,,Sveto je Pismo od Boga dato i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučapanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji, za svako dobro delo pripravljen. “ 2. Timotiju 3, 16. 17

      Bog Biblije je Bog koji se sam otkriva. On nas ne ostavlja same u stanju izgubljenosti, odvojene grehom od Stvoritelja. On se spušta k nama, otkriva nam svoj karakter, pokazuje nam svoju volju, nudi nam spasenje koje nam je osigurao. Bog nam nije poslao Bibliju sa Neba kao neko svoje iznenadno pismo. Nije ni diktirao tekst Biblije, reč po reč, onima koje je odredio da nam prenesu Njegovu poruku. Umesto toga, nadahnuo Je pisce Biblije mislima i porukama preko vizija, snova, anđela i posebnih otkrivenja. Proroci su zatim pisali ova otkrivenja svojim sopstvenim rečima. I tako, iako je Biblija imala mnogo pisaca, ona ipak ima samo jednog jedinog Autora.

      Središnja ličnost pisane Reči je Živa Reč – Isus Hristos. Središnja tema Biblije je Božja ljubav koja nam se pokazala u životu, smrti i učenjima Isusa Hrista.

      Biblija se kao i svaka druga velika knjiga, bavi mnogim temama. U njoj nalazimo stranice posvećene istoriji, proročanstvu, doktrini, biografijama, pesništvu i savetima. Ali za Božje verne sledbenike, najbitnije je da se upoznaju s njenim Autorom, a ne toliko s onim o čemu ona govori! Krajnja namera Biblije je da nam pomogne da uspostavimo lični odnos s Bogom!

      Stara izreka ,, Čovek je ono čime se hrani “ može se primeniti i na duhovne dimeizije života isto toliko koliko i na fizičke. Ako je naša duhovna ishrana osiromašena zato što se trudimo da svoju dušu hranimo običnom i nenadahnutom hranom, tada će i naše duhovno rastenje biti zaustavljeno i mi ćemo ostati duhovni patuljci.

      Poznajete li nekoga ko je u poslednje dve ili tri godine iznenada duhovno uzrastao? Ako budete tražili uzroke te pojave, ustanovićete da se iza svega toga krije duboko, svakodnevno i marljivo proučavanje Božje reči, praćeno molitvom.

DVE BOŽJE REČI

1. Šta biblijski pisci kažu o izvoru svojih poruka? Šta Biblija čini za one koji je prihvate kao nadahnutu Knjigu?

,,Zato mi neprestano zahvaljujemo Bogu, jer kad ste primili Božju reč, koju ste čuli od nas, niste je prihvatili kao ljudsku reč,nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste, i ona deluje u vama koji verujete” 1. Solunjanima 2, 13.

      Biblija se i ne trudi da dokaže da potiče od samoga Boga. Ona je zaogrnuta plaštom božanskog autoriteta. Dokaz istinitosti ove tvrdnje je u onome što Biblija čini za one koji je prihvate kao nadahnutu božansku poruku.

2. Na koju drugu ,, Reč” Biblija ukazuje kao na božansko otkrivenje ?

,,U početku bješe riječ, i riječ bješe u Boga, i Bog bješe riječ.    

Ona bješe u početku u Boga.” Jovan 1, 1. 2. 

      Hrišćani veruju u dvostranu, božansko- ljudsku prirodu otkrivenja. ,, Biblija, sa svojim od Boga danim istinama, izraženim ljudskim jezikom, predstavlja sjedinjenje božanskog s ljudskim. Takvo sjedinjenje postojalo je i u Hristovoj prirodi, jer je Hristos bio Sin Božji i Sin čovečji. Tako se i za Bibliju može reći ono isto što je napisano za Hrista:‘ I reč postade telo i useli se među nas.‘ Jovan 1, 14. “ (Velika borba, 7. 8)

3. Na koji način Biblija izražava misao da potiče iz uma božanskog Autora iako su je napisali izabrani proroci?

,,Tako je proročanska reč koju imamo još pouzdanija, i dobro činite što na nju pazite kao na svetiljku koja svetli na tamnom mestu, u vašem srcu, dok ne svane dan i ne pojavi se zvezda danica. A najpre znajte ovo: nijedno proročanstvo Pisma ne proizilazi ni iz nečijeg ličnog kazivanja. Jer proročanstvo nikada nije bilo izrečeno ljudskom voljom, nego su ljudi govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je Sveti Duh vodio.” 2. Petrova 1, 19-21

