,,Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, novo postade.” 2. Korinćanima 5, 17.

,,Iskustvo spasenja. U svojoj neograničenoj ljubavi i milosti Bog je Hrista, koji nije znao za  greh, učinio ,,grehom” za nas, tako da u Njemu i mi možemo  biti opravdani pred Bogom. Vođeni Svetim Duhom, mi postajemo  svoje svesni  svoje potrebe, priznajemo svoju grešnost, kajemo se za svoje prestupe , i pokazujemo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista,  našu Zamenu i Primer. Ova spasonosna vera se  rađa u nama  božanskom silom Reči  i  predstavlja dar Božje milosti. Hristovim zaslugama mi se opravdavamo, Bog nas prima kao svoje  i  sinove i kćeri i oslobađa od vlasti greha. Svetim Duhom mi  se nanovo rađamo i posvećujemo; On obnavlja naš um, upisuje  Božj zakon u  naše srce i daje nam silu da živimo svetim životom. Nastavajući u Njemu, mi dobijamo udeo u božanskoj  prirodi i imamo sigurnost u spasenje, i sada i na sudu.” (Osnovna verovanja, 10)

      Iako nam je savršeno omogućio da se spasemo, On ipak ne nameće spasenje.  On je po svojoj   prirodi ljubav i čezne da ljudi iz ljubavi prihvate plan spasenja . On je učinio svoj deo – ,,Bog beše u Hristu  i svet  pomiri sa sobom, ne primivši im greha Njihovih,   i metnuvši  u nas reč pomirenja.” (2. Korinćanima 5, 19) – ali mi moramo da prihvatimo Njegovu ponudu.  ,,Molimo vas  u ime Hristov, pomirite se s Bogom!” (2. Korinćanima 5, 20)

      Ova pouka bavi se iskustvom spasenja. Bez obzira šta je Hristos učinio da bi celom svetu osigurao spasenje, niko među nama ne može uživati blagodati toga spasenja sve dok ga ne prihvati i sam iskusi.

      Karlo I, vladar Svetog rimskog carstva nemačkog naroda u šesnaestom veku, dugovao je nekom trgovcu iz Antverpena veliku svotu novca. Pošto je postalo jasno da imperator nikada neće biti u stanju da vrati dug, trgovac je priredio veliku gozbu na koju je pozvao i imperatora. U toku gozbe, u prisutnosti svih gostiju, trgovac je zapalio vatru na plitkoj činiji na stolu. Izvadio je zatim iz džepa priznanicu s imperatorovim potpisom i bacio je u vatru. Karlo je bio tako potresen i uzbuđen da je zagrlio svoga dobrotvora i zaplakao.

      Kako bi to bilo nerazumno od Karla da nije prihvatio dar! Dobra vest glasi da je Isus platio naš dug bez ikakvog doprinosa s naše strane! On traži jedino da verom prihvatimo ono što nam nudi!

HRISTOS JE POSTAO ,,GREH“ NAS RADI

      Pročitaj Rimljanima poslanicu 5, 6-18. i pažljivo prouči tabelu koju objavljujemo! Popuni u njoj ono što nedostaje!

Tekstovi                                                                  ANALIZA
6-8	Hristos je umro za ________________
9-10	Opravdan Njegovom ___________ Spaseni od gneva ______________	Pomireni Njegovom ______________________ Spaseni Njegovim ____________________
11-18.	Po Adamu   Došao je greh Pojavila se smrt	Po Hristu   Došla je milost Osigurano je _______________________
	Gehom jednoga dođe _________________________	Pravdom Jednoga dođe _______________________
19.	Neposlušnošću jednoga mnogi __________________________	Poslušnošću Jednoga mnogi ________________________

     Rimljanima 5. glava ne samo da opisuje činjenicu da je Hristos postao ,,grehom” za nas, već nam razjašnjava šta je Njegova žrtva učinila za nas. Svest o svemu što je učinjeno ispunjava nas radošću u Bogu ,,kroz Gospoda svojega Isusa Hrista, kroz kojega sad primismo pomirenje” (Rimljanima 5, 11). Shvativši da samo Isus može platiti cenu našeg spasenja, mi treba da učinimo svoj deo: da pružimo ruku vere i prihvatimo otkupljenje. Vera dolazi od Boga. Naš Gospod je jedini zaslužan za naše spasenje u svim njegovim fazama.

