„Ako nas uništenje ne uspe obuzdati, ometanje će učiniti sve što može.“ – Bet Mur.
Dok sedim ovde za svojim stolom i pripremam se da pišem, da podelim nešto za šta se nadam da će tebi, dragi čitaoče, poslužiti, primećujem da moram prvo da primenim upravo ono što želim da podelim s tobom danas. Moram da se zaustavim i slušam. Moram da utišam svoj um i čekam da mi Bog progovori.
Kako da to učinim?
To je disciplina na kojoj još uvek radim (i verovatno ću uvek raditi). Moj um prirodno nije tiho mesto. Verovatno ni tvoj nije. Jesam li u pravu?
Ometanja su svuda oko nas, ali postoje koraci koje možemo preduzeti da bismo smanjili ta ometanja i utišali svoje misli, čak i usred naših užurbanih života. Potrebne su nam tihe pauze tokom dana. Potrebno je da napravimo prostor da slušamo najvažniji glas od svih – Božji glas.
Kada slušamo Boga, mogli bismo da razmislimo o sledećem stihu:
„Tada je došao silan vetar koji je razdrmao gore i polomio stene pred Gospodom, ali Gospod nije bio u vetru. Posle vetra došao je zemljotres, ali Gospod nije bio u zemljotresu. Posle zemljotresa došao je oganj, ali Gospod nije bio u ognju. A posle ognja došao je tih i blag glas. Kad ga je Ilija čuo, pokrio je lice plaštom, izašao i stao na ulazu u pećinu.“ (1. Carevima 19,11-13).
Primeti da je Božji glas došao Iliji kao tih i blag glas. Mi moramo da budemo tihi da bismo čuli šapat.
Takođe, sećam se kako je Isus odlazio na „pusta mesta i molio se“ (Luka 5,16).
Moja sopstvena iskustva u kojima sam čula Boga kako mi govori obično su se događala tokom tihih trenutaka.
Da li sam čula tihi glas na uho? Lično nisam (ali to ne znači da se to ne dešava). Zanimljivo bi bilo potražiti sve primere u Bibliji gde Bog govori ljudima glasom koji se može čuti. Postoje mnogi primeri.
Što se mene tiče, ja Boga čujem dok čitam Bibliju. Značenje određenog stiha, možda nečega što sam već mnogo puta pročitala, iznenada postane jasnije, često govoreći o nečemu u mom životu u vezi s čim imam pitanja.
Ponekad, dok čitam Bibliju, možda ne osećam da sam mnogo dobila od tog vremena. Ali kasnije, ponekad mnogo kasnije, kada mi to bude bilo potrebno, stih će mi se vratiti – i to je kao da se upali sijalica. Svež pogled, misao za koju znam da nije došla od mene… to su neki od načina na koje čujem Boga kako mi govori.
Bog nam govori kroz Bibliju, a Sveti Duh nam osvetljava njegovu reč, govoreći nam kako bismo je bolje razumeli i objašnjavajući nam kako se ona tiče našeg života.
Ako se pitamo da li je glas koji čujemo Božji glas, postoji jednostavan test. Bog neće protivurečiti samom sebi. Možemo sve meriti prema Njegovoj Reči u Bibliji.
„Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za pouku, za popravljanje, za ispravljanje, za vaspitanje u pravednosti“ (2. Timotiju 3,16).
Možemo i treba da sve što čujemo proverimo prema Svetom pismu.
„Ovi Jevreji su bili plemenitiji od onih u Solunu; rado su primali reč, svaki dan istražujući Pisma da li je to tako.“ (Dela 17,11).
Verujem da Bog govori, ali mi često propustimo ono što nam govori jer ne slušamo.
Kako možemo utišati svoj um i smanjiti ometanja koja nam otežavaju slušanje Boga?
Evo 6 saveta kako da utišaš svoj um da bi slušao Boga:
- Postavi sebe u okruženje koje ti pomaže da se koncentrišeš. Pronađi tihi kutak ili sobu daleko od ometanja. Ja živim u maloj kući sa mužem i dvoje tinejdžera, tako da je ponekad jedino mesto koje mogu da pronađem kupatilo! Volim da napunim kadu toplom vodom, zaključam vrata i čitam Bibliju dok se opuštam.
- Razgovaraj sa Bogom o onome što čitaš u Bibliji dok se moliš. Tretiraj to kao razgovor. Ostavi prostor i tišinu za Njegov odgovor.
- Ne pokušavaj da se boriš sa ometajućim mislima tako što ćeš ih potpuno izbegavati. Što se više usredsrediš na ono o čemu ne želiš da misliš, to ćeš više o tome razmišljati! Umesto toga, zamisli te ometajuće misli kao da sediš pored užurbanog auto-puta. Te misli su poput automobila koji prolaze. Prepoznaj da su tu, gledaj ih kako prolaze i pusti ih.
- Izaberi kratku frazu ili rečenicu iz Biblije. Razmišljaj o njoj, čitaj je iznova i iznova dok ti se stvarno ne usadi u srce.
- Pronađi vreme za molitvu i razmišljanje koje ti odgovara i budi dosledan u tome. Jutro je za mnoge ljude dobro vreme.
- Počni polako. Mali koraci. Ako nisi navikao da sediš u tišini, pokušaj 5 minuta dok to ne postane lakše, a zatim polako povećavaj vreme.
Navika slušanja je nešto na čemu možeš da radiš i da je razvijaš. To ne dolazi uvek lako. Sa malo vežbe i namere, možeš poboljšati svoju sposobnost da utišaš um i da razmišljaš u miru i tišini.
Slušaj Božji glas. On ima nešto da ti kaže!
Izvor: Teaching of God
Možda će vas zanimati sledeće emisije: