Moje iritacije su se pojačavale sa svakim zvukom koji je moja sestra proizvodila, bilo da je to bila rečenica u razgovoru ili samo način na koji se pomerila na svom sedištu. Dovodila me je do ludila, i sve što sam želela bilo je da vičem, besnim i da je gađam cipelom.
Bez ikakvog razloga.
Vidite, ceo dan sam se osećala iznervirano, mrzovoljno, letargično i… prazno.
Osećala sam se kao da stojim u provaliji iz koje ne mogu da izađem, kao da je ta provalija unutar mene.
A bio je to dobar dan! Ništa nije pošlo po zlu ili nešto slično. To sam jednostavno bila ja.
Obično, u takvim danima, krivimo svoje hormone, vremenske prilike ili nešto drugo (što svakako može biti slučaj!), ali ja sam otkrila da često postoji jedan specifičan razlog zašto se od princeze pretvorim u grofa Drakulu:
Nisam bila „u Reči“ u poslednje vreme.
A sada me saslušajte pre nego što zatvorite ovu blog objavu, u redu?
Znam da zvuči malo neobično, ali često sam to doživela u svom životu, a verujem da ste to i vi doživeli.
Jedna meni veoma draga osoba — nazovimo je Seli radi privatnosti — bila je veoma strastvena u vezi sa Bogom i proučavanjem Biblije. Želela je da nauči kako da sama proučava Bibliju. Išla je u crkvu redovno, išla je na sastanke malih grupa, slušala duhovnu muziku i postavljala pitanja. Tražila je Boga svim srcem, bez obzira na sve, sa neprestanim ljubavlju. Kao rezultat njenog novog verovanja i duhovnog rasta, počela je da donosi fantastične odluke i da zaista menja svoj život nabolje.
Ali previše brzo, životne obaveze su se nametnule.
Njena posvećenost Reči je polako bledela. Odlučila je da radi umesto da ide u crkvu ili male grupe. Nemojte me pogrešno shvatiti, želela je da radi sve te stvari, ali bila je toliko umorna i preopterećena.
I tada je ta čežnja za Bogom potpuno nestala. Nije bila sigurna da li uopšte želi da čita Bibliju ili da ide u crkvu.
Nedelje su se pretvorile u mesece, i život koji je ostavila kako bi sledila Hrista pokucao joj je na vrata.
Otvorila je vrata grehu, i to je dovelo do uništenja, kao što to uvek biva (Jakov 1,15). Izgubila je prijateljstva. Porodični odnosi su postali napeti. Izgubila je osećaj svrhe. Izgubila je radost u svetu. Postala je stresirana i stalno besna, i veoma je povređivala ljude oko sebe.
Da li ste ikada bili u toj situaciji? Ili možda ste i sada tu? Osećate se daleko od Boga ili samo nekako „van“ sebe?
Možda ste iritabilniji, lako se iznervirate i brzo planete, baš kao što je bio slučaj i sa mnom?
Zar ne želite da to popravite?
Zar ne želite da shvatite zašto vam je nekadašnji život „ispario“?
Zar ne želite da nađete lek?
O tome se radi u ovom postu.
Vidite, koliko god radikalna ova ideja bila, verujem da je 98% problema s kojima se suočavamo rezultat jednog osnovnog problema – nedovoljno smo „u Reči“ i ne dozvoljavamo joj da nas menja.
Dakle, razgovaraćemo o znakovima upozorenja u vašem životu da vam je potrebna Biblija… pre nego što se nađete u kompromitujućim situacijama i vaša vera počne da bledi.
Veoma ste razdražljivi i lako se iznervirate.
Ovo je velika stvar za mene. Kada prođe otprilike četiri dana bez proučavanja Reči, svaka mala stvar me iznervira do besa. Reagujem loše na druge ljude i jednostavno ne budem dobra osoba.
Naučila sam da to prepoznam i da se uhvatim za Boga kada se to dogodi (čak i kada to stvarno ne želim).
Sviđa mi se način na koji to objašnjava Felicija Mejsonhajmer: Vi niste u stanju da drugima ponudite blagodat jer niste izloženi Njegovoj blagodati.
Pitajte bilo koga u mojoj porodici. Jednog dana ću biti „zla kraljica“, a onda ću provesti vreme sa Bogom i dozvoliti Njegovoj Reči da prožme moju dušu, i sledećeg dana ću biti puna ljubavi i dobrote.
Biblija je u tom smislu poput Snikersa.
Osuđujete i kritikujete druge.
