U Bibliji je komunikacija ključna. Nije samo reč o govoru, već i o slušanju i razumevanju. Kada je reč o tome da ne pričamo s nekim, Biblija savetuje oprez. Nije reč o tome da nekoga ignorišemo iz inata. Umesto toga, reč je o traženju mira, rešavanju konflikata i, ponekad, o tome da se povučemo da bismo razmislili i molili se. Poruka je jasna: izbegavajte prekid komunikacije iz besa ili zlobe.

Zanima vas kako vas Biblija provodi kroz složene vode komunikacije, posebno kada je reč o tome da ne razgovaramo s nekim? Možda ćete biti iznenađeni. Nije samo „uradi ovo“ ili „nemoj to raditi“. Postoji i dublji smisao, koji odražava složenost naših odnosa i emocija.

Biblija ima mnogo toga da kaže o komunikaciji. Ona je naš vodič za život, zar ne? Kada je reč o tome da ne razgovaramo s nekim, Biblija ne daje jednostavan odgovor koji važi za sve situacije. Više je reč o srcu iza tog ćutanja.

Hajde da počnemo sa Isusom. On je centralna figura Novog zaveta i Njegova dela mnogo govore. Bilo je trenutaka kada je Isus izabrao ćutanje. Ali njegovo ćutanje je bilo promišljeno, a ne zlonamerno. To je bila pauza za razmišljanje, trenutak za povezivanje sa Bogom, a ne oružje protiv drugih.

Zatim imamo koncept greha i oproštaja. Biblija je prilično jasna po tom pitanju: ako imate problem s nekim, pokušajte da ga rešite. Nemojte dozvoliti da bes tinja. U Mateju 18,15, ideja je da odete kod svog brata ili sestre kako biste rešili konflikte. Nije reč o ignorisanju; reč je o suočavanju s problemima, u duhu pomirenja.

Božji pogled na komunikaciju je takođe ključan. Biblija nam pokazuje da Bog ceni iskrenost i otvorenost. Nije samo reč o pridržavanju pravila; reč je o negovanju odnosa. Kada se komunikacija prekine, to ne predstavlja samo društveno zanemarivanje – to može povrediti i naš duhovni rast.

Šta je sa trenucima kada se čini nemogućim da razgovarate s nekim? Ponekad Biblija priznaje da je bolje povući se. Baš kao što pronalazimo u Pričama Solomonovim, gde se govori o izbegavanju svađa. Nije reč o pasivnosti; reč je o izboru mira nad konfliktom.

U suštini, biblijska poruka o tome da ne razgovaramo s nekim vrti se oko razloga za to i stavova koje imamo. Da li tražimo mir ili negujemo zavist? Pokušavamo li da sledimo Isusov primer ili dozvoljavamo grehu da upravlja našim postupcima? Cilj je uvek podsticanje ljubavi, razumevanja i rasta – kako u sebi, tako i u našim odnosima.

Biblijski stihovi o tome da ne razgovaramo s nekim:

1. Matej 18,15-17 – Isus nas uči kako se nosimo sa grehom u crkvi. Savetuje nas da najpre porazgovaramo s osobom nasamo. Ako ne posluša, treba da povedemo još jednu ili dve osobe sa sobom. Ako i dalje odbije da sluša, tek onda to treba iznet pred celu crkvu. Ovaj pristup stavlja prioritet na direktnu komunikaciju i rešavanje problema.
2. Priče Solomonove 17,14 – Ova poslovica upozorava na započinjanje svađa. To je kao pukotina u brani, treba je zatvoriti pre nego što voda probije. Sugeriše nam se da je ponekad mudro ne odgovoriti, ne započinjati svađu, kako bi se sprečilo eskaliranje konflikta.
3. Efescima 4,26.27 – Pavle ovde savetuje vernike iz Efesa da ne dozovle sebi da budu ljuti sve dok sunce ne zađe, i da ne daju prostora đavolu. Ovo znači da nerazrešen bes, koji može dovesti do toga da s nekim ne razgovaramo, nije nimalo koristan.
4. Jakov 1,19 – Ovaj stih savetuje vernike da budu brzi da slušaju, spori da govore, i spori da se naljute. Naglašava važnost slušanja pre nego što odgovorimo nepromišljeno, što često može dovesti do konflikata i prekida komunikacije između ljudi.
5. Priče Solomonove 10,19 – U ovoj poslovici se kaže da tamo gde ima mnogo reči neminovno ima i greha i da je mudar onaj ko drži jezik za zubima. Ovo sugeriše da je ponekad mudro ne govoriti kako bi se izbegao greh.
6. Matej 5,23.24 – Isus uči da ako prinosite svoj dar na oltar i setite se da vaš brat ili sestra ima nešto protiv vas, ostavite dar i idite prvo da se pomirite. Naglašava važnost rešavanja konflikata pre uzimanja učešća u verskim obredima.
7. Priče Solomonove 15,1 – Blag odgovor odvraća bes, ali grube reči izazivaju gnev. Ovo sugeriše da način na koji govorimo može potpiriti ili primiriti situaciju, a ponekad donošenje odluke da ne odgovorimo grubo može da spreči dalje rasplamsavanje konflikta.
8. Efescima 4,31.32 – Pavle savetuje da se oslobodimo sve gorčine, besa, gneva, svađa i kleveta, zajedno sa svakom vrstom zlobe. Umesto toga, budimo ljubazni i saosećajni, opraštajući jedni drugima.
9. Priče Solomonove 18,13 – Ovaj stih kaže da je ludost i sramota odgovarati pre nego što se sasluša. Mudrost ovde leži u tome da najpre razumemo, pa tek onda odgovorimo. Sugeriše da ponekad odluka da ne progovorimo odmah, već da saslušamo sagovornika, može sprečiti nesporazume i konflikte.
10. Jakov 3,5.6 – Jakov upoređuje jezik s malim varnicama koje mogu zapaliti veliku šumu. Upozorava na moć naših reči da prouzrokuju uništenje. Ovo sugeriše da pažljivo razmišljanje pre govora, ili izbor da ne govorimo u određenim situacijama, može sprečiti štetu.

Proučavanjem ovih stihova otkrivamo jednu doslednu temu: Biblija ne osuđuje direktno nekomunikaciju s nekim. Umesto toga, userdsređuje se na nameru i mudrost iza našeg ćutanja. Da li izbegavamo razgovor iz zavisti ili tražimo mir i razumevanje? Biblija nas ohrabruje da pažljivo biramo reči, da slušamo pre nego što govorimo i da na prvo mesto u našim odnosima stavljamo pomirenje i ljubav. U krajnjem slučaju, radi se o usklađivanju naše komunikacije sa našom verom i vrednostima, težnji da gradimo, a ne da rušimo naše veze s drugima.

Izvor: Bible boulevar