„Verujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, verujte prorocima njegovim i bićete srećni!” 2. Dnevnika 20,20.

„Jedan od darova Svetoga Duha je i dar proroštva. To je znak po kome se prepoznaje Crkva ostatka. Dar proroštva je izvor istine koja Crkvi daje utehu, smernice, pouku i ukor. Ti spisi naglašavaju da je Biblija merilo po kome se moraju odmeravati i procenjivati sva učenja i sva iskustva.” (Osnovna verovanja, 17)

Isus je prorekao da će se poslednje vreme pojaviti „lažni hristosi i lažni proroci” (Matej 24,24). Bez obzira što se to događalo i u proteklim vekovima, nema sumnje da se ovo proročanstvo tek danas ispunjava na upravo dramatičan način. Lažni verski učitelji, ljudi koji se predstavljaju kao Mesije, oni koji tvrde da imaju direktne vesti sa Neba, danas su brojniji nego ikada.

      Važno je da svaki hrišćanin bude sposoban da razlikuje pravo od lažnog. Nijedan od nas ne želi da bude prevaren u ove poslednje dane, neposredno pre drugog Hristovog dolaska. Biblija nam daje brojne informacije o radu proroka i o načinima prepoznavanja pravih Božjih poslanika.

      Pošto je Bog slao svoje posebne poruke preko proroka u prošla vremena da bi ohrabrio i duhovno prosvetlio svoj narod, zašto On to ne bi mogao učiniti i u dvadesetom veku? Da li je Gospodnja sila, Njegova želja da održava vezu sa svojim narodom danas manja nego ranije? Manja nego u doba Ilije ili Jeremije? Zašto bismo prihvatali stvarnost čudesnog proročkog nadahnuća u prošlim vekovima, a odbacivali ga u naše doba? Ako bi se uslovi za službu pravog proroka stekli i u radu savremene osobe, zar ne bi bilo nemudro odbaciti vesti koje dolaze od Boga? Odbaciti savete pravog proroka znači uvrediti Svetog Duha!

ŠTA SU ČINILI NADAHNUTI BIBLIJSKI PROROCI

1. Šta nam naredni biblijski tekstovi govore o radu proroka?

„I reče: blagosloven da je Gospod Bog gospodara mojega Avrama, što ne ostavi milosti svoje i vjere svoje prema gospodaru mojem, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mojega.”Luka 24,27;

,, Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi,       

Da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen.” 2. Timotiju 3,16.17

      Prvenstvena namera svih božanskih proročanstava je otkrivanje Isusa Hrista kao jedinog puta spasenja. Bog je upućivao proročke poruke da bi poveo izgubljene duše Spasitelju. Ponekad su ti saveti imali i trajnu vrednost, odnosili su se na sva vremena. Bog ih je upućivao ljudima svih budućih vekova, a ne samo onima koji su živeli u dane tog proroka. U takvim slučajevima su te vesti bile zapisane da bi ih čitale buduće generacije.

      Ponekad su vesti bile namenjene isključivo prorokovim savremenicima. Takve poruke nisu bile sačuvane, nisu doprle do naših dana. Spisi takvih proroka, kao što su bili Natan, Gad, Ahija, Juj i drugi, nisu postali deo svetog kanona zato što se nisu odnosili na buduće naraštaje.

      Neki problemi u Božjoj Crkvi ograničeni su i vremenski i prostorno. Bog je ponekad birao posebne vesnike da reši takve lokalne probleme. Na primer, Božji Duh je sišao na Jazila, koji je proricao u vreme vladavine Josafata nad Judom. On im je uputio poruku da će pobediti neprijatelje narednog dana. Upravo je taj prorok izrekao poznate reči: ,,Nije vaš rat nego Božji!” (2. Dnevnika 20,15)

      Nadahnut prorok ne mora da bude kanoniziran, njegovi se spisi ne moraju nalaziti u Bibliji. Poruke nadahnutih nekanonskih proroka isto su tako dolazile direktno od Boga kao i vesti kanonskih proroka! Jedina razlika je u tome što je Bog izabrao dela kanonskih proroka da postanu deo Biblije. Poruke nekanonskih proroka su, možda, bile samo ponavljanje vesti koje su već uključene u kanon Svetog pisma, ili su bile namenjene rešavanju lokalnih problema.

I žene su bile uključene u proročku službu. Navedi imena nekih proročica!

„I Marija proročica sestra Aronova uze bubanj u ruku svoju; a za njom izidoše sve žene s bubnjima i sviralama.        

