Kada kažem pad, mislim na neuspeh. Padovi su ti zbog kojih ljudi odustaju, ali zbog njih ni ne krenu, jer se boje tih padova.

Kada krenete na put ka uspehu ili ka nekom cilju, zamislite taj put kao stepenice. Kada krenete i popnete se na prvi stepenik, recimo da ih ima deset do vrha. I kada padnete sa prvog stepenika iz bilo kog razloga (bilo to neka prepreka ili problem…), pad izgleda strašno jer je prvi.
Ali setite se kad ste bili deca koliko ste puta pali. Padali ste, ali vremenom je to bilo sve ređe i ređe. Kad ste prohodali i pali prvi put niste rekli „Pao sam, neću da ustanem“. Zašto? Zato jer ste tada živeli u sadašnjem trenutku, a misli su te koje vas sprečavaju da nastavite dalje.
Vratite se na taj prvi stepenik, dođete na drugi stepenik pa padnete sa njega. Zar je to nešto loše? Ponovo se vratite na prvi stepenik, drugi, dođete do trećeg i popnete se na četvrti. Ali više se ne vraćate dole. Pali ste i na četvrtoj, dižete se i koračate ka petoj. Sada ste već sigurniji, idete do pete, do šeste, do sedme i tu padnete opet. Vi ste na sedmom stepeniku i više se ne vraćate na dno. I kada padnete okrenite se nekad i pogledajte šta ste sve prošli, nemojte se fokusirati na to šta još treba da pređete. I tada će taj pad možda izgledati mnogo manji. Dolazite na osmi stepenik, na deveti i tu ćete opet možda pasti, ali pali ste na devetom. Imate još samo jedan do cilja!
I tada padovi izgledaju mnogo drugačije. Oni vam izgledaju strašno kad ste dole i kad odatle gledate na sam vrh – deseti stepenik. Mislite da će pad sa desetog stepenika izgledati strašno, jer mislite da ćete pasti na dno. U stvari nećete, pašćete stepenik niže. Ali tada ste već toliko prošli da ćete znati da je svaki pad vredeo, kao i svako ustajanje.
Mi smo tu da bi ustajali, da nismo – ostali bi dole. Stvoreni smo da ustajemo i zato ćemo ustati.

Neuspeh nije postići nešto, neuspeh je odustati i ne ustati kada padneš. A uspeli ste čim ste krenuli na put, čim ustanete i ne odustanete. Jer je uspeh putovanje, a čim putujete do njega vi ste uspešni jer niste odustali.

A da li znate šta će vam se desiti kada dođete na deseti stepenik?

Nećete ostati tu, jer nismo stvoreni za stagniranje. Naći ćete nove stepenice i ponovo ćete krenuti.

Izvor: mocnemisli.wordpress.com