Autor: Džejms Kliar (James Clear)
Svi imamo nešto što bismo želeli da postignemo u životu – da budemo fizički spremniji, da stvorimo uspešan biznis, da izgradimo divnu porodicu, da napišemo dobru knjigu, da pobedimo na sportskom takmičenju itd.
Za većinu nas, staza uspeha počinje postavljanjem određenog i ostvarivog cilja. Makar sam ja, donedavno, na taj način pristupao svom životu. Postavio bih sebi cilj u pogledu kurseva koje ću pohađati, težine tegova koje želim da podignem u teretani, kao i klijenata koje želim da pridobijem za svoj biznis.
Međutim, ono što počinjem da shvatam je da, kada se radi o obavljanju određenih stvari i napredovanju u onome što vam je bitno, postoji i mnogo bolji način za postizanje toga.
Sve se svodi na razliku između ciljeva i sistema.
Dopustite mi da vam objasnim na šta mislim.
Razlika između ciljeva i sistema
Koja je razlika između ciljeva i sistema?
Ukoliko ste trener sportske ekipe, vaš cilj je da osvojite prvenstvo. Vaš sistem je ono što vaš tim radi u toku svakodnevnih treninga.
Ako ste pisac, vaš cilj je da napišete knjigu, a vaš sistem je sedmični raspored pisanja, kojeg se pridržavate.
Ukoliko ste trkač, vaš cilj je da istrčite maraton. Vaš sistem je vaš mesečni raspored treninga.
Ako ste preduzimač, vaš cilj je da izgradite milionski biznis, a vaš sistem je vaš proces prodaje i reklamiranja.
A sada razmislimo o odgovoru na jedno veoma zanimljivo pitanje:
= = = = =
Ako biste potpuno ignorisali ciljeve i usredsredili se samo na svoj sistem, da li biste ipak ostvarili željeni rezultat?
= = = = =
Na primer, ako ste košarkaški trener i stavili ste u drugi plan svoj cilj da osvojite prvenstvo, a skoncentrisali ste se samo na to šta vaša ekipa radi na treninzima, da li biste i dalje ostvarili rezultate?
Ja mislim da biste u tome uspeli.
Recimo, ja sam upravo sabrao broj reči u svim svojim člancima koje sam napisao ove godine. U zadnjih godinu dana napisao sam preko 115,000 reči. Jedna tipična knjiga sadrži između 50,000 i 60,000 reči. Dakle, ove godine sam napisao dovoljno da ispunim dve knjige.
To je zaista iznenađujuće, pošto uopšte nisam postavio cilj svog pisanja. Nisam kontrolisao svoj napredak. Nikada nisam postavio cilj u broju reči koje će morati da ima neki moj članak. Nikada nisam rekao: “Želim da napišem dve knjige ove godine.”
Ono na šta se jesam fokusirao bilo je pisanje po jednog članka svakog ponedeljka i četvrtka. Nakon što sam se 11 meseci pridržavao tog rasporeda, rezultat je bio 115,000 ispisanih reči. Usredsredio sam se na svoj sistem i postupak obavljanja posla i na kraju sam postigao isti (a možda i bolji) rezultat.
Pre nego što popričamo o tome kako početi, želim da vam kažem da sam istražio i objedinio više naučno zasnovanih načina za prihvatanje dobrih navika i prekidanje odugovlačenja. Želite li da znate šta sam otkrio?
Razmislimo o još tri razloga zbog kojih biste se trebali usredsrediti na sisteme umesto na ciljeve.
1. Ciljevi umanjuju vašu trenutnu sreću.
Kada se trudite da postignete cilj, vi u stvari govorite: “Još uvek nisam dovoljno dobar, ali biću kada postignem svoj cilj.”
Problem ovakvog mentaliteta je u tome što vi sebe vežbate da uvek odlažete da budete srećni i zadovoljni dok ne dostignete sledeću prekretnicu. “Kada postignem cilj, onda ću biti srećna. Kada dostignem svoj cilj, tada se mogu smatrati uspešnom.”
REŠENJE: Posvetite se procesu, a ne cilju.
Postavljanje cilja stavlja ogroman teret na vaša pleća. Možete li zamisliti šta bi bilo da sam sebi postavio cilj da ove godine napišem dve knjige? Već samo pisanje te rečenice čini me nervoznim.
Ali, mi upravo to sebi stalno radimo – namećemo sebi nepotreban stres da oslabimo, da uspemo u poslu ili da napišemo hit roman. Umesto toga, mogli bismo pojednostaviti stvari i umanjiti stres fokusiranjem na svakodnevni proces i pridržavanje određenog rasporeda, a ne da se brinemo o ispunjavanju ogromnih ciljeva, koji bi trebalo da nam preokrenu život.