I otpijevaše im Marija: pjevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vrže u more.”2. Mojsijeva 15,20.21

„I bješe Ana proročica, kći Fanuilova, od koljena Asirova; ona je ostarjela, a sedam je godina življela s mužem od djevojaštva svojega“ Luka 2,36

      Bog nije pravio razliku između muškaraca i žena kada je birao osobe preko kojih će uputiti svoje poruke ljudima. Često je birao i pobožne žene kao oruđa preko kojih će objaviti svoja otkrivenja.

KAKO SU PROROCI DOBIJALI SVOJA OTKRIVENJA?

1. Na koje načine je Bog upućivao svoje poruke svojim vesnicima?

„A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje Misirske, još ću ti dati da sjediš u šatorima kao o praznicima” Osija 12,10

Direktne poruke Svetoga Duha su ponekad bile izrečene glasno, a ponekad su to bile zapovesti koje je prorok osećao celim svojim bićem kao božanski nalog. Ponekad su poruke dolazile putem viđenja i snova. Prorok je znao da mu je poverena odgovornost i dužnost da božansku poruku prenese narodu.

      „Nisu reči u Bibliji nadahnute, već su ljudi bili nadahnuti. Nadahnuće ne deluje na čovekove reči ili njegove izraze, već na čoveka samoga, koji se, pod uticajem Svetoga Duha, nadahnjuje mislima. Međutim, reči dobijaju pečat uma tog pojedinca. Ali, božanski um sve prožima. Božanski um i volja se sjedinjuju s ljudskim umom i voljom, i tako čovekove reči postaju Božja reč.” (18M 21)

      „Mi verujemo da Bog svojim slugama daje videlo, prosvetljujući njihov um i tako ih nadahnjujući mislima, a ne, osim u retkim slučajevima, tačnim rečima kojima misli treba da budu izražene.” (GSR, Rah 27. XI 1883)

2. U kakvom se fizičkom stanju prorok ponekad nalazi dok prima otkrivenje?

„I ja Danilo sam vidjeh utvaru, a ljudi što bijahu sa mnom ne vidješe je, ali ih popade strah velik, te pobjegoše i sakriše se.

I ostah sam, i vidjeh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i ljepota mi se nagrdi, i ne imah snage.   

I čuh glas od riječi njegovijeh, i kad čuh glas od riječi njegovijeh, izvan sebe padoh ničice licem na zemlju. 

I gle, ruka me se dotače i podiže me na koljena moja i na dlanove moje.” Danilo 10,7-9

      Biblija ne kaže da je fizičko stanje proroka dok dobija viđenje uvek isto. Nije nam rečeno da se fizičke pojave uzimaju kao proba prorokove verodostojnosti. Fizičko stanje proroka dok dobija viđenje može da se glumi, osoba može biti pod uticajem neke druge sile. Ali, ako biblijski testovi verodostojnosti proroka daju pozitivne rezultate, a fizičke pojave su takođe vidljive, tada se one mogu smatrati dodatnim dokazima verodostojnosti proročkog dara.

3. Na koja dva načina su proroci prenosili Božje poruke ljudima?

„A on reče: idi, i reci tome narodu: slušajte ali nećete razumjeti, gledajte ali nećete poznati.

Učini da odeblja srce tome narodu i uši da im otežaju, i oči im zatvori, da ne vide očima svojim i ušima svojim da ne čuju i srcem svojim da ne razumiju i ne obrate se i ne iscijele.

A ja rekoh: dokle Gospode? A on reče: dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kuće da budu bez ljudi, i zemlja dokle sasvijem ne opusti.” Isaija 6,9-11

KAKO MOŽEMO USTANOVITI KO JE PRAVI PROROK?

1. Sa čime će se uvek slagati poruke pravog proroka?

„Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.” Isaija 8,20

„Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj;   

I ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dijel od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što je napisano u knjizi ovoj.” Otkrivenje 22,18.19

      Teks iz Isaije 8,20 može se prevesti jasnije: „Držite se zakona i svedočanstva! Ako vam ne govore u skladu s tom rečju, tada u njima nema svetlosti zore.” Ako, dakle, ne uče u skladu s Biblijom, tada znate da njihova poruka ne dolazi od Boga.

      „Božja Reč je merilo kojim se moraju proveravati sva učenja i sva iskustva!” (Velika borba, 9)

      „Ali, Bog će imati na Zemlji svoj narod, koji će paziti na Bibliju, i samo na Bibliju, kao merilo svih učenja i temelj svake reforme.” (Velika borba, 483)

      „Biblija, i samo Biblija, mora da bude naše veruju jedina veza jedinstva; svi koji se klanjaju toj Svetoj Reči biće skladni.” (1SM 416)

2. Kakve će duhovne rezultate donositi učenje pravog proroka u sopstvenom životu i u životu onih koji se nalaze pod njegovim uticajem?