1. Vera prihvata spasenje, ali ga ne osigurava. Šta nas jedino može spasti?

,,Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru; i to nije od vas, dar je Božij.   

Ne od djela, da se niko ne pohvali.” Efescima 2, 8. 9.

      Mi moramo staviti svoju volju na Gospodnju stranu, mi treba da želimo da Bog u nama probudi želju za spasenjem, mi treba da dopustimo Svetome Duhu da nas vrati Gospodu. To je naš udeo u našem spasenju! Čak i kada nam nudi neprocenjivi dar spasenja, Bog poštuje našu slobodu izbora i odlučivanja.

      Stavljanje svoje volje na Gospodnju stranu ne može se smatrati nekom našom zaslugom, nečim što treba da nam donese priznanje. Dopuštanje Bogu da nas privuče k sebi je delo vere. Pokoravanje Hristu je delo vere. Nikakvo naše delo nas ne može spasti!

 IZBAVLJENI OD VLASTI GREHA

1. Ako se verom odvratimo od svoje pravednosti i prihvatimo Božju pravednost u Hristu, u kakvom se novom položaju pred Bogom tada nalazimo?

,,Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božiju,

I opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista.     

Kojega postavi Bog očišćenje vjerom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjijeh grijeha;  

U podnošenju Božijemu, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vrijeme da je on pravedan i da pravda onoga koji je od vjere Isusove.“ Rimljanima 3, 23-26.

      Prihvatajući Hrista oslobađamo se smrtne presude, koju smo zaslužili zato što smo prestupili Božji zakon.

      Pre nekoliko godina naseljenik nekog pacifičkog ostrva ugledao je neko prljavo stvorenje, obučeno u krpe, kako beži u džunglu. Kada su posle duge potere begunca konačno uhvatili, ustanovili su da se radi o bivšem vojniku. Bio je obučen u jadne ostatke svoje uniforme. Kosa mu je bila duga i masna. Njegovo mršavo, neishranjeno telo bilo je prekriveno ožiljcima. Više od 25 godina živeo je kao životinja, skrivajući se u džungli. Nije znao da je rat završen. Niko nije mogao da ga uveri da su neprijateljstva davno prestala. Tek kada se vratio kući i zagrlio svoje srodnike, shvatio je da je živeo u bedi 25 godina, i to nepotrebno.

      Isto je tako  i danas s mnoštvom ljudi na Zemlji. Oni ne znaju  da mogu dobiti pomilovanje od osude na večnu smrt, i to samo ako ga prihvate. Umesto toga, oni se muče u dolini očaja, nemajući pojma o slavnoj slobodi od greha, sumnjeočajanja nemajući ni pojma o slavnoj slobodi i radosti koju bi mogli imati u Hristu!

2. Koje praktične korake bi trebalo da učinimo da bismo dobili oproštenje i opravdanje?

,,Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od grijeha svojijeh, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega.“ Dela apostolska 3, 19;

,,Ko krije prijestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.” Priče Solomonove 28, 13.

      Šta nas navodi na pokajanje? Naš sopstveni napor? Ne! ,,Ne znajući da te dobrota Božja na pokajanje vodi!” (Rimljanima 2, 4) Niko se ne može stvarno i istinski pokajati sve dok ne oseti pravednost, dobrotu i neizrecivu ljubav našega Boga! Tada iskustvo duboke žalosti zbog učinjenih greha obuzima srce. Ta žalost obraća grešnika s puta greha i upućuje ga putem poslušnosti. Sveti Duh je sila koja u srcu grešnika budi duboku želju da se očisti od greha i uspostavi usku zajednicu sa Isusom.