      Biblija je zbirka prastarih knjiga, od kojih je prva napisana oko 1500 godina pre Hrista, a poslednja oko 100 godina posle Hrista. U prvom njenom delu ima 39 knjiga i taj se deo naziva Starim zavetom. U Novom zavetu ima 27 knjiga, što ukupno čini 66 knjiga u celoj zbirci, Biblija je, međutim jedinstvena po tome što ljudi, koji su je pisali, nisu izražavali svoje sopstvene ideje. Tekst, koji smo pročitali, tvrdi da su oni pisali, pokrenuti Svetim Duhom. Oko 40 različitih ljudi poslužilo je Bogu prilikom pisanja Svetog pisma, Te osobe su živele na velikom području, od Sinaja, Vavilona, preko Jerusalima sve do Rima. Bog je nadahnjivao ljude raznog položaja u životu i u društvu. Poslužio se knezovima i siromasima, herojima i pastirima.

      Nema načina da mi ljudi sami stignemo na Nebo. Upravo zato Bog je preuzeo inicijativu i spustio se k nama. Da bi neko otkrivenje zaista bilo otkrivenje mora biti natprirodno! Ono dolazi kao ostvarenje božanske namere – da nam kaže kako možemo biti spaseni. Spasenje nema izvor u nama, ono ne dolazi kao plod našeg delovanja. Hristos je došao s Neba ušao kao dete u ljudsku porodicu i omogućio spasenje svima koji Ga prihvate. Na isti su način i božanske misli došle na Zemlju, rodile se u umu proroka i dobile zatim ljudski oblik, formu koju su im dali ljudi.

      Sveti Duh je sačuvao božansku sadržinu u formi koju su božanskoj poruci dali ljudi. Na isti način na koji su božanska i ljudska priroda bile sjedinjene u Hristu, božanske misli ostale su sačuvane u ogrtaču ljudskog izražavanja. I tako je Biblija po obliku potpuno ljudska, i više nego ljudska! Preko ljudskih reči, misli, ideja, shvatanja i istorije govori, u stvari, sam Bog.

DOKAZI DA JE BIBLIJA NADAHNUTA

      Impresivna jedinstvenost i sklad Biblije, uprkos mnoštvu pisaca, različitosti vremena i mesta pisanja, zaista je jedan od neoborivih dokaza da je ona ono što kaže da jeste Reč živoga Boga.

1. Kako sama Biblija izražava uverenje u svoje božansko poreklo?

,,Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen.” 2. Timotiju 3.4.

       ,, Apostol Petar kaže da u Pismu postoje ‘neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću… na svoju pogibao’ ”. (2. Petrova 3, 16) Teška mesta u Pismu su nevernici iznosili kao dokaz protiv Biblije; ali, daleko od toga, ona snažno potvrđuju da je Biblija božanski nadahnuta… Upravo veličina i tajanstvenost tema o kojima govori, treba da nas nadahnu verom u Bibliju kao Božju reč.

      Biblija otkriva istinu s takvom jednostavnošću, tako je savršeno prilagođava potrebama i težnjama ljudskog srca da to zadivljuje i očarava i najobrazovanije umove i istovremeno osposobljava skromne i neobrazovane da upoznaju put spasenja… I plan spasenja nam je tako otkriven da svaka duša može videti koje korake pokajanja treba da učini prema Bogu, korake vere prema Gospodu Isusu Hristu, da bi se spasla onako kako je to Bog odredio; ipak, ispod tih istina, koje se tako lako razumeju, leže tajne koje nadmašuju moći uma koji ih istražuje a ipak iskrenog tražioca istine nadanjuju strahopoštovanjem i verom. Što više istražuje Bibliju, to se produbljuje njegovo uverenje da je to Reč živoga Boga, i ljudski se razum klanja veličanstvu božanskog otkrivenja. “ (Put Hristu, str. 83.84; 28. izdanje)

      Zato što se Bog ne menja, ne menja se ni otkrivenje Njegovog karaktera u Pismu. Zato što je jedan Njegov put spasenja ljudi i žena, opisivanje toga puta u Pismu nikada ne može biti promenjeno ili nadmašeno. Pošto su to Božje reči, one nas upućuju na spasenje i poslušnost. U svetu promena i prolaznosti, promenljivih vrednosti i međusobno sukobljenih takozvanih ,, istina “, one ostaju nepromenljivo i nepogrešivo merilo.