Ovo ide uz prethodno, ali je malo gore. Kada vam neko nešto uradi, jako vam je teško da oprostite i ne možete da se oduprete da ne razmišljate o SVIM stvarima koje su uradili… kao na primer onaj put u trećem razredu kada su vam ukrali papirni avion.
Redovno čitanje Biblije otvara vam oči za istinu: svi smo grešnici — to uključuje i vas — i svima nam je potrebna blagodat.
Kada znate istinu i imate je utisnutu u srce od proučavanja Biblije, počinjete da gledate na ljude i na svet oko sebe sa perspektivom istine.
To menja sve.
Osećate se beznadežno i prazno iznutra.
Ovo je nešto što mene pogađa. Kada prođe duže vreme bez proučavanja Reči, mnogo je verovatnije da ću potonuti u beznađe, pa čak i depresiju.
Kao da sam otupela, bez pravca, samo prolazim kroz život mehanički. Svet postaje tmuran, i moja nada u život slabi.
Bog je nada.
Bog je ljubav.
Bog je život.
Ako ne doživljavam Boga kroz Njegovu Reč, onda ne doživljavam ni nadu, ni ljubav, ni život.
Umorni ste, preopterećeni i nemate želju da radite.
Ovo se često dešava kada nisam u Reči, posebno zato što je moj „posao“ služba.
Bog je odmor za naše duše. Biblija je odmor za naše duše. Kada smo iscrpljeni i potpuno ispražnjeni od energije, da, sagorećemo.
Zato je važno da što češće zaronimo u Bibliju, jer je ona odmor za naše duše. To je naše obnavljanje, naše osveženje, naše gorivo da preživimo dane.
Ne biti u Reči zatvara nam oči za Božiju svrhu i, zauzvrat, za našu sopostvenu svrhu. Ostavlja nas sa osećajem beznadežnosti i lutanja, što onda vodi u letargiju i tugu.
Veoma ste anksiozni i pod stresom.
Kada niste aktivno u Reči i ne tražite Boga, počinjete da se oslanjate na sebe i svoju snagu umesto na Njegovu. Naravno, to vodi u stres i anksioznost jer znate da ćete na kraju posustati.
Pokušaj da budete nezavisni od Boga i da Ga ne tražite očajnički, povećava vašu anksioznost i stres. To je prirodni fenomen koji je Bog postavio u nas kako bismo Ga tražili.
„Ne brinite se ni za šta, nego u svemu, molitvom i moljenjem sa zahvalnošću, iznesite svoje molbe Bogu. I mir Božiji, koji prevazilazi svaki razum, čuvaće vaša srca i vaše misli u Hristu Isusu.“ (Filibljanima 4,6.7)
Znam da ovaj stih posebno govori o molitvi i zahvalnosti kao uzroku za mir, ali molitva, zahvalnost i proučavanje Reči idu ruku pod ruku.
Ovo je veoma važno, zato pažljivo slušajte.
Vaša želja za Bogom će opadati kada vaša posvećenost Bogu opada, a kada vaša želja opada, uskoro sledi propast.
Lopov dolazi da ukrade, ubije i uništi. A oni koji ne traže sigurnost u Božijim rukama su laka meta.
Brinete se mnogo o tome kako izgledate, kako da budete bolji, i kako da imate više.
Vaše oči moraju biti usmerene na nešto. Ili su usmerene na Boga ili su usmerene na svet. Nema sredine.
Kada počnete da se previše brinete o tome kako izgledate, šta da radite s kosom, koliko ste teški, kako da dobijete tu promociju, koje nove uređaje tako jako želite itd, trebalo bi da vam se upale crvene lampice u glavi.
Te stvari nisu loše same po sebi, ali kada postanu opsesija ili ono o čemu najčešće razmišljate, onda imate problem, prijatelji.
Izgleda kao da žudite za nečim, idolom, više nego što žudite za Bogom. A to nije dobro.
Mislite da crkva postaje dosadna i monotona.
Ne želim da vam srušim iluzije, ali ponekad kada se udaljimo od Boga, Bog postaje tih i dozvoljava vam da osetite kako je to bez Njegovog prisustva. Zašto? Zato što želi da shvatimo koliko nam je On očajnički potreban.
Dakle, kada odlučimo da ne tražimo Božje srce (tako što ga ne tražimo aktivno u Njegovoj Reči), On odlučuje da nam ne daje svoje srce.
Mislim, zašto bi On dao svoje srce nekome ko ga odbacuje i ignoriše?
Dakle, ako ne dobijate ništa iz crkve, možda je to zato što ste prestali da stvarno želite i tražite Boga.
Počinjete da pravite male kompromise u svojoj veri.
