„Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristovog? Jer smo jedan hleb, jedno Telo mnogi; jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu.“ 1. Korinćanima 10, 16-17.

Gospodnja večera. „Gospodnja večera je uzimanje dela u simbolima Isusovog tela i krvi kao znak izražavanja vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U tom iskustvu zajedništva Hristos je prisutan da bi se sreo sa svojim narodom i da bi ga osnažio. Dok uzimamo deo u Gospodnjoj večeri, mi radosno objavljujemo Gospodnju smrt sve dok On opet ne dođe. Da bismo se pripravili za Gospodnju večeru, treba da ispitujemo sebe, da se kajemo i priznajemo svoje grehe. Učitelj je ustanovio službu pranja nogu u znak ponovnog čišćenja, kao izražavanje spremnosti da služimo jedni drugima ponizno, po ugledu na Hrista, da sjedinimo svoja srca u ljubavi.“

Kako će Hristovi sledbenici, udaljeni od Hristovog vremena provalijom od skoro dve hiljade godina, imati stalno na umu značenje Hristove smrti, Njegovog vaskrsenja i   vaznesenja na Nebo? Kako da steknu duhovno iskustvo koje su imali Isusovi prvi sledbenici?

      Slavlje Gospodnje večere Hristos je odredio kao sredstvo da se oni koji veruju redovno duhovno obnavljaju. U svakodnevnom životu, najbolji način da se upoznate s ljudima je da jedete s njima. Prilikom Gospodnje večere hrišćani upravo to čine, ali ne samo to, oni se nalaze u društvu samog Gospoda Isusa Hrista i s Njime razgovaraju. Dok uzimaju simbole Njegove velike žrtve, hrišćani verom primaju duhovnu hranu koju im samo Isus može dati.

VAŽNOST PONIZNE SLUŽBE

1. S kojim su se problemom suočavali Hristovi učenici?

„I dođe u Kapernaum, i kad bješe u kući zapita ih: šta se prepiraste putem među sobom?  

A oni mučahu; jer se putem prepiraše među sobom ko je najveći.“Marko 9, 33-34

      Samo još nekoliko kratkih časova i Isus će biti okrutno prikovan na krst, a ponos je carovao u gornjoj sobi. Učenici su se međusobno prepirali oko najviših položaja u Hristovom carstvu. Nisu još bili naučili lekciju o nesebičnoj službi.

      Kada se prave zajedničke fotografije, neki stoje po strani, a želeli bi, u stvari, da budu u sredini prednjeg reda! Tako je bilo i sa Dvanaestoricom. Pitanja o ličnom statusu i položaju imala su za njih najveću važnost. Želeli su da im drugi služe umesto da oni služe drugima. Zamislite kakvim se mislima bavio Isus u tim trenucima i šta je osećao gledajući te sukobljene učenike.

2. Kako je Isus naglasio važnost poniznosti?

„Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avraamova sina.        

Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.

A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama.  

A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona.“Matej 18, 1-4

      Pre počasti ide smernost! Ljubav prema nagradama, položajima i podelama nema mesta u Hristovom carstvu. Rang, bogatstvo, lepota ili intelektualna veličina nikada ne mogu zameniti zajedništvo s poniznim Isusom. Na Nebu neće biti takmičenja za „Mis Univerzum“! Samo oni koji imaju novo srce mogu shvatiti ova načela (Matej 18, 3). U Gospodnjim očima najveća ličnost u Crkvi je ona koja najponiznije služi bližnjima!

OBRED PONIZNOSTI

       U noći koja je prethodila Hristovoj smrti učenici su se prepirali oko prvenstva. Isus ih nije mogao povesti u sveobuhvatniju duhovnu službu, jer je greh bio u njihovim srcima. On je učinio nešto potpuno neobično da bi ih naučio poniznosti, tražeći od njih da to isto sami čine u budućnosti.

1. Kako je Isus na poslednjoj večeri pokazao svoju veliku poniznost i ljubav?

„Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže; 

Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojijem bješe zapregnut.“ Jovan 13, 4-5.