KAKO DA RAZUMEMO BIBLIJU

1. Kako moramo pristupati Bibliji da bismo je mogli razumeti?

,,Zli ljudi ne razumiju što je pravo; a koji traže Gospoda, razumiju sve.” Priče Solomunove 28, 5. 

       ,, Bibliju nikada ne smemo proučavati bez molitve. Pre nego što otvorimo njene svete stranice, treba da tražimo prosvetljenje od Svetoga Duha i ono će nam biti dato. “ (Put Hristu, str. 71; 28. izdanje) Dok proučavamo Bibliju moramo odbaciti sva unapred stvorena mišljenja i dopustiti Svetome Duhu da nas vodi na svaku istinu. Vidi: Jovan 16, 13!

2. Zašto je Vođstvo Svetoga Duha tako bitno prilikom proučavanja Biblije?

,, Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovječijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega. A mi ne primismo duha ovoga svijeta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo što nam je darovano od Boga; Koje i govorimo ne riječima što je naučila čovječija premudrost, nego što uči Duh sveti; i duhovne stvari duhovno radimo. A tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega; jer mu se čini ludost i ne može da razumije, jer treba duhovno da se razgleda.” 1. Korinćanima 2, 11-14.

      Kada prilazimo proučavanju Biblije, moramo biti svesni njene jedinstvene prirode. Obični načini istraživanja nisu prikladni prilikom proučavanja Biblije. Mnogi među nama su imali prilike da gledaju trodimenzionalni film, koji traži posebne naočare, da bi se slika izoštrila. Bog nam daje takve posebne naočare za proučavanje kada nas vodi Svetim Duhom. Duh istine na poseban način usmerava našu pažnju na plan spasenja.

3. Kako znamo da biblijske tekstove treba međusobno upoređivati da bismo stekli jasniju sliku o istinama koje proučavamo?

,, Jer to je ,,zapovest na zapovest, zapovest na zapovest, merilo na merilo, merilo na merilo, ovde malo, onde malo“. Jer usnama onih koji mucaju, i drugačijim jezikom, govoriće on ovom narodu, onima kojima je rekao: ,,Ovo je počivalište. Dajte umoronom da počine. Ovo je mesto odmora“, nisu hteli da slušaju. Njima će Gospodnja reč biti ,,zapovest na zapovest, zapovest na zapovest, merilo na merilo, merilo na merilo, ovde malo, onde malo“, da idu i da na leđa padnu, da se razbiju, da u zamku upadnu i uhvate se.” Isaija 28, 10. 13.

      Iako moramo međusobno upoređivati biblijske tekstove, moramo se prvo potruditi da potpuno shvatimo jedan tekst pre nego što počnemo da proučavamo sledeći. Mi ne smemo izvlačiti tekstove iz njihove celine i tako im davati značenje koje Bog nije hteo da im da ,, Mi treba da uzmemo jedan biblijski stih i da usredsredimo um na zadatak otkrivanja misli koje je Bog postavio za nas u tom stihu. Treba da razmišljamo o toj misli sve dok ona ne postane naše vlasništvo i ne doznamo šta ‘govori Gospod’. “(Čežnja vekova, 330)

4. Kada se bolje upoznamo s Božjom voljom, šta možemo očekivati da se dogodi u našem životu?

,, Jer Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača i prodire dotle da razdvaja dušu i duh, kosti i njihovu moždinu, i može prosuditi misli i namere srca.” Jevrejima 4, 12.

      Ako proučavanje Božje reči ne izazove nikakvu promenu u našem životu, tada možemo biti sigurni da je krivica do nas. Ne možemo kriviti Boga. Ako očekujemo da nas Bog vodi dalje i da nam i dalje otkriva svoju volju, tada moramo sprovesti u život videlo koje nam je već otkrio! (Vidi: Jovan 7, 17)

5. Kakvu vrednost ima pamćenje pojedinih biblijskih tekstova?

,, U srcu svome čuvam reč tvoju, da ti ne grešim. ” Psalam 119, 11.

VAŽNOST PROUČAVANJA BIBLIJE

1. Zašto je svakodnevno proučavanje Biblije tako neophodno hrišćaninu?

,, Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tijem što razumije i poznaje mene da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod. ”Jeremija 9, 23. 24.