Ovo je velika stvar.
Ne prožimanje svog života Istinom (Biblijom) čini da lako poverujete u laži.
Laži koje kažu:
„To nije veliki problem. Svi ostali to rade.“
„Ništa se nije desilo poslednji put kada si to uradio. Zašto ne bi to ponovo uradio?“
„Samo ovaj put, neće to škoditi ničemu.“
„Bog će te ionako voleti. Samo idi i radi šta želiš.“
„Ne možeš preživeti bez toga. Hajde, želiš to toliko.“
„Zašto ti ne bi to radio kada svi ostali to rade?“
Razumeli ste poentu.
Počinjete da grešite u malim stvarima, a onda one počinju da se gomilaju i stvaraju lavinu dok ne prouzrokuju pustoš u vašem životu.
Uzmite za primer Seli (priča pomenuta ranije). Pravila je male kompromise i otvorila vrata jednom grehu i pre nego što je shvatila, gomila drugih grehova je takođe ušla kroz vrata.
Tako greh funkcioniše. Ako napravite kompromis u jednom, on nastavlja da se umnožava i razvija dok ga više ne možešte kontrolisati i dok vam potpuno ne uništi život.
Dakle, ako napravite jedan kompromis, to bi trebalo da vam signalizira: (a) da treba da se pokajete i da se okrenete od tog greha što je pre moguće, i (b) da treba da obaspete vaš život Istinom kako ne biste podlegli lažima i grehu.
Preispitujete svoju veru i razmatrate doktrinu.
Prvo, da kažem da pitanja i sumnje NISU loše, sve dok aktivno tražište odgovor i ne dozvoljavate da pitanja tinjaju dok ne odustanete od Boga. U stvari, ohrabrujem vas da često preispitujete ono što mislite da znate o Bogu; samo da to uradite na zdrav način.
Dobro, sada kada smo to razjasnili…
Greh se nagomilava dok više ne možete da vidite ništa dalje od njega.
Greh vas zaslepljuje za Istinu.
Greh zagađuje vaše razmišljanje.
Greh prodire u vaše srce.
I kada se to desi, postaje vam veoma lako da počnete da preispitujete sve što ste mislili da znate o Bogu.
Ulazak u Bibliju i „oblaganje“ sebe istinom štiti vas od greha i preplavljuje vas istinom.
Zaista!
Ako verujemo da je Biblija potpuno istinita, onda njeno čitanje ugrađuje istinu u naš um i u naše srce. I, kao rezultat, mi ZNAMO šta je istina, a šta nije.
Dakle, čitanje Biblije nam daje sigurnost u veri.
Ja jako verujem u moć Biblije i najveća mi je želja da vidim ljude koje sa strašću kopaju po Bibliji.
Dakle, ako već neko vreme nisi bio u Bibliji i vidiš neke od ovih znakova u svom životu, želim da ti šapnem nekoliko stvari:
U redu je. Zaista jeste. Ovo te ne čini lošim hrišćaninom ili previše daleko otišlim. Svi prolazimo kroz ovakve periode, zato nemoj da se sekiraš ili da osećaš krivicu.
Pođi Njemu, počni sa malim koracima i dozvoli Mu da izlije svoju ljubav na tebe. Ne moraš početi sa sat vremena dugim intenzivnim proučavanjem Biblije. Počni sa deset minuta. Počni tako što ćeš Bogu reći tačno kako se osećaš, zašto ne želiš da Ga tražiš, i šta se dešava u tvom srcu. Ispovedi svoje grehe Bogu i podseti se na Evanđelje. Obećavam da se On neće naljutiti ili te se uplašiti. On prihvata tvoju iskrenost; samo mu priđi s njom i napreduj, pa makar i s posrtanjem.
Napravi promenu. Evo šta je dobro kod blagodati: ona te i oslobađa i osnažuje. Dakle, da, blagodat pokriva tvoje nedostatke, ali to nije izgovor da ostaneš na zemlji i dopustiš tim nedostacima da te nadvladaju. Izaberi danas da napraviš promenu u svom životu, da Boga staviš na prvo mesto i da Ga aktivno tražiš svim srcem.
Samo se pojavi. Ne mora ti baš sve odmah biti jasno. Ne moraš čak ni nužno želeti da provedeš vreme sa Bogom. Vera znači biranje da sledimo Boga čak i kada nam je to teško, pa čak i kada to uopšte ne želimo. Stoga, zakorači s verom, uprkos onome što možda trenutno osećaš, IZABERI Njega.
Izvor: whole hearted
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Tri stvari koje Bog traži od tebe