      Dok je borba za najviše položaje zaokupljala učenike u gornjoj sobi, Isus je kleknuo da opere 24 prljave noge! Ponizio se da bi mogao služiti. Divan uvid u Njegov način ponašanja: „Nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju dade u otkup za mnoge!“ (Matej 20, 28). Hristovo ponižavanje, kako je kao Bog postao čovek, pokazano je u Filibljanima 2, 5-8! Krajnja poniznost izražena je rečima: „Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti na krstu!“ (Filibljanima 2, 8).

      Misli o osećanjima Jude! Šta se dešavalo u osećanjima Jude dok mu je Isus prao noge? Za 30 srebrnika Juda je obećao da preda svoga Učitelja. Ipak, Mesija, koji to sve zna, umesto da ga optuži pred svima, saginje se i pere mu noge! Sila Hristove ljubavi skoro da je uverila Judu da treba da prizna svoj greh. Tragično je bilo njegovo odbijanje. Po njegovom mišljenju, niko nije bio vredan obožavanja ako se dragovoljno spusti do položaja nevažnog sluge. Odlučio je zato da ostane pri svom planu i na kraju je izgubio večni život.

      Petar je drugačije reagovao. Zadivila ga je spremnost Učitelja da se toliko ponizi da njemu, Petru, opere noge. Posramio se što to sam nije učinio umesto Isusa. Osetio je da ga je oholost sprečila da se prihvati posla sluge. Čitaj „Čežnja vekova“, 554-556!

2. Šta simbolički predstavlja pranje nogu?

„Reče mu Petar: nikad ti nećeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom.        

Reče mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.

Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.“Jovan 13,8-10

      „Hristos… govori o uzvišenijem očišćenju koje je slikovito prikazano nižim. Onaj koji dolazi sa kupanja je čist, ali noge u sandalama brzo se zapraše, i potrebno ih je nanovo oprati. Tako su Petar i njegova braća bili oprani u velikom izvoru otvorenom za greh i nečistotu. Hristos ih je priznavao za svoje. Međutim, iskušenje ih je navelo na zlo i njima je još uvek bila potrebna Njegova milost koja očišćava. Kada se Isus zapregao ubrusom da opere prašinu sa njihovih nogu, On je želeo da tim istim činom iz njihovih srca opere razmimoilaženja, ljubomoru i gordost. To je imalo mnogo veći značaj nego pranje njihovih prašnjavih nogu. Sa duhom koji su tada posedovali, nijedan od njih nije bio spreman za zajednicu sa Hristom. Dokle god nisu bili dovedeni u stanje poniznosti i ljubavi, nisu bili spremni da učestvuju u pashalnoj večeri niti da uzmu udela u službi za spomen koju je Isus upravo nameravao da uspostavi. Njihova srca su se morala očistiti!“ /Čežnja vekova, 646/

3. Šta je Isus zatražio od svojih sledbenika da čine jedni za druge?

„A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama?

Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.    

Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge.     

Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih. 

Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao. 

Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.“ Jovan 13, 12-17.

      Pranje nogu je važan deo pripreme za Gospodnju večeru. Isus je rekao: „I vi ste dužni jedan drugome prati noge! Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih!“ /Jovan 13, 14-15/

      „Kao Petar i njegova braća, i mi smo oprani u Hristovoj krvi, pa ipak, često u dodiru sa zlom čisto srce se uprlja. Mi moramo doći Hristu i primiti Njegovu milost koja očišćava. Petar se ustezao da svoje prašnjave noge prepusti dodiru ruku svoga Gospoda i Učitelja; koliko često mi dovodimo svoja grešna, prljava srca u dodir s Hristovim srcem! Koliko ga žaloste naše zle naravi, naša taština i naša oholost! Pa ipak, moramo mu doneti sve svoje slabosti i nečistotu! On nas jedini može da opere i očisti! Mi nismo spremni za zajednicu sa Njime ako nismo očišćeni Njegovim uspešnim delovanjem.

      Sada, pošto je oprao noge učenicima, rekao je: „Ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.“ Ovim rečima Hristos nije naložio samo pokazivanje gostoljubivosti. To je značilo mnogo više nego samo pranje nogu gostima isprljanih prašinom na putovanju. Hristos je ovde uspostavio jednu versku službu. Delom našeg Gospoda ovaj svečani čin poniznosti učinjen je posvećenim obredom. Učenici treba da ga poštuju, da bi uvek mogli imati na umu Njegove pouke o poniznosti i službi.“ /Čežnja vekova, 558-559/

USTANOVLJAVANJE GOSPODNJE VEČERE

1. Pošto je učenicima oprao noge, koji je obred Isus ustanovio?

„I kad jeđahu, uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.   