3. Kakve su posledice opravdanja?

,,” Rimljanima poslanica 6, 17. 18; 8, 14-17; 2. Korinćanima 5, 17-21; Filipljanima 2, 15.

Više ne živimo pod vlašću greha. Ključ pronalaženja trajnog, pravog mira leži u jednoj jedinoj reči — opravdanje! Krivica ubija. Ona uništava duševni mir. Kada smo opravdani, mi se preobražavamo Hristovom milošću ,,banjom preporođenja i obnovljenjem Duha Svetoga… i da budemo naslednici života večnoga po nadi” (Titu 3, 5-7). Uklonjena je naša krivica, nestalo je prljavštine greha. ,,Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista” (Rimljanima 5, 1).

4. Koji događaj iz života Isusa Hrista nam pokazuje koliko je vera neophodna da bi se neko duhovno izlečio?

,,I odgovarajući jedan od naroda reče: učitelju! Dovedoh k tebi sina svojega u kome je duh nijem.  

I svaki put kad ga uhvati lomi ga, i pjenu baca i škrguće zubima; i suši se. I rekoh učenicima tvojijem da ga istjeraju; i ne mogoše.

A on odgovarajući mu reče: o rode nevjerni! dokle ću s vama biti? dokle ću vas trpljeti? Dovedite ga k meni.

I dovedoše ga k njemu; i kad ga vidje odmah ga duh stade lomiti; i panuvši na zemlju valjaše se bacajući pjenu.   

I upita oca njegova: koliko ima vremena kako mu se to dogodilo? A on reče: iz djetinjstva.

I mnogo puta baca ga u vatru i u vodu da ga pogubi; nego ako što možeš pomozi nam, smiluj se na nas.

A Isus reče mu: ako možeš vjerovati: sve je moguće onome koji vjeruje.      

I odmah povikavši otac djetinji sa suzama govoraše: vjerujem, Gospode! pomozi mojemu nevjerju.       

A Isus videći da se stječe narod zaprijeti duhu nečistome govoreći mu: duše nijemi i gluhi! ja ti zapovijedam, iziđi iz njega i više ne ulazi u njega.       

I povikavši i izlomivši ga vrlo iziđe; i učini se kao mrtav tako da mnogi govorahu: umrije.

A Isus uzevši ga za ruku podiže ga; i usta.” Markovo jevanđelje 9, 17-27.

ROĐENI PO DUHU

      Delo Svetoga Duha za nas nije dovršeno kada nas uveri da nam je neophodno spasenje. Ako mi to želimo, On nas vodi kroz iskustvo novorođenja.

1. Kako je Isus objasnio Nikodimu važnost novorođenja?

,,Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega.          

Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?

Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.     

Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.

Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.

Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha.“ Jovanovo jevanđelje 3, 3-8.

      ,,Izvor u srcu mora biti očišćen da bi i potok postao čist. Onaj ko pokušava da dospe do Neba svojim sopstvenim delima, držanjem Zakona, pokušava nemoguće. Nema sigurnosti za onoga koji poseduje samo legalističku religiju, obličje božanstva. Hrišćanski život i nije popravka ili poboljšanje staroga, već preobražavanje prirode. To znači umiranje ovom ,,ja” i grehu i potpuno novi život. Ova promena može se sprovesti samo uspešnim delovanjem Svetoga Duha.” (Čeznja vekova, 131)

1. Šta nas Davidova molitva može naučiti o tome kako treba tražiti novorođenje i kako ga treba prihvatiti?Psalam 51, 2. 7. 10-12.