„Čuvajte se od lažnijeh proroka, koji dolaze k vama u odijelu ovčijemu, a unutra su vuci grabljivi.     

Po rodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?   

Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa.

Ne može drvo dobro rodova zlijeh rađati, ni drvo zlo rodova dobrijeh rađati.

Svako dakle drvo koje ne rađa roda dobra, sijeku i u oganj bacaju.

I tako dakle po rodovima njihovijem poznaćete ih.” Matej 7,15-20.

      Jedan od velikih znakova poslednjeg vremena biće pojavljivanje lažnih proroka čija će osnovna delatnost biti prevara. Vidi Matej 24,11.24! Hristos je svojim sledbenicima dao pravo da ispituju rodove! “Po rodovima njihovim poznaćete ih!” (Matej 7,20)

3. Koliko se možemo osloniti na proročanstva pravog Božjeg proroka?

„Ali prorok koji bi se usudio govoriti što u moje ime što mu ja ne zapovijedim da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok da se pogubi.    

Ako li rečeš u srcu svojem: kako ćemo poznati riječ koje nije Gospod rekao?

Što bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navrši se, to je riječ koje nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se.”5. Mojsijeva 18,20-22

      Neka božanska proročanstva su uslovljena čovekovim odazivom. Ninevija je bila spasena iako je Jona proricao da će biti uništena. Narod je ispunio uslove da Božja osuda bude povučena (Vidi Jona 3,10!). Mnoga Božja obećanja, data Izraelu, nisu se mogla ispuniti zato što je narod stalno odlazio u otpad (Vidi Jeremija 18,7-10!). Ipak, proba je verodostojna: pravi proroci nikada ne izriču lažna proročanstva.

4. Šta će pravi prorok učiti o Isusu Hristu?

„Ljubazni! ne vjerujte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svijet.      

Po ovome poznajte Duha Božijega, i duha lažnoga; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; 

A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sad je već na svijetu.” 1. Jovanova 4,1-3.

HOĆE LI U POSLEDNJE DANE BITI PRAVIH PROROKA?

1. Šta nam biblijski tekstovi otkrivaju o daru proročanstva u Crkvi u dane posledka?

„I poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.    

I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj; 

I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.

Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.

I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.” Joilo 2,28-32

      „Svedočanstvo Isusovo”, o kome Jovan govori u Otkrivenju 12,17, definisano je u Otkrivenju 19,10. Anđeo je jasno kazao da i on, kao Jovan, objavljuje proročke Hristove poruke. Činjenica je da „svedočanstvo Isusa Hrista“ u knjizi Otkrivenje označava nešto mnogo veće nego što je samo delovanje Svetoga Duha u srcu svakog vernika. Ono označava delo nadahnutih proroka koji, kao i Jovan, dobijaju vizije, snove i posebne poruke koje treba da prenesu ljudima. Gospod je preko Joila i Jovana obećao da će u poslednje dane slati svoje proročke poruke ljudima da bi ih vratio Bibliji i Isusu.

2. Kako se moramo odnositi prema delu pravih nadahnutih proroka?

„Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite.   

A sve kušajući dobro držite.” 1. Solunjanima 5,19-21

„A ujutru ustavši rano izidoše u pustinju Tekujsku; a kad izlažahu, stade Josafat i reče: čujte me, Judejci i Jerusalimljani: vjerujte Gospodu Bogu svojemu i bićete jaki, vjerujte prorocima njegovijem i bićete srećni.” 2. Dnevnika 20,20 

DA LI SE PROROČKI DAR POKAZAO U CRKVI POSLEDNJEG VREMENA?

      Mi verujemo da se pravi dar proročanstva pokazao u radu Elen G. Vajt. Pitanja, koja postavljamo, proizIlaze iz prethodnog proučavanja:

1. Šta je sama Elen G. Vajt tvrdila o sebi?

„Nisam za sebe ništa tvrdila osim da mi je rečeno da sam Gospodnji vernik, da me je On pozvao u mojoj mladosti da budem Njegov vesnik, da primam Njegovu reč i objavljujem jasnu i odlučnu poruku u ime Gospoda Isusa. Zašto nisam tvrdila da sam prorok?

      Zato što su u ovo doba mnogi, koji drsko tvrde da su proroci, sramota za Hristovo delo; i zato što je u moj rad uključeno mnogo više nego što reč prorok označava.”(1SM 32)

2. Da li je Elen Vajt tvrdila da dobija vizije i snove od Boga?

Da! Mnogo puta u svojim spisima ona tvrdi da je dobijala vizije i snove od Boga.