I uze čašu i davši hvalu dade im govoreći: pijte iz nje svi;

Jer je ovo krv moja novoga zavjeta koja će se proliti za mnoge radi otpuštenja grijeha.“ Matej 26, 26-28.

      Poslednja večera koju je Isus uzeo sa svojim učenicima poslednjeg četvrtka uveče bila je pashalna večera (vidi Jovan 13, 1). Poslednja večera bila je i poslednja Pasha. Pasha je ukazivala na žrtvu Mesije za grehe sveta (vidi 1. Korinćanima 5, 7). Sutradan, Isus je bio razapet. Starozavetne službe u Svetištu, koje su ukazivale na Njegovu smrt, izgubile su značenje. Životinjske žrtve bile su zamenjene pravom Žrtvom, a zemaljska služba je bila zamenjena Hristovom nebeskom prvosvešteničkom službom (vidi Jevrejima 10, 11-12; 7, 25).

      Upravo zato je Isus prilikom poslednje večere ustanovio posebni obred, Gospodnju večeru, umesto Pashe. Taj obred zajedništva premošćuje prostor između Golgote i drugog dolaska. Pasha je ukazivala unapred na Golgotu, a Gospodnja večera je spomen na tri događaja: 1. Žrtvu na krstu, 2. Drugi dolazak Isusa Hrista i 3. Večno zajedništvo s Njim.

2. Kako znamo da Isus traži od svojih sledbenika da slave uspomenu na Gospodnju večeru sve do Hrisgovog drugog dolaska?

„Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hljeb,

I zahvalivši prelomi i reče: uzmite, jedite, ovo je tijelo moje, koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.

Tako i čašu, po večeri, govoreći: ova je čaša novi zavjet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.

Jer kad god jedete ovaj hljeb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.“1  Korinćanima 11, 23-26.

3. Kakva opasnost prsti onima koji učestvuju u Gospodnjoj večeri ako im srce nije čisto pred Gospodom?

„Tako koji nedostojno jede ovaj hljeb ili pije čašu Gospodnju, kriv je tijelu i krvi Gospodnjoj. 

Ali čovjek da ispituje sebe, pa onda od hljeba da jede i od čaše da pije;  

Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tijela Gospodnjega.

Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.“ 1. Korinćanima 11,27-30.

      Sledeći navodi pokazuju naš pravi odnos prema Gospodnjoj večeri i način na koji je treba slaviti:

4. Gospodnja večera treba da bude radostan, blagosloven događaj (Vidi 1. Korinćanima 10,16!):

„Ali, Gospodnja večera ne treba da bude vreme tugovanja. To nije njena svrha. Kada se Gospodnji učenici okupe oko Njegovog stola, ne treba da se sećaju svojih nedostataka niti da ih oplakuju. Ne treba da se zadržavaju na svom prošlom verskom iskustvu, bez obzira da li je ono bilo ohrabrujuće ili ne. Isto ne treba da se sećaju svojih međusobnih nesuglasica. Pripremna služba otklonila je sve ovo. Sada dolaze da se sretnu sa Hristom. Oni ne treba da stoje u senci krsta, već u njegovoj spasonosnoj svetlosti.“ (Čežnja vekova, 567)

5. Vernici treba da se okupljaju i učestvuju u Gospodnjoj večeri kao udovi Tela Hristova (Vidi 1. Korinćanima 10,17!):

„Svi oni koji dolaze s verom koja je usredsređena na Hrista, dobiće veliki blagoslov. Svi oni koji zanemaruju ovo vreme božanske prednosti pretrpeće gubitak. Na njih bi se s pravom mogle odnositi reči: ‘Niste svi čisti!“ (Čežnja vekova, 567)