Kada se usredsredite na praksu, umesto na dostignuće, moći ćete da uživate u sadašnjem trenutku, a da u isto vreme napredujete.
2. Ciljevi ne idu na ruku dugoročnom napretku.
Možete smatrati da vas vaš cilj drži motivisanim na duže staze, ali to nije uvek tačno.
Razmislite o nekome ko se sprema za polumaraton. Mnogi će se naprono spremati mesecima, ali čim se trka okonča, oni će prestati da treniraju. Cilj im je bio da završe polumaratonsku trku i sada, kada su ostvarili svoj cilj, izgubili su motivaciju. Kada je sav vaš naporan rad usredsređen na određeni cilj, šta je to što će vas pokretati nakon što taj cilj postignete?
Ovo može stvoriti jedan vid “jo-jo efekta” gde se ljudi zadovoljavaju postignutim ciljem i prestaju sa radom, sve do momenta kada sebi ponovo postave isti cilj. Ova vrsta ciklusa otežava nadogradnju i napredovanje na duže staze.
REŠENJE: Oslobodite se potrebe za brzim rezultatima.
Prošle sedmice sam trenirao u teretani i radio pretposlednju grupu vežbi kada sam osetio oštar bol u nozi. Nije se radilo o bolnoj povredi, već samo o zamoru pri kraju vežbanja. Na trenutak sam pomislio kako bih trebao da uradim i poslednju grupu vežbi, ali sam onda sam sebe podsetio da želim da budem sposoban za vežbanje još mnogo godina, pa sam odlučio da prekinem trening i odem kući.
U situacijama poput ove, usmerenost ka ostvarenju cilja će vas nagoniti da završite vežbanje i postignete svoj cilj. Napokon, kada postavite cilj i ne ostvarite ga, osećaćete se neuspešnim.
Međutim, zahvaljujući svom sistemski utemeljenom mentalitetu, nisam imao problem da odustanem. Sistemski zasnovan način razmišljanja ne bavi se postizanjem određene brojke. Kod njega se radi o tome da se pridržavamo određenog procesa, a u ovom slučaju to znači da ne propuštamo treninge.
Naravno, jasno mi je da ću, ukoliko ne propuštam treninge, na duže staze biti sposoban da podižem sve teže tegove. Zato su sistemi vredniji od ciljeva. Kod ciljeva se radi o postizanju rezultata na kratke staze, a kod sistema o procesu koji neprekidno traje. Na kraju, proces uvek izađe kao pobednik.
3. Ciljevi vas obmanjuju da imate kontrolu nad stvarima nad kojima je nemate.
Ne možete predvideti budućnost. (To je stvarno šokantna činjenica, znam).
Ali, svaki put kada postavimo cilj, mi radimo upravo to. Mi pokušavamo da isplaniramo gde ćemo biti i kada ćemo do toga stići. Trudimo se da predvidimo koliko brzo ćemo moći da napredujemo, iako nemamo pojma šta će nas sve snaći na tom putu.
REŠENJE: Kreirajte povratne sprege.
Svakog petka provedem 15 minuta u popunjavanju male tabele sa najvažnijim pokazateljima stanja mog biznisa. Na primer, u jednu kolonu svakodnevno unosim prosečan broj posetilaca (procenat posetilaca koji su se priajvili za moj besplatni bilten svake sedmice). Retko razmišljam o ovom broju, ali mi provera te kolone na kraju svake sedmice obezbeđuje povratnu spregu koja mi govori da li dobro obavljam svoj posao. Kada taj broj opadne, znam da moram da na svoj sajt privučem visokokvalitetne posetioce.
Povratne sprege su važne za izgradnju kvalitetnih sistema, jer vam one omogućavaju da imate uvid u mnogo različitih pokazatelja bez osećanja da ste pod pritiskom da predvidite šta će se sa svim tim dogoditi. Zaboravite na predviđanje budućnosti i uspostavite takav sistem koji će vam omogućiti da se prilagođavate u hodu.
Zaljubite se u sisteme
Sve što je navedeno ne znači da su ciljevi beskorisni. Međutim, utvrdio sam da su ciljevi dobri za planiranje vašeg napretka, a sistemi za samo napredovanje.
Ciljevi vas mogu usmeriti i pogurati na kraće staze, ali na kraju će dobro osmišljen sistem uvek odneti pobedu. Ono što je zaista bitno jeste imati sistem. Posvećenost procesu je ono što će napraviti razliku.
Izvor: https://jamesclear.com/goals-systems