Sistem za razmnožavanje kod kengura potpuno je drugačiji u odnosu na druge sisare. Embrion kengura prolazi kroz određene stadijume svog razvoja izvan materice. Ubrzo nakon oplodnje, slepi mladunac kengura, koji je otprilike dug jedan centimetar, dolazi na svet. Obično se u određeno vreme rađa samo jedan mladunac. Na tom stadijumu on se naziva “neonat”. Iako svi sisari prolaze kroz taj stadijum u materici majke, mladunče kengura dolazi na svet kada je dugačko samo jedan centimetar. On još nije razivjen: njegove prednje noge su u fazi oblikovanja, a zadnje noge izgledaju kao dva mala izduženja.

Bez sumnje, mladunče ne može da napusti majku u takvom stanju. Izlaskom iz materice, neonat počinje da se pomoću svojih prednjih nogu kreće na gore po majčinom krznu i nakon tri minuta putovanja stiže do majčine torbe. Za ovog mladog kengura torba znači isto što i materica za druge sisare. Ipak, ovde postoji važna razlika. Dok drugi sisari dolaze na svet kao bebe, kengur je samo embrion kada izađe iz materice. Njegove noge, njuška i mnogi drugi organi još nisu dostigli svoje konačne oblike.

Kada mladunče dođe do majčine torbe ono se prikačinje za jednu od četiri dojke koje se tu nalaze i počinje da sisa.

Na tom stupnju, majka izbacuje još jednu jajnu ćeliju iz jajnika i dolazi do formiranja novog jajeta u njenoj materici. Ženka se još jednom pari i novo jaje biva oplođeno.

Ovog puta jaje ne počinje odmah da se razvija. Ako je velika suša u Srednjoj Australiji, kao što je to često slučaj, oplođeno jaje u materici ostaje nerazvijeno dok se suša ne završi. Međutim, ako dođe do velikih kiša i bogati pašnjaci postaju dostupni, onda razvoj jajeta ponovo započinje.

Suočavamo se sa pitanjem: Ko je napravio ovaj proračun? Ko je uredio razvoj jajeta u skladu sa spoljnim uslovima? Jaje nikako nije moglo da samo napravi takav raspored; ono nije kompletno živo biće; ono nema razum i potpuno je nesvesno spoljnih vremenskih uslova. Majka nije mogla da učini tako nešto, jer kao i sva druga živa bića ona nema kontrolu nad procesima u svom organizmu. Očigledno, ovaj neverovatan događaj u potpunosti je kontrolisan od strane Tvorca koji je stvorio i jaje i majku.

Kada vremenski uslovi postanu pogodni, trideset tri dana nakon oplodnje, novi neonat, koji je veličine zrna pasulja, počinje da puzi od otvora materice i dostiže torbu baš kao i njegov stariji brat.

U međuvremenu, prvi neonat u torbi, znatno je izrastao. On nastavlja svoj život, a da ni na koji način ne ugrožava svog tek rođenog brata koj je dug samo jedan centimetar. Kada postane star 190 dana, on je dostigao dovoljnu zrlost za svoje prvo putovanje izvan torbe. Od tada on počinje da provodi većinu svog vremena izvan torbe i napušta torbu zauvek 230 dana nakon svog rođenja.

Ubrzo nakon rođenja svog drugog mladunca, ženka se ponovo pari. Prema tome, ženka ima tri mladunca koji su svi zavisni od nje. Prvi se može hraniti travom, ali povremeno se vraća majci da bi sisao; drugi mladunac se još uvek razvija sisajući; treći, koji je najmlađi, je neonat.

Ono što je još neverovatnije jeste da sva tri mladunca, od kojih je svaki na drugačijem stupnju razvoja, i koji svi zavise od majke, hrane se drugačijim tipom mleka, u skladu sa svojom veličinom.

Dok je mleko koje mladunac sisa ubrzo nakon što dođe do dojke, providno i bezbojno, ono ubrzo postaje sve više belo i počinje da liči na pravo mleko. Količina masnoće i drugih sastojaka u mleku povećava se uporedo sa razvojem mladunca.

U isto vreme dok jedno mladunče sisa mleko pripremljeno za njegove potrebe, mleko koje se mnogo lakše vari izlazi iz dojke koju sisa drugo mladunče. Na taj način, telo majke istovremeno proizvodi dva tipa mleka sa različitim sastojcima. Kada se rodi treće mladunče, proizvodiće tri tipa mleka sa različitim sastojcima: najhranljivije mleko za starije i mleko sa relativno manje masnoće i hranljivih sastojaka za mlađe. Sledeća stvar koju ovde treba zapaziti jeste da svako mladunče pronalazi dojku koja je njemu namenjena. Ukoliko bi on sisao mleko sa količinom hranljivih sastojaka koje mu nije primerena, to bi za njega delovalo negativno.

Ovakav sistem ishrane veoma je značajan i očigledno predstavlja speicajalan produkt stvaranja. Majka ne može ni na koji način da sve ovo svesno uredi. Kako može jedna životinja da odredi sastojke mleka koji su potrebni za mladunčad različite veličine? Čak i kada bi to mogla, kako ona može da ga proizvede u svom vlastitom telu? Kako ona može da ga prenosi preko tri različita kanala?

Nema sumnje da ženka kengura nije u stanju da učini bilo šta od ovoga. Ona čak nije ni svesna da tri različita tipa mleka izlazi iz njenog tela. Ovaj predivni proces nesumnjivo proizilazi iz stvorene prirode ove životinje.