6. Svi koji žele da učestvuju, treba da budu pozvani (Vidi Matej 26, 27!):

„Hristov primer zabranjuje isključivanje iz Gospodnje večere. Istina je da javni greh isključuje krivca. To Sveti Duh jasno uči (1. Korinćanima 5,11). Ali, izvan toga, niko ne sme izricati sud. Bog nije prepustio ljudima da odlučuju ko će učestvovati. Jer ko može čitati srce? Ko može razlučiti žito od kukolja? ‘Ali, čovek da ispituje sebe pa onda od hleba da jede i od čaše da pije!’ U zajednicu mogu doći i osobe koje u srcu ne služe istini i svetosti, ali koje, možda, žele da učestvuju u obredu. Njima to ne treba zabraniti. Niko ne sme isključiti sebe od svete večere zato što su, možda, prisutni oni koji nisu dostojni.“ (Čežnja vekova, 566)

7. Mora se upotrebljavati samo neprevrelo vino (Priče 20,1):

„Neprevrelo vino, koje je On osigurao gostima na svadbi, bilo je zdravo i osvežavajuće piće. Takvo vino su naš Spasitelj i Njegovi učenici upotrebili na prvoj Gospodnjoj večeri. Takvo vino treba da se uvek uzima u toku Gospodnje večere kao simbol Spasiteljeve krvi. Sakramentalna služba treba da osvežava dušu i daje život. S njome ne sme biti povezano ništa što bi poslužilo na zlo.“ (T97, 65)

8. Treba upotrebljavati samo beskvasni hleb (Vidi 1. Korinćanima 5,7.8!):

„Hleb s kvascem ne sme doći na sto Gospodnje večere; beskvasni hleb je jedini pravilan prikaz poslednje večere našeg Gospoda.“ (EGW, 6 SDA VS; 1090)

DUHOVNO ZNAČENJE GOSPODNJE VEČERE

1. Šta to znači uzimati učešća u telu i krvi Hrista Isusa?

„Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hljeb koji lomimo nije li zajednica tijela Hristova? 

Jer smo jedan hljeb, jedno tijelo mnogi; jer svi u jednome hljebu imamo zajednicu.“ 1. Korinćanima 10,16.17

      U svojoj velikoj propovedi o Hlebu života (Jovan 6), Isus je jasno objavio šta to znači imati učešća u Njegovom telu i krvi. Činjenica da se On ovde služi slikom, metaforom, postaje potpuno jasna kada čitamo: „Duh je ono što oživljava, telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.“ (Jovan 6,63). Mi imamo učešća u Hristovom telu i krvi kada primamo Njegovu Reč u svoje srce. To činimo kada prihvatamo Svetoga Duha da živi u nama (Vidi Rimljanima 8,9.10; Efescima 3,16-21!). Kada učestvujemo u Gospodnjoj večeri, mi duhovno primamo Isusa u svoje srce. Hleb i grožđani sok predstavljaju naše duhovno primanje Gospoda, Svetim Duhom. Hristos nije stvarno prisutan u hlebu i vinu. Ali, Hristos je prisutan u srcu pravog vernika koji uzima hleb i vino.

2. Koliko je puta Isus bio žrtvovan za naše grehe? Da li je Gospodnja večera ponavljanje Žrtve na Golgoti?

„Kojemu nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najprije za svoje grijehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer on ovo učini jednom, kad sebe prinese.“Jevrejima 7,27

      Samo jednom je bilo neophodno da se Isus prinese za grehe ljudi. Patnje koje su dovele do pomirenja nisu u prvom redu bile fizičke prirode. Bila je to patnja Božanstva izazvana odvajanjem Boga Oca od Boga Sina. To odvajanje je slomilo srce Boga Sina. Ta jedna Žrtva je bila dovoljna da pokrije sve grehe učinjene u toku cele istorije našeg sveta. Kazna koju je Hristos podneo je dovoljna za otkupljenje svakog grešnika — ako otvori svoje srce i prihvati Isusa kao Spasitelja i Gospoda (Vidi Rimljanima 5,17!).

GOSPODNJA VEČERA U NEBESKOM CARSTVU

1. Kada će Isus sledeći put proslaviti Gospodnju večeru sa svojim sledbenicima?

„Kažem vam pak da neću otsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega.“Matej 26,29

2. Koje uslove moraju da ispune oni koji žele da budu na gozbi s Isusom u Njegovom nebeskom carstvu?

„Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer dođe svadba jagnjetova, i žena njegova pripravila se;   

I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i bijelu: jer je svila pravda svetijeh.  