Šta je, u stvari, novo u novom rođenju? Jezekilj 36, 25-27; 2. Korinćanima 5, 17; Jevrejima 8, 7-10

Iako je promena srca stvaralačko delo koje samo Stvoritelj može da obavi, mi imamo vitalnu ulogu u omogućavanju tog procesa — mi sebe moramo postaviti u središte stvaralačke aktivnosti Duha. Drugim rečima, stavljajući sebe na raspolaganje Hristu, dolazimo u stvaralačku blizinu Svetoga Duha. Naš je udeo da proučavamo život Isusa Hrista. Udeo Svetoga Duha je da to proučavanje utisne u naše srce.

2. Kakvu ulogu u ovom iskustvu ima Božja Reč?

,,Kao prerođeni ne od sjemena koje truhne, nego od onog koje ne truhne, riječju živoga Boga, koja ostaje dovijeka.“ 1. Petrova 1, 23.

IZBAVLJENI OD SILE GREHA

Sveti Duh boravi među nama, dajući nam time snagu za pobedu nad grehom i iskušenjem. On nas poučava i vodi pri donošenju svakodnevnih odluka, i stalno nam otkriva sve više Božje ljubavi i Božje volje.

1. Kakvo slavno stanje možemo postići delovanjem Svetoga Duha u nama?

,,Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po tijelu nego po Duhu. 

Jer zakon duha koji oživljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grjehovnoga i smrti.      

Jer što zakonu bješe nemoguće, jer bješe oslabljen tijelom, posla Bog sina svojega u obličju tijela grjehovnoga, i za grijeh osudi grijeh u tijelu, 

Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po tijelu nego po duhu“ Rimljanima 8, 1-4.

      Sve dok ,,hodimo po Duhu” slobodni smo od prokletstva i od zakona greha i smrti. Pošto je Hristos ,,osudio greh u telu” pravda zakona se može ,,ispuniti” u nama. Greha.

Prouči tabelu koja je načinjena na osnovu teksta u Rimljanima 8, 2-17 i ustanovi kakva se jasna razlika zapaža između onih koji hodaju po telu i onih koji hodaju po Duhu!

 

Stih	U grešnoj prirodi	Stih	U duhovnoj prirodi
5	Telesno misle	5	Duhovno misle
6	Posledica smrti	6	Posledica život i mir
7	Neprijateljstvo prema Bogu Nepokornost zakonu	9	Božji duh u nama
8	Ne mogu ugoditi Bogu	14-17	Deca Božja su naslednici s Hristom
15	Duh ropstva	15	Duh posinaštva

       Od početka do kraja iskustvo spasenja se postiže ,,blagodađu… kroz veru” (Efescima 2, 8). Način na koji dolazimo Hristu je isti način na koji živimo u Hristu: ,,Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako živite u Njemu!” (Kološanima 2, 6). Svakoga dana treba da dajemo sve i da primamo sve – pokoravajući se potpuno Bogu i primajući od Njega novi život i pravednost (Vidi: Matej 16, 24).

      Mi nastavljamo u Hristu kada se sjedinjujemo s Njim odnosom koji se jača i produbljuje svakoga dana.

2. Šta se događa kada nastavljamo u Hristu, odnosno kada smo sjedinjeni sa Hristom?

,,Mi pak svi koji otkrivenijem licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u to isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha“ 2. Korinćanima 3, 18.

      Božje obličje, koje je bilo uništeno padom u greh, sada se progresivno obnavlja (Vidi: Kološanima 3, 10). Mi više ne odbacujemo Božji zakon, niti se trudimo da izbegnemo Njegove zahteve; on je sada zapisan u našem srcu (Vidi: Jevrejima 8, 10, 11)

3. Kako se počinjemo ponašati kada se Božji zakon upiše na mesne stranice našeg srca?

 ,,Ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite“ Jovan 14, 15; Rimljanima 13, 10.

4. Šta to znači da smo postali učesnici u božanskoj prirodi?

,,Kroz koje se nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate dijel u Božijoj prirodi, ako utečete od tjelesnijeh želja ovoga svijeta.“ 2.Petrova 1,4.