1. Da li je Elen Vajt ispunjavala uslove koji se postavljaju pravom Božjem proroku?
2. Sklad njenih spisa s Biblijom

      U svojim spisima Elen Vajt nikada ne uči neku doktrinu koja se ne može savršeno poduprti Biblijom. Njeni spisi nas vraćaju Bibliji. „Malo se pažnje poklanja Bibliji i zato je Bog dao manje videlo da bi vodio ljude i žene ka većem videlu.” (RH, 20. januar 1903)

1. Plodovi rada Elen Vajt

      Mnogi, koji su poznavali Elen Vajt, svedočili su o njenom plemenitom hrišćanskom karakteru. Plodovi rada Elen Vajt u životu drugih pokazali su se na dva načina:

Rastom delovanja i ustanova Crkve po celom svetu.

 Duhovnim uticajem njenih spisa. Mnogi su bili privučeni Hristu i Bibliji putem njenih spisa. Jedini način da ispitate njen uticaj jeste da čitate njena dela.

1. Proročanstva Elen Vajt su bila tačna

Sva neuslovljena proročanstva koja su se odnosila na vreme pre naših dana su se ispunila. Savremeni događaji otkrivaju postepeno ispunjavanje njenih proročanstava za poslednje dane. Vidi završno poglavlje knjige ,,Velika borba”

      Tokom početne faze razvijanja spiritizma u Americi ona je prorokovala da će se taj pokret proširiti po celom svetu.

      Godine 1890. prorokovala je razaranja koja smo doživeli u Prvom i Drugom svetskom ratu.

1. Elen Vajt je uzdizala Hrista

      Spisi Elen Vajt stalno uzdižu Hrista kao jedini Izvor spasenja, Glavu Crkve, jedinu zadovoljavajuću Žrtvu, milostivog Posrednika, milostivog Sudiju. Ona opisuje Hrista kao Božanstvo u najvišem smislu te reči, kao čoveka u svakom pogledu, osim greha! Njena knjiga “Put Hristu” je veličanstven komentar biblijskog učenja o opravdanju verom u Hrista.

ŠTA SE O OVOJ TEMI GOVORI? Crkve uopšte ne odriču da su proroci postojali i posle apostolskih vremena. Međutim, njihov opis toga dara obično je širok i neodređen. Neki smatraju da su velike vođe, kao Luter, Viklif i Kalvin, bili proroci. Nekoliko televizijskih propovednika, iako ne tvrde da su proroci, kažu da su imali vizije, snove, posebne poruke od Boga. Veoma je važno da načela ove pouke primenimo na svaki takav slučaj da bismo izbegli zabludu ili prevaru.

PRAKTIČNA PRIMENA :

      Jesam li zahvalan Bogu na savetima koje mi je dao preko Biblije i spisa Duha proroštva?

      Provodim li svakog dana, čitajući te spise, bar onoliko vremena Koliko provodim pored televizora?

ZAKLJUČAK

Dar proroštva predstavlja jedan od ključnih načina na koje Bog komunicira sa svojim narodom. To nije samo fenomen iz prošlosti, već i danas ima duboku važnost i značaj. Proroštvo je ne samo božanski način usmeravanja i poučavanja, već i sredstvo ohrabrenja, ukora i otkrivenja Božje volje.

      U vremenu kada se množe lažni učitelji i samozvani proroci, veoma je važno imati duhovni razbor i znati kako razlikovati istinu od prevare. Pravi prorok nikada neće protivrečiti Božjem zakonu i svedočanstvu sadržanom u Svetom pismu. Njegove poruke usmeravaju na Hrista, podstiču na pokajanje i posvećenje, i donose plodove pravednosti u životima onih koji ih prihvataju. Prorok može biti i muškarac i žena, jer Bog bira oruđa koja su spremna da ga slušaju i prenesu Njegovu poruku, bez obzira na pol ili društveni status.

      Božje poruke dolaze na različite načine — ponekad kroz viđenja, snove ili snažan unutrašnji glas. Suština nije u senzacionalnim fizičkim pojavama, već u usklađenosti sa Božjom rečju i u plodovima koje proročko delovanje donosi. Ne smemo odbacivati proročki glas samo zato što dolazi u savremenom vremenu; naprotiv, potrebno je sa verom i oprezom ispitivati da li u tom glasu odzvanja volja Božja.

      Pravo proroštvo poziva na vernost, poslušnost i obnovu odnosa sa Bogom. Njegova snaga leži u tome što dolazi odozgo, a njegova vrednost se meri svetlošću koju unosi u tamu ljudskih zabluda. Ako otvorimo srce za Božji glas i budemo spremni da se preispitamo, proroštvo može postati dragoceno sredstvo duhovnog rasta i pripreme za ono što dolazi.