,, Svakoga dana bi trebalo da nešto novo naučimo iz Pisma. Pretražujte Pisma kao da tražite sakriveno blago, jer su u njima reči večnog spasenja. Molite se za mudrost i razum da shvatite ove svete spise ” (MLT 22)

2. Šta nam sama Biblija govori o važnosti proučavanja Božje reči?

,, A on odgovori i reče: pisano je: ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.” Matej 4, 4.

,, Zaista, zaista vam kažem: ko moju riječ sluša i vjeruje onome koji je mene poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. ” Jovan 5, 24.

      Po Hristovim rečima, oni koji slušaju Njegovu reč i postupaju prema njenim uputstvima slični su čoveku koji je svoju kuću sazidao na čvrstoj steni (Luka 6, 46-49). Poplave spomenute u tom tekstu, su probe i kušanja u životu. Vera, koja je u stanju da izdrži kušanja, utemeljena je na pažljivom i dubokom istraživanju Božje reči.

REČ OTKRIVA REČ

1. Koji poziv nam Hristos upućuje preko Biblije?

,,Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. “ Matej 11, 28.

      Hristos kaže da ćemo, ako budemo marljivo proučavali, ustanoviti da Biblija svedoči o Njemu (Jovan 5, 39). Mi ustanovljavamo da je Hristos srž, sadržina i pozadina svetih spisa. Ako iz Biblije izvadimo Hrista i spasenje koje nam On nudi, tada nam neće ništa više ni ostati! Sve se usmerava prema Njemu kao središnjoj radosnoj vesti. Sveto Pismo je dato pod uticajem božanskog nadahnuća i može nas učiniti mudrim za spasenje, verom u Hrista (2. Timotiju 3, 15. 16)

      Proučavajući Bibliju otkrivamo da je zadatak Svetoga Duha da nas vodi Isusu, da proslavlja Isusa, a ne samoga sebe (Jovan 16, 13. 14). Pošto su pisci Biblije pod nadahnućem, pokrenuti Svetim Duhom, i oni su govorili o Isusu. Međutim ako neko nije prosvetljen Svetim Duhom, ako ga Duh ne vodi tada Biblija za njega ostaje zatvorena knjiga. Da bismo otkrili svrhu i nameru Biblije, mi moramo dopustiti Svetome Duhu da nas upozna s Isusom i da nam pomogne da proslavimo Isusa.

ŠTA DA O BIBLIJI GOVORIMO DRUGIMA?

      Postavi sebi cilj da o onome što kao hrišćanin veruješ o Bibliji kažeš nekome u toku ove sedmice! Ljudi s kojima ćeš razgovarati verovatno će spadati u jednu od ovih grupa:

1. Hrišćani koji ne veruju da je Biblija nadahnuta knjiga.

      Njima treba naglasiti ono što Biblija sama o sebi govori i kakve dokaze o svom nadahnuću ona sama daje. Posebno naglasi moć Biblije da menja život ljudi koji se predaju Hristu, zatim njena ispunjena proročanstva, skladnost i jedinstvo njenih učenja i njenu sposobnost da nađe prave odgovore na sve probleme s kojima se suočavaju ljudi.

2. Hrišćani koji veruju da su samo neki delovi Biblije nadahnuti.

      Pitaj takve hrišćane ko treba da odluči koji su delovi Biblije nadahnuti, a koji nisu? Citiraj im tekstove u kojima Biblija kaže da je nadahnuta; 2. Timotiju 3, 16. 2. Petrova 1, 20. 21! Pokaži kako su Isusa apostoli prihvatili i poštovali Stari Zavet kao nadahnut!

3. Hrišćani koji prihvataju celu Bibliju kao nadahnutu.

      S takvim hrišćanima imamo mnogo zajedničkoga. Ojačaj njihovu veru, dokazujući im iz Biblije verodostojnost našeg verovanja!

4. Hrišćani koji veruju da je Bog svaku reč Pisma diktirao piscima i da su reči, a ne misli nadahnute.

      Objasni takvima da se u tom slučaju u Bibliji ne bi zapažalo toliko raznovrsnih stilova ili razlika u opisivanju događaja. Da je Sveti Duh diktirao izveštaje, onda bi oni svi bili jednobrazni.

      Pitanje nadahnuća i otkrivenja ostaje predmet diskusije među teolozima raznih hrišćanskih verskih zajednica. Biblijski hrišćani ne priznaju dvostrukost izvora otkrivenja – Bibliju i tradiciju. Oni prihvataju jedino Bibliju kao merilo svoje vere i ponašanja!