      Na isti način kao što je Sveti Duh omogućio božanskom Hristu da ima udelа u ljudskoj prirodi, Sveti Duh osposobljava i nas da imamo udelа u božanskoj prirodi. To je tajna slična tajni utelovljenja (Vidi: 2. Korinćanima 2, 18). Hristos je postao čovek, ali mi ne postajemo Bog. Imajući udelа u božanskoj prirodi, mi postajemo slični Bogu po karakteru. Postajemo novo stvorenje (Vidi: 2. Korinćanima 5, 17). Naš um je obnovljen (Vidi: Rimljanima 12, 2).

SIGURNOST U SPASENJU

Sve dok budemo dopuštali Hristu da nastava na nama i dok budemo hodili po Duhu, Bog će nas čvrsto držati za ruku i nikada nas neće ispustiti. Na koje obećanje se možemo osloniti? Jovan 10, 27-29 U čemu je naša nada? Titu 3, 7. Spasenje u Isusu Hristu daje nam snagu za danas i nadu za sutra. Naš život sada dobija značenje i vrednost. Mi prilazimo Bogu. Mi se možemo suočiti s budućnošću bez straha, znajući da sve dok smo u Njemu, nemamo razloga da se bojimo. Šta nam daje sigurnost kada se suočimo sa sudom? 1. Jovanova 2, 1. Kakvu sigurnost imaju oni koji iskuse spasenje koje im je Isus osigurao milošću preko vere? 1. Petrova 1, 3-9. O, dubino ljubavi i mudrosti Božje koja si zadovoljila svaku našu potrebu, sadašnju i večnu! Šta da kažemo za sve ovo: ,,Ako je Bog s nama, ko će na nas?” (Rimljanima 8, 31)

ŠTA DRUGI VERUJU: Iskustvo spasenja samo verom u Hrista je jedinstveno učenje pravog hrišćanstva. Većina hrišćana se ipak uzda u načelo spasenja svojim delima. Ovo lažno učenje je temelj svih nehrišćanskih religija. Tragično je da isto načelo predstavlja osnovu mnogih hrišćanskih nastojanja. Ma koliko dobra sama po sebi, dela nas ne mogu učiniti pravednima, niti nam mogu doneti neke zasluge pred Bogom. Pravednost i spasenje su Božji.

      Najbolja moguća priprema da se iskustvo spasenja prenese drugima je lično iskustvo sa Isusom. Prisutnost Isusa Hrista u tvom životu pokazaće se u tvojoj pobožnosti, doboti, milosti i ljubavi. Kada se pojavi prilika, budi spreman da objasniš svoje iskustvo. Najbolji način da se to učini je da se ukaže bližnjima na knjigu Put Hristu. Kažite onima s kojima se srećete kakve ste dragocene blagoslove dobili proučavajući tu knjižicu i na taj način još bolje shvatili tajnu spasenja u Hristu.

ZAKLJUČAK

      Prihvatanje spasenja kroz Isusa Hrista ne znači samo oslobađanje od krivice greha, već i obnovu celokupnog bića. Onaj ko se nanovo rodi u Hristu više ne živi pod vlašću greha, već u slobodi koju donosi Božja milost. Opravdanje kroz veru nije samo trenutak, već proces u kojem Sveti Duh obnavlja naš um, preobražava naše srce i usmerava nas putem svetosti.

      Međutim, Božja ponuda spasenja ostaje dar koji svako pojedinačno mora prihvatiti. Vera nije samo intelektualno slaganje sa istinom već životna predaja Onome koji nas voli beskrajno. Svaki korak ka Hristu osnažuje nas u novom životu i vodi nas bliže onome što Bog želi da budemo – Njegova deca, oslobođena od vlasti greha, živeći u svetlosti Njegove ljubavi.

      „A Bogu hvala što nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista!“ (1. Korinćanima 15, 57)