I reče mi: napiši: blago onima koji su pozvani na večeru svadbe jagnjetove. I reče mi: ove su riječi istinite Božije.“Otkrivenje 19,7-9

      Isus je gledao u budućnost, dan kada će proslaviti Gospodnju večeru sa svojim izbavljenim i otkupljenim narodom. Možda On čeka na taj trenutak kada će piti od roda vinogradskoga na „večeri svadbe Jagnjetove“ (Otkrivenje 19,9), kada će se proslavljati pobeda Njegovog plana spasenja od greha i smrti. Hristos želi da planiramo za tu prelepu Gospodnju večeru, veliku nebesku svetkovinu. Svaki put kada slavimo Gospodnju večeru, Hristos je svojim Svetim Duhom sa nama. Ali, naša iščekivanja treba da budu usmerena na budućnost, na dan kada će Božji narod biti oslobođen svakog greha i njegovih posledica. Tada ćemo odati večnu slavu našem Gospodu što nam je poklonio svoju beskrajnu ljubav.

      Oni koji verom dobiju dar Hristove pravednosti biće uzeti u nebesko carstvo da učestvuju u nebeskoj Gospodnjoj večeri. Hristova pravednost počiva na vernicima ako dopuste Svetome Duhu da vlada u njima (Vidi 1. Jovanova 2,29; 3,7; Galatima 2,20; Kološanima 1,27; Otkrivenje 3,20). Svaki put kada učestvujemo u Gospodnjoj večeri, primamo Isusa verom. On postaje pravednost koja nastava u nama, naša kvalifikacija za nebesko carstvo.

 ZA DALJE PROUČAVANJE: Kakvu sličnost vidiš između značenja mane i postavljenih hlebova u starom Izrailju i hleba i vina koje uzimaju novozavetni hrišćani?

      U starom Izrailju, mana je bila nebeski dar koji je Bog dao Izraelcima kako bi ih nahranio u pustinji. Mana je bila simbol Božje brige i obezbeđenja, ona je bila hrana koja je došla iz neba i pružala je život. U Novom Zavetu, hleb i vino u Gospodnjoj večeri takođe simbolizuju život koji dolazi od Boga. Hleb predstavlja telo Hristovo koje je bilo žrtvovano za spasenje, a vino predstavlja Njegovu krv koja je prolivena za oprost greha. Kao što je mana bila potrebna za telesni život u pustinji, tako hleb i vino predstavljaju duhovni život koji hrišćani primaju kroz Hristovu žrtvu. Ova dva elementa podsećaju na Božiju brigu za ljudski narod, kao i na to da istinski život dolazi kroz Njegovo posredovanje.

ŠTA SE OVOME GOVORI: Većina crkava ne obavlja obred pranja nogu. Papa jednom godišnje pere noge nekom siromahu.

ZAKLJUČAK

     Postoje tri osnovna verovanja o hlebu i vinu Gospodnje večere. Vekovima su neki verovali u doktrinu o transubstancijaciji. Ta doktrina uči da tvar hleba i vina postaje fizička tvar Hristovog tela i krvi kada sveštenik izgovori reči posvećenja. Svaka misa na taj način postaje ponavljanje Golgote. Suprotno tome, Biblija uči da se prinosi samo jedna jedina žrtva za greh (Vidi Jevrejima 7,27; 9,24-28; 10,12!). Drugi veruju u doktrinu o konsubstancijaciji, koja uči da se nepromenjenoj tvari hleba i vina dodaje tvar Hristovog fizičkog tela i krvi. Na osnovu Biblije, mi se pridružujemo onim crkvama koje smatraju da su hleb i vino samo simboli Hristovog tela i Njegove krvi.

      Pripremanje za Gospodnju večeru treba obaviti pre pranja nogu i u toku tog obreda. To je vreme za ponizno samoispitivanje, pokajanje, pomirenje među braćom. Gospodnja večera je sveti obred u toku kojega vernici uzimaju beskvasni hleb i neprevrelo vino u spomen Hristove žrtve na Golgoti. Kada vernici primaju hleb i vino, verom prihvatajući Hrista u svoje srce, oni se duhovno obnavljaju. Gospodnja večera je i predslika nebeske gozbe koju Hristos pripravlja otkupljenima u svom carstvu.