Postoji nekoliko primera slomljenosti u Bibliji, a njena svrha je jasna. Ali to možda nije ono što bismo očekivali…
Pre mnogo godina, dok sam još bila mlada u veri, sećam se da sam izgovorila jednu vrlo opasnu molitvu: „Gospode, volim te i želim da te poštujem svojim životom. Pozivam te da me upotrebiš kako god smatraš prikladnim. Ići ću gde god me pozoveš i uradiću sve što budeš tražio od mene, čak i ako to znači da treba da budem slomljena.“
Svi smo čuli izreku: Pazi šta tražiš, jer ti se možda i ostvari. Nisam ni slutila koliku će težinu moje reči nositi. Nedugo nakon što sam izgovorila tu molitvu iz dubine srca u tišini noći, moja mala ćerka je iznenada stradala u tragičnoj saobraćajnoj nesreći.
I bila sam slomljena.
„Tada je Isus zapovedio ljudima da posedaju po travi, uzeo je pet hlebova i dve ribe, podigao pogled prema nebu, blagoslovio ih, pa razlomio hlebove i dao učenicima, a učenici ljudima.“ (Matej 14,19).
Tako često, kada smo prisiljeni da prođemo kroz teškoće, imamo tendenciju da svoju slomljenost učinimo samo našom.
Zašto ja, Bože? Zašto si dopustio da se ovo dogodi? Gde si bio? Zašto me nisi spasao? Šta sam uradila da ovo zaslužim? Zašto ona? Zašto on? Zašto mi? Zašto sada?
Ali možda, samo možda, postavljamo pogrešna pitanja. Šta ako, umesto da postavimo pitanje: „Zašto ja?“, treba da postavimo pitanje: „Za koga?“
Smatram vrlo zanimljivim što je Isus najpre zahvalio i blagoslovio hlebove, pre nego što ih je razlomio i podelio. Da bismo bolje razumeli značaj ovoga, važno je da prvo razumemo značenje reči blagosloviti. Blagosloviti – posvetiti; učiniti ili proglasiti nešto svetim. Posvetiti božanskoj svrsi.
Kada sam pitala Gospoda o značaju redosleda Isusovog delovanja toga dana, ovo je ono što mi je stavio na srce:
„Neophodno je da život bude najpre blagosloven (posvećen), jer život koji je slomljen bez prethodne posvete ostaje samo to – slomljen, ustajao i prazan. Ali život koji je posvećen, kada se slomi, postaje hrana za mnoge.“
Ne znam za vas, ali ja sam nekoliko puta bila slomljena u životu:
- Borila sam se sa dugotrajnom, iscrpljujućom bolešću.
- Moje telo je bilo oskrnavljeno rukom drugog.
- Bila sam odbačena, izdata i zanemarena.
- Bila sam povređena, ismevana i osramoćena.
- Pretrpela sam bolan gubitak dvoje svoje dece…
Da, ja znam ponešto o slomljenosti.
Ali jedno što sam naučila o svojoj slomljenosti jeste da se tu ne radi o meni. U stvari, primeri slomljenosti u Bibliji retko kada se tiče samo te osobe koja doživljava slomljenost. Kao sledbenici Isusa Hrista, pozvani smo da budemo blagoslov drugima. Pozvani smo da budemo svetlost sveta, grad na brdu, i so zemlji. Pozvani smo da živimo život koji ukazuje na Isusa – svetlost koja sija u tami da svi ljudi vide i slave Boga.
Ali šta ako blagoslov leži u našoj slomljenosti? „Zaista, zaista vam kažem, ako pšenično zrno ne padne na zemlju i ne umre, ono ostaje samo; ali ako umre, donosi mnogo ploda.“ (Jovan 12,24).
Čini se da postoji direktna povezanost između čina slomljenosti i rađanja ploda u našem životu. Hleb se lomi, a zatim se množi. Nisam sigurna da možemo imati jedno bez drugog. Izgleda da to ide ruku pod ruku.
Kurtis Almkvist kaže to tako elokventno u svojoj propovedi „Hranjenje mnoštva“: „Potrebno je slomljeno tlo da bi se proizveo usev. Slomljeni oblaci daju kišu. Slomljeno zrno daje hleb. Slomljeni hleb daje snagu. Slomljena kutija od alabastera ispušta miris. Petar, koji gorko plače, vraća se s većom snagom nego ikada.“
Zaista, naša slomljenost vodi ka gozbi za drugog. Još važnije je to što je ta gozba natprirodnih razmera – čudesna i spektakularno obilna! Ništa se ne baca. Pismo kaže da su nakon što su svi jeli i zasitili se, učenici pokupili 12 korpi punih preostalih komada. Sama činjenica da je bilo ostataka nije ništa drugo do čudo. Ali šta mislite, šta su uradili sa tim ostacima? Verujem da su bili rezervisani za kasniju upotrebu.
Isus ne baca ništa
Sve što se dogodi u našem životu, ako Mu predamo, biće umnoženo i podeljeno na blagoslov drugima.
„Vi ste smislili zlo protiv mene, ali Bog je imao dobru nameru, da učini ono što se sada događa – da se spasu mnogi životi.“ (1. Mojsijeva 50,20)
Razmislite o krajnjem primeru slomljenosti u Bibliji – one noći pre nego što je Isus umro, Sveto pismo kaže da je razlomio hleb i rekao: „Ovo je moje telo koje se lomi za vas.“ Njegovo telo je bilo slomljeno da bismo mi mogli živeti.
Ako je lomljenje Isusovog tela bilo neophodno za dobrobit celog čovečanstva, zar ne bi imalo smisla da tako bude i sa nama?
Ne radi se o nama, već o onome što On može da učini od naših slomljenih delova – o onima koje On može pomoću toga da blagoslovi!
Molitva za danas: Oče, hvala ti što ne bacaš ništa. Sve – svaku teškoću, svaku bol i svaku suzu – koristiš za dobrobit onih koji te vole i koji su pozvani prema tvojoj svrsi. Bože, umnoži slomljene delove naših života i koristi ih da nahraniš mnoštvo ljudi kojima si očajnički potreban. Amin.
Izvor: be inspired
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Tri stvari koje Bog traži od tebe