nevolje kroz koje prolaze njihovi dragi na Zemlji, kako bi mogli biti srećni? Kada bi bili u paklu, trpeći teške patnje sve do drugog dolaska Isusa Hrista, teško bi bilo shvatiti da bi Bog ljubavi dopustio da Njegova deca tako dugo pate. Kao da bi kazna bila daleko teža od učinjenog dela, čak i kod onih koji su zaista bili zli!

ŠTA JE LJUDSKI „DUH“?

      Mnogi hrišćani veruju da u svakoj osobi postoji besmrtni nematerijalni deo, koji ne pada u san kada telo umre. „Duh“ svake osobe, tako se misli, nastavlja da živi dalje, ili na Nebu ili u paklu. Uči li Biblija to gledište?

1. Od kojih je delova Bog sazdao čoveka prilikom stvaranja?

„Tada je Gospod Bog oblikovao čoveka od praha zemaljskog, i udahnuo mu u nos dušom života; i postade čovek duša živa.” 1. Mojsijeva 2,7.

2. Šta se događa s tim delovima kada čovek umre?

„Ne uzdajte se u knezove, ni u sina čovekova, u koga nema spasenja. Izlazi duh njegov, i vraća se u zemlju svoju; u tom danu nestaju svi planovi njegovi.“ Psalam 146,3.4

3. Koji je dar Bog dao čoveku i životinjama?

„I dođoše k Noinoj lađi dva po dva, od svega tela u kojemu ima duha života, dođoše, kako je zapovjedio Bog Noji. I pomre sve telo što se miči po zemlji, od ptica i od stoke i od zveri i od svega što se miče po zemlji, i svi ljudi. Sve što je imalo duše života u nozdrvama svojim, sve što je bilo na suvom, pomre.” 1. Mojsijeva 7,15.21.22.

      Dah života, koji je čovek dobio prilikom stvaranja, predstavlja životni princip, ili životnu silu koja daje život telu i postojanje osobi. Kada čovek umre, odvija se suprotan proces. Dah života — duh vraća se Bogu, a telo se vraća u prah zemaljski. Reči “dah« (Psalam 146,4) i “duh« (Propovednik 12,7) prevod su iste jevrejske reči “ruah«. Isti pojam se u Novom zavetu obeležava rečju “pneuma«. Obe reči imaju mnogo raznovrsnih značenja:

1. Dah iz usta

„Po reči Gospodnjoj načinjena su nebesa, i duhom usta njegovih sva vojska njihova.“ Psalam 33,6

2. Strujanje vazduha, vetar, povetarac

„I podiže Gospod dužinu mora silnim istočnim vetrom, koji je čitavu noć naduvao, i prešao je more, i podelio ga u dva dela, i išao je po suvom zemljištu kroz sredinu mora.“ 2. Mojsijeva 14,21

3. Božji Duh

„A zemlja beše pusta i prazna, i tama beše na dubini, i Duh Božji leteo je nad vodama.“ 1. Mojsijeva 1,2

4. Zli duh

„I kad god bi došao zli duh od Boga na Saulovu, David bi uzeo harfu i igrao; i Saul bi bio olakšan i dobro mu bi, i zli duh bi odlazio od njega.“ 1. Samuilova 16,23

5. Načelo koje daje život telu

„I evo, ja ću doneti potop na zemlju, da izginne sve telo u kojem je duh života pod nebom; sve što je na zemlji izumreće.“ 1. Mojsijeva 6,17

6. Osećanja, intelektualne funkcije, stanje volje

„Ujutru bi mu srce bilo uznemireno, i poslao je da dozovu sve vrače i mudrace egipatske, i ispriča im san svoj, ali oni ne mogahu da ga protumače faraonu.“1. Mojsijeva 41,8

      Biblija nikada ne kaže da „duh” čovečji nadživljava smrt tela kao besmrtna, svesna celina, jedinica. U Propovedniku 3,19-21, “duh« je životna snaga koju je Bog usadio u čoveka prilikom stvaranja, a osim čoveku, dao ju je i svakom živom stvorenju.

      Neki tumači Biblije pokušavaju da se posluže tekstom Propovednik 12,7. kao dokazom da besmrtni duh dobrih ljudi ide na Nebo kada čovek umre. Ako je “duh« u tom tekstu čovekova besmrtna duša, tada “duše« svih ljudi, i dobrih i zlih, moraju ići na Nebo posle smrti. Međutim, niko ne veruje da se i duše zlih uzdižu na Nebo posle njihove smrti. Tekst jednostavno želi da kaže da se životno načelo, životna sila, koju je Bog dao svim ljudima, vraća Bogu posle njihove smrti. Doktrina o besmrtnosti duše ovde nije ni spomenuta.

      I Stari i Novi zavet ponekad se služe rečju “duh” da bi progovorili o čovekovom umu, njegovoj sposobnosti da razmišlja razumno, kao i o njegovoj sposobnosti da oseća i bira. (Vidi Danilo 2,1; 5,12; Matej 26,41; Rimljanima 1,9.) Takve intelektualne i emocionalne sposobnosti nikada ne nadživljavaju telo. U tom smislu, “duh” je unutrašnji život, potpuno zavisan od postojanja tela. Kao što smo videli, čovek posle smrti nema razuma, osećanja, ni snage volje. Zato što mu je bila oduzeta životna sila, on je prestao da bude živa osoba.

ŠTA JE „DUŠA“? DA LI JE DUŠA BESMRTNA?

      Da li je Bog čoveku stvorio besmrtnu dušu? 1. Mojsijeva 2,7 kaže da telo i dah života sačinjavaju živu dušu. To bi značilo da kada bi dah života bio povučen od čoveka, on bi bio mrtva duša. Ako duša može umreti, onda nije besmrtna. Besmrtnost je sposobnost večnog života!

1. Šta nam Biblija govori o duši?

„Eto, duša koja greši, ta će umreti. Sin neće nositi krivicu oca, niti će otac nositi krivicu sina. Pravednost pravednog biće na njemu, i bezakonje bezakonika biće na njemu.“ Jezekilj 18,4;

„I drugi anđeo izlije svoju čašu u more, i ono postane kao krv mrtvaca, i svaka duša živa pogibe u moru.“ Otkrivenje 16,3;

      Stari zavet za pojam „duše” upotrebljava reč “nefeš”. U Novom zavetu se pisci služe grčkom rečju „psiha” istog značenja. Zanimljivo je da se jevrejska reč “nefeš” u našoj Bibliji u 4. Mojsijevoj 6,6. prevodi kao mrtvo telo! U 1. Mojsijevoj 1,20.21.30; 2,19; 9,10.12.15.16. reč “duša« — “nefeš” očigledno se upotrebljava kao i oznaka za životinje! Životinje su žive duše isto onako kao što su to ljudi! Bog je i životinje stvorio od praha i dao im dah života. Kada životinje uginu, postaju, kao i čovek, mrtve duše!

2. Kada čoveka uporedimo sa Bogom, ko jedini ima besmrtnost?

„Koji će se pokazati u svoje vreme, blagosloven i jedini Vladar, Kralj kraljeva i Gospod gospodara, koji jedini ima besmrtnost, koji prebiva u svetlosti, kojoj se pristupiti ne može, koga nijedan čovek nije video niti može videti, kojemu je čast i vlast večno. Amin.“ 1. Timotiju 6,15.16.

      Pošto Bog „sam ima besmrtnost“, ljudska duša nije besmrtna. Kao što smo videli, ljudska duša se sastoji od dva dela – od tela i daha života. Jedno bez drugog ne može postojati kao živa jedinka. Smrt tela je i smrt duše.

      Novozavetna grčka reč za „dušu“ je psiha i ima isto značenje kao i starozavetna. Često se najbolje prevodi kao „život“ (Vidi Marko 3,4; 8,35!).

      Nigde u Pismu se o duši ne govori kao o bestelesnom besmrtnom svesnom delu čovekove ličnosti, na Nebu ili u paklu. Duša je uvek čovekova ličnost ili deo nje! Ponekad se psiha odnosi na čovekovu duhovnu ličnost, na njegovu intelektualnu i emocionalnu ličnost. Međutim, te sposobnosti duše nikada se ne smatraju nečim odvojenim od fizičkog dela čovekove ličnosti. Kada umre telo, s njime umiru i sve sposobnosti duše. Ono što je sačuvano u Bogu, to je Božje sećanje na vernost čoveka i Božje obećanje da će čovek dobiti večni život prilikom drugog Hristovog dolaska.

HOĆE LI MRTVI OPET OŽIVETI?

1. Šta nam Biblija govori o vaskrsenju mrtvih?

„Ne čudite se tome; jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas njegov, i izaći: koji su činili dobro, u vaskrsenje života; a koji su činili zlo, u vaskrsenje osude.“ Jovan 5,28.29.

„I imam nadu u Boga, koju i ovi sami očekuju, da će biti vaskrsenja pravednih i nepravednih.“ Dela 24,15.

      Postoje dva vaskrsenja: “vaskrsenje života” kada ustaju “pravedni” i “vaskrsenje suda” kada će ustati “nepravedni«. Prvo vaskrsenje će se zbiti prilikom drugog Hristovog dolaska, kada će svi pravednici, i živi i oni koji su ustali, dobiti besmrtnost. Svi će oni sa savršenim telima biti uzeti na Nebo (Vidi Jovan 14,1-3; Otkrovenje 7,13-17!).

      Drugo vaskrsenje, kada će ustati neverni, dogodiće se posle hiljadu godina (Vidi Otkrovenje 20,5.7-9!). Izgubljenima nikada neće biti data besmrtnost, njih će pojesti oganj poslednjeg velikog dana. Oni se neće ni mučiti celu večnost! (Vidi Malahija 4,1.3; Psalam 37,10.20; 68,1.2; Juda 13; 2. Petrova 2,17!)

ŠTA SE O OVOME GOVORI: Vekovima je većini hrišćana bila nametnuta doktrina o besmrtnoj duši. I danas većina hrišćanskih crkava uči da je duša besmrtna i da se prilikom Smrt dobija nagradu: Nebo ili pakao. Verovanje u čistilište takođe se zasniva na istom učenju.

ZAKLJUČAK

Hristovom zaslugom na Golgoti, smrt je postala samo privremeni san. Nema nikakvog besmrtnog dela čoveka koji bi preživeo smrt tela. U vreme drugog dolaska Isusa Hrista, ustaju pravednici i zajedno sa živim pravednicima dobiće besmrtnost. Posle isteka hiljadu godina, zli će ustati i, u skladu sa svojim delima, nestati za sva vremena.

PRAKTČNA PRIMENA POUKE:

Jesam li se oslobodio straha pred smrću zato što mi je Isus obećao vaskrsenje?

Da li sam shvatio vrednost života u Isusu Hristu?